БЕЛИ МИШЕВИ ДР ВУКОВИЋА

Данас, 09.09.2010
Реаговање поводом текста „Једноумље куца на наша врата“ (Данас, 7. септембар 2010)
Политичка, или прецизније, политиколошка аналитика је, на несрећу многих који пледирају да се њоме баве, и то јавно, веома захтевна мисаона акција и претпоставља позамашан политиколошко-социолошко-историјско-културолошки сазнајни фундус аналитичара, а ако дотични мисли да у озбиљном дневном листу утиче на политичко јавно мњење, које добрим делом јесу његови читаоци.
Дакле, др Симо Вуковић се прихватио једног тешког посла, што је за сваку похвалу, али су домашаји те анализе, али пре свега полазне мотивационе тачке, веома проблематичне. Ако је главни мотив др Вуковића био да превентивно делује и упозори јавно мњење на могућност формирања једне „велике, стабилне и надасве коалиције која треба да нас реши малих уцењивача и ухвати се у коштац са великим државним питањима“, где је, наравно, проблематично што се као једна од глава те мисаоно пројектоване двоглаве аждаје стабилности, појављује Српска напредна странка, онда је јасно да се ради о крајње једноставном политиканском задатку: Одбранити своје мале страначке прћије које представљају праве политичке, духовне и статусне азиле за кадровике који управљајући значајним државним ресурсима и системима, а захваљујући свом „политичком потенцијалу“ шавова за пачворк владе, држе већину грађана Србије као таоце. И наравно, пустити поново у етар и по могућству спиновати (аматерски, аматерски, ц,ц,ц) застрашујућу причу о коалицији Српске напредне странке и Демократске странке. Као да је то највеће зло које се може Србији догодити. Мислим, посебно после плуралистичких савршенстава које је произвела коалиција ДС-а са не зна се колико странака за које је прелажење цензуса недостижан подухват, али наравно и са социјалистима, као идеолошки деценијским непријатељем и праизвором свих пост фестум демократа леве провинијенције.