Даме и господо народни посланици, данас расправљамо о тачки дневног реда, која је изузетно важна за стање у медијима у Републици Србији.

Оно што сам хтео на почетку свог излагања да кажем, то је какви треба да буду чланови Савета РЕМ и какве особине треба да поседују чланови овог савета. Они треба да буду поштени, угледни, одговорни, људи од струке, људи који имају вишегодишње или вишедеценијско искуство рада у области медија. Затим, људи који су ослобођени било каквог притиска, људи потпуно финансијски независни, људи на које ниједна политичка организација, ни једна невладина организација не може да изврши никакав притисак да би се овако или онако изјашњавали.

Слушао сам данас моје претходнике, из опозиције, пажљиво, посебно љубитеља олтајмера и винограда, посебно оне из…

(Радослав Милојичић: Није то тема.)

Јесте тема када говоримо о медијима. Оне људе које су на конференцијама за медије, цепали новине које им се не допадају, оне људе који су претили медијима, они који су гасили медије и оне који су на крају крајева данас и рекли да би они угасили РЕМ. Наравно, угасите 11 медија, онда ћете да угасите и РЕМ, онда ћете једино да признајете суд своје партије и свој лични суд.

Ми се за такву Србију нисмо борили, за такву Србију се не боримо. Боримо се за Србију у којој ће РЕМ бити потпуно независна институција и то смо показали од 2012. године до данас, тиме што су чланови РЕМ остали они које је нека бивша власт бирала и они који су били тој бившој власти, тада изузетно послушни. Тада су спотови СНС 2012. године на сраман начин забрањивани, није било гласа опозиције у медијима. Практично опозиције није било нигде, осим са грађанима на улици и то са више стотина хиљада грађана на улицама, не са паткицама, а не са балонима, не са транспарентима, него грађана који су били гладни и жељни правде и слободе у медијима.

Они који су називали медије свакаквим именима, па и чувени виноградар је за медије употребио назив „тоалет папир“, тако је он 2014. године видео будућност медија у Србији, па нацисти су палили и цепали књиге. А, та иста господа су 5. октобра палили зграду РТС-а, то су те слободе, тоалет папир, цепање новина на конференцији, паљење зграде националне телевизије.

Сећам се тог 5. октобра, заноса који је тада владао у једном делу грађана, илузије које је тада имао народ, али недопустиво је палити зграду Скупштине, палити зграду националне телевизије из било каквих побуна.

Тога на сву срећу, данас у Србији нема. Један од мојих претходника је рекао да неки директор, власник телевизије не зна даљински управљач да држи. Ко је он да оцењује? Шта ће господин виноградар, када је тако добар виноград направио, што не оде у свој виноград, нека бере грожђе, нека производи вино, а не да седи овде у Народној скупштини на рачун грађана Србије. Иди човече тамо, тамо где ти је тако добар виноград, направи бизнис, немој овде да узимаш плату из буџета грађана. И научите нешто друго, осим да држите те пословнике, смешно је заиста, да читате два члана Пословника.

(Председник: Посланиче, молим вас, пустите мене да водим седницу.)

Извињавам се, јако су интересантни.

Све оне који су данас говорили о цензури у медијима, врло лепо демантује изложба у организацији СНС, названа „Нецензурисане лажи“. Врло лепо их демантује.

(Председник: Нисам вас чула. Озбиљно, нисам вас чула.)       

Поновићу вам 100 пута, изложба „Нецензурисане лажи“ која је организована претходних месеци у Београду, била је у Крушевцу, ићи ће даље. Врло лепо говори о томе како неки виде цензуру у Србији. Каква цензура.

Преко 6000 негативних наслова о председнику Владе Републике Србије. Онда ставите прст на чело и запитате се да ли ти људи читају новине или живе у некој другој својој паралелној стварности или су велики лажови.

Вас највише демантују грађани Србије. Они су вас врло лепо демантовали на изборима, ставили су вас тамо где вам је и место. На следећим изборима нећете имати прилику ни Пословник да дигнете, ни да седите овде. На следећим изборима идете на сметлиште политичке историје Србије. Хвала.