Све сам ове податке навела да би простом рачуницом дошли до следећег: За напред наведене кориснике средстава у оквиру ове класификације, месечно се издваја 1,3 милијарде динара. На основу закључка Владе о једнократној помоћи по тачкама из тог закључка 1 и 2 где се дефинише да ће сви директни и индиректни корисници буџета са платом испод 50. 000 динара, значи искључује се минули рад и други додаци, може се проценити да ће помоћ бити исплаћена за око 300 000 корисника, ако то помножимо са 5. 000 динара онда добијамо износ од 1,5 милијарде значи једнократне помоћи за лица како је то закључком планирано. Фактички, корисници које сам вам навела под три категорије ће у једном месецу бити ускраћени за своја месечна примања да би могла да се исплати ова једнократна помоћ онима који имају плату нижу од 50.000 динара, а чули сте које су све категорије и које су све установе корисници те намене 42. Због тога у тачки 5 закључка Владе који вам помињем од 8. јула стоји следеће: задужује се Министарство финансија да у планираном ребалансу буџета за 2010. годину средства за надокнаду исплаћеног износа да Министарству рада и социјалне политике или да надокнаду обезбеди на неки други начин, или да средства обезбеди на неки други начин.
Погледајте каква је то законитост у раду Владе. Из тога констатујемо да средства у форми прихода у буџету за ову исплату још нису обезбеђена, такође можемо да констатујемо да је известан ребаланс буџета, само је питање када. Хоће ли то опет бити на крају године кад се средства потроше, а онда само извршимо покриће буџетом који ће 126 руку да изгласа. Наглашавам да ова Влада помажући наводно онима који имају испод 50. 000 динара примања троше паре ван законског оквира и онда ће на крају године да верификује да смо током године трошили паре мимо буџета који је изгласан у Скупштини Србије. Шта значи питање надокнадити средства на неки други начин одговориће Влада ако уопште чује то питање, а ја ћу да дам једну претпоставку. Да ли то можда значи следеће: Влада је 6. јула 2010. године почела са емитовањем обвезница за финансирање дефицита, значи рупа у буџету са доспећем од 2 године, 24 месеца кажу они. Понуђено је на продају обвезница 6 милијарди, продато је свега 1, 58 милијарди значи успешност те мисије је свега 26,4 процената. Да ли је то само коинциденција да је продато баш онолико колико недостаје за ову обећану исплату, за 1,5 милијарду која ће бити исплаћена ове године, а те хартије од вредности доспевају за две године онако како је то написано у одлуци о њиховом издавању.
Закључујем, ова Влада се хвали, нека нова и друга која ће бити за две године формирана, у најгорем случају за две године, ће морати да плаћа дуг ове која прво обећа, не обезбеди приходе из закона, значи располагање средствима, али глуми бригу о свом становништву. Да ли је то још један од разлога да затражимо да се распишу избори и да се грађани не заваравају тиме што им се узима из једног џепа сутра да би им се у други џеп ставило данас. То је питање за Владу и за грађане Србије, а ви новинари изволите па проверите закључак Владе о којем сам говорила и претпоставке које су изнете на овој конференцији за штампу. Захваљујем на пажњи.
