Вести

Интервју Александар Вучић - Недељник

Све о министрима, економији, привреди, медијима, сукобу с елитом, Ољи Бећковић, Саши Јанковићу, историји, Косову, сукобу с Албанцима, геостратегији, односима са светским силама, бизнисменима, Шешељу, војсци, Београду на води.  Када смо премијеру Александру Вучићу понудили да ове године да велики интервју за Недељник по узору на годишње обраћање председника Америке, изненадила нас је брзина његовог одговора. Само што је отишао СМС, позвао нас је и дао нам термин. Није тражио питања, као ни досад, а ми смо само тражили сат и по времена. Обећао је сат, а задржали смо се више од два и по сата, после чега је и нама било жао јер смо већи део текста морали да скратимо. 

 

* У експозеу који сте Народној скупштини поднели пре тачно годину дана, рекли сте да желите резултат за Србију, не власт и моћ. Шта је резултат прве године ваше власти? 

- Покренули смо много важних питања, али оно што јесте најважније, јесу наше економске реформе. Ми смо после 15 година ћутања, стављања под тепих проблема, несуочавања са њима, заборавили да смо у међувремену уништили своју земљу, опљачкали своје фабрике, изгубили радне навике. Политичари су овде размишљали само о себи и својим позицијама пред изборе, повећавали су плате и пензије без икакве економске основе. Ми смо решили да кренемо у мере фискалне консолидације ма колико оне биле тешке. У таквој ситуацији донели смо Закон о раду, као кључни реформски закон који је похвалио цео свет. Показали смо јединствену храброст, као једина земља јужне Европе која је успела да уђе у те најтеже реформе без притисака „Тројке", дакле ММФ-а, Европске уније и Европске централне банке. И када смо ушли у то, знао сам да ћемо да се суочимо с безбројним проблемима, али сам сам себи поставио једно питање: Да ли желиш да се после четири године мандата бориш за власт тако што ћеш да критикујеш друге или зато што ће људи у Србији заиста моћи да виде да имају бољу будућност? Ја сам преломио још тада. Знао сам како ће то да иде, и морам да признам да сам сам изненађен подршком коју и даље имамо, имајући у виду тежину мера коју смо предузели. 

 

* Али, где људи могу да виде ту бољу будућност? 

- Ево, данас је по новом Закону о приватизацији велики италијански Фереро купио „Алексу Шантића". Газда нам је послао писмо захвалности и задовољства начином сарадње са Владом и транспарентношћу процеса. Ја мислим да то није мала ствар. Страшно смо се плашили резултата за фискалну консолидацију, јер кад смањите део плата у јавном сектору и кад смањите део пензија, онда, наравно, очекујете да се смањи потрошња. Медутим, људи су, изгледа, решили да троше више него раније. Зато што су схватили да ми имамо сигурну будућност и да они могу да рачунају да ће ствари 2016. кренути набоље. И први резултати су показали, већ у новембру и децембру, да је то добро и да је боље него што смо очекивали. Онда смо рекли, па добро, то је можда први месец, имају људи одраније, или други је месец, имају одраније. Па нам је јануар био бољи, па нам је фебруар био бољи. Тада смо већ знали да ће март да буде бољи. И март је био бољи. И сада гледамо да ствари поправљамо и даље. 

 

* Шта то значи?

- Донели смо још неке законе који су веома важни, као Закон о планирању и изградњи, али истовремено, оно што је најважније, имали смо, такође, врло добар рад Народне банке као независне институције. Погледајте, у августу 2012. године курс је био 118 динара, а данас је 120. Мислим да мало коју земљу можете да пронађете са тако чврстом, стабилном валутом као што има Србија и то нам омогућава задужења, излазак са евробондовима на европско тржиште под најповољнијим каматним стопама. 

 

* Али, где је ту привреда? Развој? 

- Ми имамо мртву привреду и непостојећи предузетнички дух који смо губили шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, као што смо марљивост и радне навике губили од 2000. године па наовамо. И то мислим, чак, да није тешко ни да се докаже и прикаже кроз примере. То људи виде. Ми смо покушали да покажемо људима у Србији да је могућ преокрет, као што смо успели са Ер Србијом. Упркос бројним противљењима, прича о уговорима и свему другом, данас нема никог ко може да каже нешто против. Они су мислили да ту има неких пара за мене, извлачили којекакве глупости, а ја сам им говорио: не полазите од себе, не полазите од оне Тијанићеве да се свако креће у опсегу сопствене покварености, зато што сам ја спреман да идем на полиграф, нисам и нећу да узмем динара, не можете то да нађете, немојте да мислите на то, немогуће је. 

 

* Где још, осим Ер Србије, можете да нађете тај пример? 

- Исто то смо решили да радимо са Железаром. Имао сам више од 60-70 састанака о том питању по целом свету. На крају смо успели да доведемо најбоље у Србију и ево, Железара ће у мају да постане профитабилна. Дакле, успели смо. Не само због тих 5.200 људи, него јер је Железара већ данас други српски извозник и други српски произвођач. Планирам да у дану када изађу ваше новине успемо да завршимо коначно Толинс Хему са Русима. За Петрохемију разговарамо са Турцима, са Азербејџанцима за Азотару. Мислим да ћемо то све да завршимо у наредних неколико дана. Покренули смо веома важне разговоре и мислим да ћемо баш на годишњицу Владе потписати предуговор са Клеменс Тениз, за првих пет фарми у различитим деловима Баната. Касније ћемо да идемо са кооперацијом са сељацима у централној Србији и радимо са ремонинијем и са Султаном, тако се зове Арапин, који су заинтересовани за повећање броја говеда на Пештеру. То је најпознатија и најмоћнија италијанска компанија. Ту је ФАП, „Петолетка" за коју имамо заинтересоване немачке и италијанске инвеститоре. И кад кажу: нема инвестиција, само да вас подсетим на неке, дакле од Хачинсона у Руми, ПКЦ у Смедереву, Цимолаја у Смедереву, Фрезенијуса у Вршцу, КВС у Бечеју. Идем у Суботицу где се додатно повећавају капацитети Сваровског, са Герлингером смо решили „Митрос". То је оно што ми из главе пада на памет. 

 

* А Галеника, Симпо... 

- Значи, таман кад мислите да кажете: решио сам ЈАТ, решио сам Железару, решићемо хемијски комплекс, онда вам кажу- долази Галеника. И онда не знате шта да радите са собом кад видите да су дугови преко двеста милиона евра. Онда вам дође Дунав осигурање које смо успели некако да подигнемо, али вам онда дође Ласта у којој сте имали генијалне директоре који су довели до тога да има осамдесет пет милиона евра губитка. Не знам да ли можете да верујете, једна Ласта има осамдесет пет милиона евра дуга према државним и комерцијалним повериоцима. 

 

* Симпо? 

- Симпо је почео да ради. Није само Симпо, и Јумко је обновио производњу. Е, сад, да ли ћемо ми то успети да продамо некоме и да успоставимо трајни систем? Имам страх. Али следеће недеље Хилтон потписује уговор за изградњу хотела у Подгорици, а Симпо ће да га опрема намештајем. Биће то огроман посао за нас. 

 

* У експозеу сте дали јасне рокове до када ће фирме бити или приватизоване или угашене? Да ли се и даље држите тих рокова? 

- Мислио сам да је најтежи посао фискална консолидација, али тежи део је поштена приватизација, зато што је нико не жели. Прво, све што је нешто вредело приватизовано је одавно, остало је само оно што не вреди или оно што неко не да. Навешћу вам један пример, рецимо компаније БИП, 'ајде ви мени кажите зашто не можете да продате БИП, који сваке године падне за један одсто учешћа на тржишту, са некадашњих 25 одсто дође на четири. Али се после свих тих проблема директори возе у скупоценим лимузинама, а Агенција за реституцију не да дозволу... 

 

*Што то не промените? 

- Зато што ја не знам шта бих вам рекао, то је као када ме питате зашто не можете да приватизујете Звезду и Партизан, а ја кажем не знам. Сад сте видели једну ствар крив сам свима у Партизану. Кад год Партизан изгуби утакмицу, крив је Вучић, а кад Партизан победи, онда је опет крив Вучић. Видели сте саопштење ФК Црвена звезда у коме питају да ли то значи да је Партизан државни пројекат. А зашто сам ја крив? Питам ја вас. Зато што не дам кош или дам кош, немам појма зашто, али није ни важно. Е, тако вам је у свему.

 

* Каква је ситуација са ЕПС-ом? 

- Желим да најавим да ми имамо другачије планове са ЕПС-ом, не желимо да продајемо и не желимо да приватизујемо ЕПС. Желимо да проширимо свој утицај, желимо да разговарамо са Републиком Српском, желимо да разговарамо са Црном Гором. Покушаћемо да учествујемо у куповини или стварању заједничких предузећа са РС и Црном Гором. 

 

* А чиме нисте задовољни ових годину дана? 

