Радослав Лале Павловић: Добар дан, ово је прес конференција на отвореном испред Савета за културу Српске напредне странке, ово је господин Петковић, ја сам Радослав Павловић. Дошли смо да организујемо један значајан јубилеј, а то је два светска рата и мало дуже како не ради ово здање иза нас које се зове Народни музеј Републике Србије. Да подсетим, људе и генерације који су овде одрасли, који не знају шта се овде налази, значи овде је 1952. године направљен музеј Републике Србије, а зграда је из 1900 године. Врло је чврста и квалитетна и тај музеј је радио деценијама врло успешно, овде су биле изложбе Рафаела, Микелађела, Рубенса, Пикаса итд. Карактеристично за овај музеј, по речима кустоса да је овај музеј који је од сваке фазе људске цивилизације, кад је у питању култура, имам пример. У овом музеју кад је радио и док је радио могли сте за два и по сата да одете од неолита, до Пикаса, да видите стари Рим, да видите и стару Грчку, да видите Кипар, све што је важно и што је у колекцији постојало у једном царству.
2000. и 2001. је почео да прокишњава кров, уместо да се кров среди, дођу мајстори и то реше донешена је одлука да се не сређује кров него да се музеј затвори да не ради и да се распише тендер за конкурс итд. па се дошло до конкурса једног архитекте Ракочевића да се ово сређује потпуно другачије и да кошта 35 милиона евра, па се то платило. Онда је дошао министар Брадић из Крушевца и он је имао бољу екипу па је добио неки архиктекта Лојаница и то је мало мање, 22 милиона (оба нереална понуђача), па су средили кров. Сви музеји у свету су увек под неком реконструкцијом, значи увек неки део музеја не аради, а остали раде. Фасцинантно је, значи говорим о власти о коалицији која је на власти, која води државу, културу, пре свега о ДС, да су потпуно опуштени, мирни на чињеницу да већ 11 година ниједна школа није могла да уђе, да људи не могу да се образују, да постоје генерације кустоса које нису видели експонате који се налазе овде, а они треба да их изуче. Значи, идеја да се уђе у ЕУ је очито компонована са једним покушајем, да култура Србије у ЕУ уђе анонимно, непостојеће у мртвачком сандуку.
Ево колега Петковић ће вам још нешто рећи.
Братислав Петковић: Па добро, Лале је рекао углавном све што је битно. Ево ја бих цитирао Слободана Јовановића који је рекао да на утакмици народа српски народ једино као културна снага може да се такмичи. Наравно, у овој ситуацији када су установе наше културе затворене, то је тешко изводљиво. Знате, кад ево Народни музеј не ради већ 11 година, ето мој синовац који сада има 18 година нема појма за Народни музеј. Ова скела иза нас, ја то могу да схватим као некакву инсталацију, знате, подићи скелу то је нешто што је већ виђено, оно и на Главној пошти, у сред зиме кад му време није, знате. Ставите скелу да нико не може да се попне горе до почетка марта на ту скелу, то само можемо да схватимо као неку уметничку предизборну инсталацију и наравно та скела није џабе, вероватно то није донација, већ се то плаћа по дану или квадратном метру. Дакле, ето то је та ситуација и савремени музеј смо видели пре 7-8 година, иста оваква ограда, скела слична стављена. Значи, не можемо се ничем добром надати са овом скелом.
Радослав Павловић: И када питате власт зашто се нешто не учини , зашто се музеј не стави у погон и рад они ће рећи - види мост!
Новинар: А кад је скела постављена?
Радослав Павловић: Сад је постављена, пре месец дана, ко не верује нека покуша да се попне и да нешто ради. Значи, неће моћи да се ради још сигурно 2 месеца, а грађани Србије ви са фантастичним платама из ваших огромних станова за ово плаћате некоме кинту.
Братислав Петковић: И та скела је, колико видимо, стављена само на предњу страну. Значи, то је ипак инсталација, три стране нису битне, то се не види. Знате, ово је 11 година како је најважнија институција културе у српском народу у Републици Србији затворена. Хвала вам.
