САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/ 06.02.2019.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

Површност политичког програма који је СзС до сада износио у политичкој кампањи надмашен је текстом тзв. Споразума са народом, који је својеврстан плагијат политичких уговора које су у различитим земљама, различити политичари, повремено објављивали. 

У недостатку идеја да се понуди било какво оригиналнорешење, СзС објављује политички памфлет трагикомичног садржаја, којим још једном потврђује колико су неозбиљни и незрели у својој ултимативној жељи да управљају Србијом. 

Политички памфлет који су данас представили на најбољи начин описује сву њихову посвећеност, марљивост, стручност и способност да понуде конкретна решења за било које питање. Ниједном речју нису поменули Косово и Метохију, нити решење за вишедеценијски проблем, пошто су га очигледно решили по својој мери. Не помињу ни ЕУ, осим што су Ђилас и Јеремић увек спремни да потрче да причају све најгоре и нападају државу Србију.

Драган Ђилас, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, Борис Тадић, Борко Стефановић и други, који су 12 година управљали животима грађана Србије и то у годинама које су означене као године највеће корупције, пљачкашких приватизација, као године у којима је стотине хиљада људи изгубило своје послове и радна места, године у којима смо имали високу инфлацију, пад вредности динара и негативан бруто друштвени прозивод који је износио -3,6%, данас тврде да им је циљ да они створе државу одговорности и европских вредности.

Слободе, медијска права и могућност слободног изражавања у време њихове власти најбоље је описала Верица Бараћ у својим извештајима 2011. године, у којима је рекла да су сви медији у Србији стављени под потпуну контролу и да нема могућности да се у било ком медију изнесе слободно мишљење. Како су Ђилас, Тадић, Јеремић и остали доживљавали власт и како су поштовали идеју да треба да „служе народу“,  најбоље је на својој кожи осетила породица Ранка Панића, којег је тадашњи режим убио зато што је имао храбрости да има другачије мишљење.

Сви људи које је њихов режим тукао, заливао сузавцем и воденим топовима одлично се сећају, нажалост, како је изгедала тиранија режима кога није интересовао ниједан грађанин.

Лично богаћење, које би постидело олигархе из много богатијих земаља од Србије, стотине милиона евра које су прошле кроз рачуне Ђиласових и Јеремићевих компанија, и са њима повезаних лица, шокирали су јавност Србије, а чак ни данас не видимо праве размере пљачке грађана наше земље одстране људи који тврде да су „спремни да буду службеници народа“.

Чини ми се да би та служба била само на некој каси са жељом да се поново дочепају народних милиона, а једини механизми контроле који њих занимају су они које су успоставили у пљачки јавних предузећа и партократској Влади у читавој држави.

Тужно је да о демократизацији Србије и супротстављању насиљу слушамо од људи који су у јавни живот увели позиве на стрељања, вешања политичких противника и силовања жена које не мисле као они, као и недвосмислене позиве да се отворе логори за оне који се дрзну да мисле другачије од њих. Вероватно су планирали да тако испуне део свог програма и да у логорима пруже заштиту грађанима који се нађу на удару песнице власти. Њихове песнице и њихове власти.

Лидери Ђиласoвог, Јеремићевог и Обрадовићевог савеза у време своје власти склапали су најштетније уговоре за нашу земљу, којима су нас задуживали највишим каматним стопама, продавали наше фабрике будзашто и давали милијарде евра уговорима које су означавали као државна тајна, кажу сада да ће преиспитати до сада усвојене акте и да ће их обелоданити. Поручујем им да би требало да почну од себе и својих који су заиста разорили економију Србије и уништавали будућност наше деце.

Сигуран сам да посланицима у Скупштини неће недостајати да их лидери СзС-а називају стоком, да им псују мајку или да им заврћу руку, али данас је бар јасно да су одлучили да се не одрекну посланичких плата и привилегија тог положаја.

Интересантни су, у најмању руку, и кандидати за састав Владе којепредлажу народу – стручњаци попут Велимира Илића, Николе Сандуловића, Сергеја Трифуновића, Бошка Обрадовића и прекаљене финансијске ведетеЈеремић и Ђилас. Ваљда мисле да нису довољно уништили Србију и опљачкали народ па бисада својим повратком на власт да одузму грађанима сваку шансу за нормалним и бољим животом, да им отму поново плате и пензије и спрече сваки напредак Србије.

Када би грађани имали времена за губљење и детаљно прочитали овај Ђиласов, Јеремићев, Обрадовићев и Трифуновићев памфлет, било би свима јасно да су епизоде Алана Форда неупоредиво озбиљније и садржајније.