Конференција за новинаре, 14.08.2010.
Миленко Џелетовић: Даме и господо новинари, добродошли на конференцију за новинаре Српске напредне странке. Српска напредна странка тражи од Владе Србије да уместо економског маркетинга и стварања илузије социјалне државе хитно донесе пакет мера за решавање нарастајућег таласа неликвидности реалног сектора у којем су држава и државна предузећа генератори те неликвидности који касне и по 200 дана са измиривањем обавеза према привреди и који ће, ако се настави са оваквом динамиком, изазвати колапс српске привреде.
Чињеница да 60% предузећа у Србији наплаћује своја потраживања у року дужем од три месеца, што нас сврстава заједно са Албанијом на дно лествице ажурности у наплати потраживања, као и податак да је доцња предузећа при враћању кредита у последња четири месеца повећана за 50% односно да је премашила цифру од 13 % налаже хитно доношење мера за ублажавање неликвидности привреде. Консеквенца оваквог стања је наставак отпуштања радника, односно раст незапослености, и даље социјално раслојавање. О ургентности проблема говори и податак да тако исцрпела и неликвидна привреда финансира 690 000 запослених у јавном сектору и државној администрацији, близу 800 000 социјалних случајева, и преко 1 590 000 пензионера, сумарно преко 3 000 000 милиона људи.
Српска напредна странка упозорила је још пре неколико месеци да покушај Владе да само субвенционисаним кредитима реши проблем неликвидности неће уродити плодом, нажалост се обистинила. Влада осим поменутих кредита није спровела ниједну другу меру коју је економски тим СНС предлагао и које су предузеле како земље у окружењу тако и најразвијеније земље ЕУ, како би поспешила измиривање уговорних обавеза. Ту пре свега мислимо на пооштравање финансијске дисциплине, прописивање обавезе за све кориснике буџетских средстава и јавна предузећа да обавезе према привреди измирују у року који није дужи од 60 дана, јер држава и предузећа у њеном власништву, као највећи наручиоци роба и услуга, не смеју бити генератор неликвидности. Дакле, доношење законског максимирања наплате потраживања: у Хрватској је рецимо 45 дана, у Словенији 90 дана а препоруком Европске комисије, Директива ИП/09/552, предложени рок 30 дана за плаћање јавног сектора.
У законодавној сфери изменом легислативе о регистрацији привредних субјеката, требало је увести обавезу да АПР пре регистрације проверава податке, како би се спречиле злоупотребе, гашење привредних субјеката и регистровања нових од стране истих лица у циљу избегавања обавеза.
Сматрамо да је неопходно учинити ефикаснијим рад трговинских судова судских органа у поступцима дужничко-поверилачких односа између привредних субјеката.
