САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/ 02.09.2019.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

Као и обично и данас смо од Драгана Ђиласа могли да чујемо све и свашта, углавном неистине, али једино што нисмо могли да чујемо је оно што га годинама питају грађани Србије.

Нисмо могли да чујемо зашто је лагао да је први велики новац зарадио у Чешкој, па да је као богат човек ушао у политику у Србији, док извештаји чешких пореских органа јасно показују да је за све године постојања његових фирми у Чешкој њихова укупна зарада била око 74 хиљаде евра.

Нисмо могли да чујемо ни одговор на питање зашто је стално понављао да његове фирме никада нису радиле са државом и државним предузећима, а показало се да је баш највећу зараду управо остварио на пословима са „РТС-ом“ и „Телекомом“, које плаћају сви грађани наше земље.

Очигледно је и данас заборавио да каже грађанима Србије да је највећи и једини озбиљан новац стекао управо у време власти, док је био на функцијама од 2004. до 2013. - директора Народне канцеларије председника Републике, затим министра и градоначелника, и док је странка чији је био заменик председника и потом председник била на власти, у периоду од 2000. до 2012.

Управо у том периоду његове фирме абнормално су згртале новац, а  данас ће нам сви његови аналитичари, новинари и политички сарадници покушавати да објасне како је дошло до другачијег обрачуна ПДВ-а, како је пребацивао из евра у динаре, из динара у евре.

Једино неће објаснити оно непорециво да је кроз рачуне његових фирми прошло 60 милијарди динара и да је званично исказана бруто добит од стране његових предузећа била већа од 105 милиона евра.

И тако ће нам Драган Ђилас и даље све рећи, сем истине, која гласи да је постао милионер управо у периоду док је био на власти и док је његова странка имала апсолутну власт у Србији.

Све те компаније имале су једног истог власника, а то што данас стално понавља да је пребацио управљачка права на друге људе, суштински само значи да ће за малверзације и криминал, за које ћемо видети да ли ће суд наћи да има довољно доказа, одговарати неки други људи које је Ђилас гурнуо да потписују за њега, док је он убирао профит.

Такође, од Ђиласа данас не можемо чути како је то Србија изгледала у време власти његове Демократске странке. Данас каже да неће да живи у земљи у којој навијачи излазе на ауто-пут и ударају у аутомобиле, наравно не спомињући да су исти експресно ухапшени.

Али зато је и те како желео да живи у истој овој земљи у периоду док му је странка била на власти, када су убијали политичке противнике, попут Ранка Панића, убијали новинаре, бацали сузавац и поливали воденим топовима људе само зато што другачије мисле и у којој су навијачи мучки убили Бриса Татона. У Србији о којој су сви извештаји ЕУ у то време били катастрофални, у којој се такође извештај Савета за борбу против корупције, који је потписала Верица Бараћ, о Ђиласу и његовом утицају на медије није смео појавити готово ни у једној новини.

Таква Србија из њиховог времена му се свиђала, јер је у само таквој земљи могао да заради милионе. Такву би Србију Ђилас поново желео. Србију у којој би поново дошао до касице прасице, домогао се РТС-а да би згртао милионе, успоставио апсолутну контролу над медијима и у којој би исправно и демократски било само оно са чим се Ђилас слаже и у којој га наравно нико не би питао зашто је лагао како се обогатио.

То су Ђиласове визије будућности Србије, али једино што упорно заборавља је да то већина грађана неће.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА