САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/ 19.07.2019.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

Скандалозно је дa људи попут Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Бориса Тадића, Божидара Ђелића и осталих који су учествовали у бесомучном уништавању економије Србије и због којих је више од пола милиона људи остало без посла само у периоду од 2008. до 2012. године, данас говоре о било чему што има везе са правдом.

Једина историјска правда била би да се ови људи никада нису појавили на политичкој сцени Србије и да нису ни били у прилици да униште компаније и предузећа, распродају имовину, створе огромне дугове и учине да људи у Србији имају најбеднија примања у читавој Европи. Правда је концепт који Драган Ђилас и његови сарадници никада неће разумети.

Правда какву они замишљају била би да могу поново да узимају понуде за 650 милиона скупље, попут оне за реконструкцију Булевара краља Александра, на рачун грађана.

Правда би по њима била и да могу поново да збрињавају своје кадрове, попут Александра Стаменковића, којег су слали из општине Нови Београд у „Градску чистоћу“, па у „Аду Циганлију“, и који је сваки пут кад  би направио милионску штету јавним предузећима или гурнуо паре у своје и њихове џепове просто прелазио у друго да направи нову штету.

Правда је, по њима, и да на крају тај побегне у Америку и да га у Србији више никада не видимо. Таква је била правда за време власти Драгана Ђиласа, када смо имали чак и измишљене пазл градове и реплике Теразија, које су плаћане баснословно новцем грађана Србије.

Добро је познато и како су бирали судије и тужиоце и тражили чак и од својих општинских одбора да се изјасне који тужилац и који судија је у њиховим општинама политички подобан и који ће судити онако како Ђилас, Јеремић и остали траже.

И данашња хајка и притисак који Ђилас врши на државне органе, одлично показују како би то он управљао Србијом. Ту се не би питали ни тужиоци, ни судови. У таквој Србији би се питао Ђилас, његова политичка клика и његови тајкуни, попут Мирослава Мишковића, који су се у време његове власти сви енормно богатили, док је наш народ истовремено постајао све сиромашнији.

Да се Ђилас пита, вратио би Мишковића на трон, заједно би владали Србијом и они би одлучивали и шта је то правда и шта је правично.

Наравно, тако никада не би ни морали да кажу одакле им милиони, зашто је Ђилас лагао да је дошао богат из Чешке, како је постао милијардер у Србији, да објасне зашто никада нису отворили ниједну фабрику у Београду, зашто су пребијали људе на улицама само зато што су мислили другачије и зашто су репресивним апаратом убили Ранка Панића...

Никада их није ни интересовало да о томе положе рачуне грађанима, нити су се извинили за све што су учинили, и толико о тој њиховој демократији, слободи и правди и како би оне поново изгледале када би Ђилас управљао Србијом.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА