Говорили сте да је имовина Србије дуплирана. Шта то значи?
То је и Влада Србије признала, јер се имовина која се даје јавним предузећима признаје као њихова имовина, а у исто време и држава то води у својим билансима. У овом закону то није намерно дефинисано, слично као што су Војводини пренете надлежности, али јој није дат новац за обављање тих надлежности. Нејасно је да ли се предузећима даје имовина да њоме располажу, али да не могу да је отуђују, или држава хоће да газдује том имовином.

Ни Закон о реституцији нисте подржали?
Сви закони који се доносе у овом дому стварају привид користи и добрих намера, а у ствари циљ је не довести до неке правичне накнаде. Сви ти закони производе трошак грађанима Србије, ниједан смањење цена, пореза. Само нови трошак јер се све плаћа из буџета који пуне грађани, док држава не зарађује. Тако је и са Законом о реституцији. Важно је само намирити коалицију, макар за још који месец.

“Правдање захтевима компромитује и наш улазак у Европу и онога ко не ради послове на време него под притиском. Често се заиста постидим што нас десетак седи у скупштинској сали уверени да радимо озбиљан посао којим можемо да допринесемо квалитетнијим законима, док се многи своде на евиденцију дошли – отишли”

Шта је то што сте замерили писцима закона, односно предлагачу?
Начин како су дефинисане и окарактерисане окупационе снаге и начин како се покушало да се промени та дефиниција. Први пут су ме натерали да кажем да подржавам Чедомира Јовановића, да не можемо да релативизујемо окупационе снаге. Амандман који је поднела наша странка најпрецизније је дефинисао шта су окупационе снаге. Написали смо да не може неко да полаже право на реституцију из буџета Србије који пуне грађани Србије, а да је грађане Србије убијао или чинио над њима злочине.

Тврдите да сада није моменат за спровођење реституције?
Планирана надокнада путем реституције временски пада када се земља налази у највећој кризи, уместо да је то чињено раније из приватизационих средстава. Тада је предност дата старој девизној штедњи, иако држава није гарантовала штедњу код Језде и Дафине. Но, тада смо добили Националну штедионицу, пуне џепове неких приватника, злоупотребе средстава у стварању те банке, и где смо данас са свим тим? Памтимо само да је створена штета, изузев оних који су наплатили стару девизну штедњу.

Зашто тада није спроведена реституција, већ исплата девизне штедње?
Тада је процењено да то доноси политичку корист. Доношење неког закона мора да произведе конкретне последице на свакодневни живот. Ево примера, неусвајање нашег предлога измена и допуна Закона о јавним набавкама довело је до тога да се данас нон-стоп прича о афери у здравству, само једној од откривених, али сигурно не и јединој. Бићу задовољна тек када буде почело да се прича о злоупотреби средстава у штампању рецепата, здравствених легитимација, пасоша, личних карата и тако даље.

Ко је то злоупотребио?
Нигде нисте прочитали да је директор Завода за издавање новца или Ковнице новца, како се популарно зове, смењен два месеца по доласку гувернера. Тамо су се догађале највеће злоупотребе − Народна банка у минусу, а све ексклузивне послове добија да ради Ковница новца. Чак ни Министарство унутрашњих послова не добија ни динара од издавања пасоша, све иде Ковници, а Народна банка у минусу, док је тај њен део најпрофитабилнији. Питам да ли Србија има толико новца да годинама плаћа истражне органе, полицију која прати, снима, слаже податке, судове који раде на тим предметима, органе за корупцију, уместо да у три дана заседања донесе закон којим ће се у највећој могућој мери спречити злоупотребе. Али ова власт то не жели.

“За мене би да сам припадник владајуће коалиције било увредљиво да ми у образложењу закона пише да ће сада боље да се управља оваквом расподелом имовине ако су на власти сличне или готово исте странке и само неки други људи. Да ли ће сада имовином Војводине да управљају боље они него република, у којој је такође на власти ДС?”

Тврдите да су закони који се усвајају у скупштини непрецизни и двосмислени?
Закони које ова власт доноси, а који су површни, двосмислени, непрецизни, од многих људи праве лопове јер стварају прилику да учине злоупотребу и то се ради свесно. Ми смо, примера ради, поднели амандман на Закон о газдовању јавном својином у коме смо казали да ако неко незаконито отуђи јавну својину казна не може да буде новчана, јер је то откуп кривице. Казна мора да буде забрана бављењем таквом врстом делатности. Ако је неко показао да има дуге прсте то није тренутна склоност, није то оно кад наши људи кажу да прилика од човека створи лопова. Ова власт својим законима које доноси то омогућава.

Имали сте много замерки на Закон о јавној својини?
Закон о јавној својини урађен је недопустиво неквалитетно. Ако је ова власт пропустила да у првом налету дефинише шта су средства у општој употреби, а шта је јавна својина, ако је пропустила да у мрежама дефинише подземну железницу, инфраструктуру за трамваје и тролејбусе, а у другом наврату то је учинила по опомени за нафтовод, гасовод и остало, питам вас да ли је овај закон донет с намером да локалне самоуправе и покрајина имају имовину која ће им служити као залог или хипотека за задуживање? Када кредити доспеју за враћање, па када нема од чега да се врате, шта ће држава радити у том случају?

Неће нам ваљда узимати трамвајске шине?
Законописац је заборавио да дефинише да су средства у јавној употреби јавна својина, као на пример подземна железница коју ћемо градити за коју годину, као и постојеће инфраструктурне линије трамвајских шина. Заборавили су да у мреже уврсте и телекомуникациону опрему. Онај ко је дао кредит, примера ради Граду Београду, ако се не дај боже, кредит не врати, може да тражи да трамвајске шине буду предмет извршења. Ако те шине не могу да се изваде, као што не могу, предмет заплене биће јавни пут, па ће поставити рампу и наплаћивати пролазак. Одлично знам шта значи не увести у биланс државе оно што је имовина или га оставити да сутра буде предмет извршења, а то значи да над својим будеш слуга зато што је закон тако дефинисао.

Ипак вам је усвојен један амандман?
Усвојили су нам само један амандман где ми законски дефинишемо стицање сусвојине. Имате људе који пишу закон а не разликују материјално улагање приликом оснивања предузећа и нематеријална улагања. У једном делу закона написали су да држава претвара уложено у акције. Такав степен неконзистентности различитог степена називања истих ствари је страшан. Све време својину категоришу као републичку, покрајинску и локалну, уместо да кажу носиоци својине и да се у читавом закону зна ко је ко. Све ме то подсећа на онај закон о регионалном развоју где сам то претпоставила, а по Динкићевој жалби пре неки дан чули смо да се то и догодило. Председник Србије је врло вешто пристао да усвоји закон, али не и да обезбеди инструменте за његово спровођење. То значи да када добијете закон и надлежности, а без пара, онда вам џаба закон, само ћете бити неуспешни пред својим грађанима, као ови у покрајини који су тражили да добију надлежност.

“Ако је неко показао да има дуге прсте то није тренутна склоност, није то оно кад наши људи кажу прилика од човека створи лопова. Ова власт својим законима које доноси то омогућава”Не слажете се са премијером Цветковићем да је добар потез емисија обвезница у еврима?
У време најрастреситијих финансија Србије, када је буџет Србије као сито најсиротије породице у селу, са издатих страшно много хартија од вредности за редовно финансирање трошкова, емитују се обвезнице у износу од две милијарде у еврима и цео свет се смеје. Чули сте нобеловца који на предавању каже да треба да имамо фиксни курс, али да није чуо бесмисленију ствар него да се издају обвезнице у еврима. Свака земља користи предност поседовања сопствене валуте, тако што се труди да је учини стабилном, а емитује хартије од вредности јер је једино она у прилици да одређује вредност те монете. Наша влада је на овај начин показала да не верује у себе.

Тврдите да је реституција закаснео процес, зар се не говори да за намирење правде никада није касно?
Подржавам реституцију као неопходан и закаснео процес, али не можемо да подржимо реституцију у којој се гарантује исплата и правним следбеницама задужбина. Којих задужбина, да ли та делатност више и постоји? Значи да опет имамо привилеговане групе људи, које ће доћи до документације, не кажем да докажу да су правни следбеници, него да сачине документацију коју ће неко хтети да прихвати као правно следбеништво и они ће приграбити огромну имовину. А у тим задужбинама живе многи људи који су остварили станарско право. Како ће да ускладе неугрожавање станарског права, које је неповредиво, са законском обавезом да врате ту имовину? Како могу да гласам за оно што није праведно и за оно што није могуће реализовати.

Како гледате на захтеве ЛСВ-а и СВМ-а о имовини Војводине?
Чини ми се да су дозволили да то буде димна завеса иза које се крије недомаћинско и неодговорно понашање и располагање јавном имовином Србије, па тиме и Војводине. За мене би да сам припадник владајуће коалиције било увредљиво да ми у образложењу закона пише да ће сада боље да се управља оваквом расподелом имовине ако су на власти сличне или готово исте странке и само неки други људи. Да ли ће сада имовином Војводине да управљају боље они него република, у којој је такође на власти ДС? У тој врсти захтева више видим неку врсту незадовољства сарадњом унутар коалиције, унутар странке, него нешто што би то могло да буде економски захтев или полагање права на својину.

Има ли ту нарушавања интегритета Србије?
У томе не видим нарушавање интегритета Србије. Овај закон доживљавам као закон о децентрализацији и за мене је потпуно прихватљиво да имовином, природним добрима, располагањем концесијама, треба да располаже република, као и свуда. Потпуно је природно да локалне самоуправе добију своју имовину као и покрајина, која све то треба да обједини и испуни своју надлежност. Бојим се само да не испадне децентрализација Србије, а централизација Војводине. Ту заиста не видим покушај отцепљења, иако имамо искуство које стоји иза нас, сукцесија још није завршена.

Ова два закона о којима говоримо предуслов су за европске интеграције?
Зар мени неко са стране треба да дође и каже да у својој кући очистим ћошкове и да не гурам ђубре под тепих? Зар ви мени треба да кажете да треба да знам где ми је капија од дворишта? То је обавеза државе и однос према сопственим грађанима. То је моја основна замерка − не ради се ништа зато што тако треба, него зато што тако ради цео свет, зато што то неко тражи од вас, зато што је то услов на европском путу. То довољно говори о незрелости, можда је израз непримерен, али ту власт обављају људи, а они заиста могу да буду незрели. Правдање захтевима компромитује и наш улазак у Европу и онога ко не ради послове на време него под притиском. Често се заиста постидим што нас десетак седи у скупштинској сали уверени да радимо озбиљан посао којим можемо да допринесемо квалитетнијим законима, док се многи своде на евиденцију дошли − отишли.

Заиста, где су посланици кад нису у скупштини?
Лепо је што овај дом скупштине сија, бљешти споља и изнутра, али то није суштина. Једну кућу чини дух људи који се окупљају. Ову кућу, која се зове парламент, не чини број донетих закона, него закона од којих грађани имају користи. Недавно сам једном колеги из власти, док смо путовали за Кину, рекла да кад би знао макар један и најкраћи скупштински дневни ред да ми понови рекла бих у реду, посланик си. “Уверена сам”, рекла сам му, “да не знате ни који су све закони на дневном реду. То говори да ви за неког другог доносите законе, а да живите неки сасвим други живот.” Док представници власти не осете последице закона које доносе, њихову непримењивост, двосмисленост, могућност да из нејасне формулације неки њихов предмет стоји у фиоци, и док буду могли да завршавају послове телефонским позивом, а не чекањем на шалтеру, власт и њени прописи неће ваљати.

Има говора да ће избори можда бити одржани у другој половини јануара?
Говори се о томе, али не важим за неког ко много зна и немам контакта са онима који о томе одлучују.

Како коментаришете најновија хапшења?
Да је срећа да се никада не гледа име на фасцикли онога ко је погрешио, али нажалост ми живимо у Србији где је све у функцији очувања власти, почев од правде, афера, хапшења и свега осталог.

Кад почиње предизборна кампања ваше странке?
Наша предизборна кампања је сваки наступ, свака изјава, свако приватно понашање. Званично се најављује да би то требало да буде 22. или 23. октобра, кад будемо обележавали трогодишњицу странке. Са својим економским тимом, зовемо то Економски савет странке, радим врло озбиљно и другачије од свих. Не пишемо пароле, слогане, тиме се баве други, ми смо урадили конкретан закон о јавним набавкама, који нас обавезује као неког будућег учесника власти. Желимо да спречимо корупцију, повећамо конкуренцију, доведемо стратешке инвеститоре, зато што предвиђамо најотвореније поступке уз понуду на увид грађанима за све оно што ће се куповати јавним новцем, кроз могућност да у тим поступцима учествују заиста најбољи.

Верујете ли да ћете победити на изборима?
Све што сам у животу радила, а зависило је од мене, завршавало се са успехом. Првим неуспехом сматрала сам рођење женског детета, јер сам веровала да је син, али сам се исправила код трећег детета и добила сина. Ово не зависи само од мене, али постоји врло квалитетна екипа, много младих и један велики, добар тим. Уверена сам да ћемо победити, не зато што је садашња власт толико лоша, него зато што смо одговорни, имамо искуства, не мислимо да свет почиње од нас и спремни смо да прихватимо сваку добронамерну критику ако је то у интересу свих нас заједно.

Да ли сте ви будући министар економије или финансија?
Моја амбиција је да будем одговорна, професионална и да могу људима да кажем да сам особа која држи реч и да увек стојим иза оног што кажем. Да сам доследна.

Шта бисте више волели да будете, министар финансија или економије?
До доласка гувернера Дејана Шошкића највише сам претендовала на место гувернера. Сада видим да је човек врло лепо и озбиљно почео да ради, па нешто размишљам − може и министарско место, а не гувернерско.

Допада вам се како гувернер Шошкић ради?
У свом научном образовању бавила сам се монетарном политиком и из те области су ми и магистарски и докторски рад. Мислим да је Шошкић почео са неким стварима које не могу одмах да дају резултате, али чује и осећа стварност и има моју подршку за почетак, што не значи да баш могу да препустим то место, али заиста има моју подршку, јер све почиње од монетарне политике. Од њега много очекујем зато и подржавам све те почетне кораке. Ако имате добру мнонетарну политику, која води рачуна о стабилним условима пословања, о стабилном курсу, онда се лакше враћају кредити, планира живот. Зато сам мислила да је то функција која ми одговара, јер јесте најодговорнија, али о том потом, можда ћемо Шошкић и ја сарађивати.