Вести

Ђорђевић: Очекујем значајно повећање минималне цене рада

Очекујем значајно повећање минималне цене рада, каже министар за запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Најавио је да ће у наредних десет дана одржати састанке са послодавцима и представницима синдиката како би чуо њихове ставове након чега ће почети формални преговори о новој минималној цени рада.

Ђорђевић je рекао да га је министар финансија Синиша Мали на недавном састанку уочи почетка преговора са представницима синдиката и послодаваца о повећању минималне цене рада, упознао са свим параметрима који утичу на висину минималне цене рада, а који су превасходно везани за економску ситуацију у земљи.

Минимална цена рада утврђује се по радном часу без пореза и доприноса за календарску годину најкасније до 15. септембра текуће године, а примењује се од 1. јануара наредне године. Минималац, који сада износи нешто више од 27. 000 динара, тренутно прима 350. 000 радника. Како каже, председник Србије Александар Вучић дао им је јасну смерницу када је у питању повећање минималне цене рада.

"Трудићемо се да утврђена минимална цена рада буде компромисно решење добијено на основу преговора све три стране, државе, послодаваца и радника", истакао је Ђорђевић додајући да минимална цена рада сада износи 27.022 динара, али да ће бити боље. Наводи да грађани треба да очекују да буде боље.

"Очекујемо већу минималну цену рада, веће пензије, плате. Створили смо услове да ове године идемо на повећање, будући да бележимо суфицит", рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да је у последње две године статистика одлична, па је минимална цена рада кумулативно повећана 18,6 одсто. Подсећајући на смањење пензија из 2014. године, Ђорђевић је рекао да се оне нису показале као лоша политика, будући да су довеле до ове ситуације данас, а резултати су и те како видљиви.

"Стање 2014. године је било алармантно. Била су два сценарија. Или банкрот, или да се извучемо из свега тога. Мало људи би имало храбрости да уради оно што је урадио Вучић, као председник владе, када је решио да смањи пензије", казао је Ђорђевић. Додао је да је та одлука тада некима била политички несхватљива, али да је председникова посвећеност свему томе била исправна и дала је праве резултате, што се данас и те како види.

 

Стратегија за повратак стручњака у земљу

Ђорђевић је изјавио да ће Координационо тело за праћење економских миграција у јануару наредне године Влади Србије предложити стратегију за повратак у земљу висококвалитетне радне снаге и студената који завршавају студије у иностранству.

"Право време је данас. Ова Влада жели да окупи стручне људе како би разматрали ово питање, и решили га. Неће бити лако зато што економске миграције не погађају најсиромашније земље", рекао је министар.

Ђорђевић је истакао да имамо потенцијала, али то није довољно, и да сви морају радити на томе, како би побољшали услове, а заинтересовале су се и стране земље које на овом проблему желе да раде са нама, а на овом пројекту хоће да ради и ГИЗ.

Ђорђевић је рекао да је такав план нужно направити што пре, како Србија не би дошла у ситуацију, попут рецимо Хрватске, да по уласку у ЕУ дође до великог таласа миграције, када никакве накнадне мере не би могле да помогну.

Ђорђевић је навео да је за сада разматрано искуство Израела и Финске.

Како је објаснио, према искуству Финске, програм помоћи државе се односио на оне студенте који имају визију и издвајају се од других по својим вештинама и које је држава по завршетку студија запошљавала у домаћим компанијама средње величине и давала им годину до две дана највећу плату коју би могли да зарађују у иностранству.

 

 

 

Извор: Танјуг/ ТВ Хепи