Миленко Џелетовић: Даме и господо новинари, добар дан и добродошли на конференцију за новинаре Српске напредне странке, односно Економског тима СНС уобичајену четвртком. СНС са жаљењем консатује да се један погубан концепт економске политике садржан у три речи распродај-задужи се –и потроши наставља убрзаним темпом и да тај исти концепт који је последњих десет година проћердао преко 82, сада већ 83 милијарде долара који су се слили у земљу Србију посредством страних директних инвестиција, новог задуживања и радничких дознака се проћердало и да смо данас према већини критеријума, и Светске банке и међународних финансија, нажалост, презадужена земља, ма шта актуелна Влада говорила о томе.
У том смислу СНС и пре доношења закона о фискалној одговорности захтева од Владе Србије доношење пакета хитних мера за спречавање брзоплетог, погубног и изнад свега економски нерационалног задуживања, како јавног тако и приватног, које озбиљно угрожава девизну ликвидност земље. Сведоци сте чињенице да смо на безброј конференција упозоравали на опасан тренд спољног задуживања који нажалост није отишао у инфраструктуру и инвестиционе пројекте, у аутопутеве у капиталне инфраструктурне и енергетске пројекте већ су то проћердали на затварање буџетских рупа и на прекомерну потрошњу која нам није била економски дозвољена. Рецимо податак од 24 милијарде евра дуга је заиста забрињавајући с обзиром на чињеницу да смо 5. октобра наследили 10,8 милијарди, а данас је преко 33 милијарде долара. Имамо један парадоксални случај да нас је Брозов и Милошевићев режим укупно по глави становника био задужио око 1400 долара, за само десет година то је дуплирано, данас преко 4300 долара по глави становника.
Поставља се објективно питање - има ли Влада концепт економских мера којим ће то зауставити или бар ново задуживање у развојне пројекте преусмерити? СНС одговорно тврди да га нема, јер да га је имала вероватно би га до сада и применила. Упозоравали смо да је узимање кредита без критеријума и без стратегије само да би се одржала привидна макроекономска стабилност, која је иначе врло крта и која се може урушити сваког тренутка, и контрапродуктивно и да води презадужености земље, међутим то упозорење и због медијске блокада а и због такве власти је остало без одјека.
Поновићу пар битних економских показатеља који говоре да смо ми презадужена земља. Прво, 80% учешће извоза у структури БДП, и то надуваног БДП по сталним ценама из 2000. године, говори о критеријуму Светске банке да је већ један круцијални критеријум испуњен. Затим 11% БДП иде на отплате ануитета, а теорија међународних финансија каже да је толерантно до 5%. Србија 40% извоза троши на отплату дуга, а све преко 25% је забрињавајуће. Оно што је можда најгоре у целој причи када власт говори о спољњем дугу јесте потпуно игнорисање приватног дуга односно дуга домаћих компанија, јер је то државна обавеза заборављајући да се све чешће, а имали смо скоро један пример свеж на Исланду у међународним финансијама по притиском ММФ-а и Светске банке примењује такозвани принцип суверенизације дуга где држава без обзира да ли је јавни или приватни дуг је одговорна или просто пребацује се на њу одговорност. Исланду је Француска и Холандија испоставила рачун за све приватне дугове домаћих и страних банака и просто припретила даљим евроинтеграцијама док Исланд не рефундира тај износ. Упозоравамо да наставак овог концепта, а последице нарочито ако се додатно задужујемо за повећање јавне потрошње, за крпљење буџетских рупа и за нерационално трошење средстава о којима смо говорили и на ранијим конференцијама за новинаре. Толико, има ли питања?
Новинар: Имам питање мимо ове теме, кад ће се напредњаци огласити о резолуцији?
Миленко Џелетовић. СНС је добро организована странка у којој свако има свој део обавеза и одговорности, ја сам дошао у име Економског тима и заиста нисам информисан.
Новинар: Хвала
Миленко Џелетовић: Молим, хвала вам најлепше!
