Више од ћуприје, мање од моста
Понекад је лепо бити градоначелник Београда: наручиш похвале, оде и панегирике у свом листу, онда читаш са осмехом на уснама и пратиш колико су се новинари држали упутстава за креативно увлачење, све ти је већ познато, али ипак у читалачком срцу осећаш пријатност и задовољство. Међутим, и сам Драган Ђилас био је врло изненађен кад је у свом личном “Прессу” прочитао текст Светомира Марјановића “Више од ћуприје”. Такву количину несебичних излива љубави градоначелник одавно није осетио, јер ни мајка не може толико да те воли као што то може новинар са истанчаним смислом за слуганство и увлачење. Кад читате Марјановићев урадак, стичете утисак да Београд није добио мост, већ пирамиду и сфингу, и то усред Семирамидиних вртова.
ПЕТЉА КОЈА НЕ ПОПУШТА: Када је 1974. године, после седам година градње, у српској престоници завршена прва саобраћајна петља у тадашњој СФРЈ, на дуплерици угледног хрватског магазина „Старт" преко читаве две стране освануо је наслов: Београд има петљу!
НА ЂИЛАСУ ЋУПРИЈА: И онда је требало да прође тридесет седам година да Београд добије нешто о чему ће данима писати свакојака штампа у Србији и региону, нешто за шта нам је опет била потребна петља: ћуприју помало чудног назива, али импозантног изгледа, Мост на Ади.
ГРАЂЕВИНСКА ЧУДА ОД ЛАБУДА: Хиљаде и хиљаде људи кренуло је још у новогодишњој ноћи и данима после да пређу преко тог грађевинског чуда које је, рећи ће неки, само преспојило две обале Саве. Било је оних који су га препешачили у оба правца, а многе ни полиција није могла да натера да не заустављају аутомобиле насред моста како би се сликали.
ЋОШКАСТИ ЉУДИ, ПОМАЛО ЛУДИ: Сви заједно су у чуду гледали у двеста метара висок бетонски двокраки стуб, фотографисали се поред огромних челичних ужади које држе мост, грлили се, љубили, честитали једни другима, смејали се... Да их је гледао неко са стране, помислио би да сви ови људи баш и нису у свако ћоше.
СУШТИНА ЈЕ У СУПЕРЛАТИВУ: Ти људи на мосту већ су увелико знали да је он највећи и сигурно најлепши у региону, да је бетонски пилон највећи у Европи и да је чувени ТВ канал Дискавери већ направио причу о нашем мосту! У томе и јесте суштина овог моста, који је за грађане Србије много више од обичне грађевине која је опкорачила Саву, много више од обичне ћуприје: он је „највећи", „најбољи" и „најлепши"!
НАЈЗАД ИМАМО ДОКАЗ ДА ЈЕ НАШ НАЈВЕЋИ: Јер Србима, који су по својој природи мегаломани без посебног покрића, јако је потребно да имају нешто „највеће", жељни смо да имамо нешто „најбоље" и „најлепше", нешто чиме ћемо се хвалити другима. То овај мост представља за све нас!
САМО НЕСЛОГА СРПСКИ МОСТ НЕ СПАСАВА: Али тај осећај неће нас спречити да се као прави Срби између себе још дуго препиремо колико је мост коштао, ко ће то да плати, да ли нам је баш такав мост био потребан, да ли ће преко њега проћи довољно возила...
ПРЕВОЂЕЊЕ ЖЕДНИХ ПРЕКО МОСТА: И свакоме ко нам дође у госте хвалићемо се баш тим Мостом на Ади и понудити му да га преведемо преко њега да види то наше чудо јер је то највећи, најбољи и најлепши мост у Европи! Да нас гледа неко са стране, помислио би баш и да нисмо у свако ћоше.
ДРАГИ ДРАГАНЕ, ГОСПОДАРУ МОЈ, ДОЗВОЛИТЕ ДА ВАМ СЕ УВУЧЕМ У НЕИСТРАЖЕНЕ ДУБИНЕ ВАШЕГ РЕКТУМА: А кад све препирке престану, Мост на Ади ће и даље стајати и памтиће се да је направљен у време градоначелника Драгана Ђиласа.
*Сви цитати преузети у увлакачком облику из Ђиласовог “Пресса”; међунаслови приватно власништво удружења “Слободне скелеџије Београда”
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/56390-Vie-uprije-manje-mosta.html