- Много чиме нисам задовољан. Мислим да сам могао да будем концентрисанији на одређене проблеме. Себи приписујем кривицу за више ствари. Једна од тих је што нисам раније покренуо питање око путева и аутопутева. Али, ми Срби имамо један чудан однос, кад год нешто приватизујете, ми као да нешто губимо, као да нам неко то односи из наше земље, као да неко може да нам узме аутопут и да га однесе негде са собом. То је код нас нека веома чудна логика, ваљда нам је заостала из комунистичког периода. Приметићете да се тако понашају чак и они који себе сматрају либералима и највећим демократама, просто, таква врста догматске комунистичке свести негде лежи дубоко усађена у нас. 

 

* Чиме лично нисте задовољни? У Влади, на пример? 

- Ја сам са овим „деливери јунитом" у ствари видео колико ми проблема имамо у разним министарствима. Јер једно је да ли имате састанке, а друго је да ли имате резултат. Оно што ја сада видим, јесте да у многим деловима државне управе постоји безброј активности, а резултата нема. И сад нећете веровати, али уопште нећу то да злоупотребљавам и да говорим о политичким противницима. Ради се и о људима који су ми пријатељи, са којима сарађујем и о мојим противницима и питам се а што суботом нема више људи на послу, а што недељом нема више људи на послу?

 

* Али, зар нисте сада рекли да вам више требају резултати? Шта вреди што неко ради, ако нема резултате? 

- Не, ја се слажем с вама, али неће резултат да дође без рада, дакле, то је први предуслов, а онда је тек добра организација и све друго. Нема доброг резултата без рада, пустите ви то. Ја знам, на факултету, мој друг Жика Анделковић, Жика Паук, био је паметнији од мене, био је најпаметнији. Може то и Горан Весић да вам потврди, ми смо били генерација. Али, Жика Паук дође на факултет, прочита оне скрипте на шест страна, ја прочитам за то време 600 страна, и не прочитам их једном, већ 15 пута. Ја не могу да их научим док их не прочитам 15 пута, а он два или три пута прочита тих шест страна. И он некако добије шестицу, а ја морам да радим месец или месец и по дана дуже. Али, добијем деветку или десетку. 

 

* Па добро, ви добијете 10, дакле то је резултат. Не требају вам шестице, је ли тако? 

- То је резултат, али за то морате да радите. Он би можда имао 10 јер је паметнији од мене, као што ја не бих могао ту шестицу да добијем тако, био бих црвен од ува до ува, пошто би се видело да немам појма о томе, а он изгледа као да све зна. Просто, то је питање односа и ја, наравно, живим за то, нисам имао готово дана одмора. 

 

* Ко има добре резултате? 

- Погледајте Министарство одбране, да сад не улазимо у ове политичке или политикантске приче, ми ћемо на крају године, до марта следеће године, имати четири МиГ-а 29 и два МиГ-а 21 у потпуно исправном стању, а ми то нисмо имали двадесет година. Ми ћемо сада да имамо два нова хеликоптера. Нажалост, најбољи хеликоптер смо изгубили, највредније људе смо изгубили. Купићемо исти такав један МИ-7 и купићемо модернији МИ-171. У четвртак смо на Влади донели одлуку да СДПР ослободимо плаћања дивиденде Влади, али да они купе тај МИ-171 Хеликоптер. Тако да, као што видите, у том домену успевамо да некако ствари померамо. 

 

* Ненад Чанак, у исповести коју ћемо објавити следеће недеље, каже како је ваш највећи проблем што немате пуковнике, мајоре, капетане. Што између вас као генерала и пешадије нема никога. Видели смо да морате да идете на Батајницу да мирите генерале? Зашто избегавате да изградите институције које ће у овој земљи да раде уместо вас? 

- Ви сте потпуно у праву, само има један проблем. Када дође тешко стање, неће људи. Кад смо имали тај случај око сучељавања са Европом, па неће нико да каже ништа јер се плаше за себе. Не рачунајући једног, двојицу, тројицу људи, ови остали се сви плаше јер размишљају о себи па чекај, ови ће мене сутра да склоне, ако тако смеју да нападну Вучића, па шта би мени урадили. 

 

* Можда се и вас лично плаше? 

- Не. Не у том смислу. Мислим да се мене нико не плаши, да ми се нико не додворава, иако многи људи о томе говоре. Не знам да ли знате, претходна Влада је одржала 498 телефонских седница, ми нисмо ниједну. Ја сам присуствовао највећем броју седница Владе, око 96 одсто. Дакле, присуствовао сам и водио сам досад 113 седница Владе, а ниједна није била телефонска. То значи да сте сваки трећи дан имали седницу Владе на коју морају министри да доду, да припремите материјале, да припремите одлуке и све друго. Само то да сте радили није мало, сложићете се. Постоји дисциплина, никада моја Влада није каснила више од 15 минута, а некад су каснили по четири сата. Ја мислим да је то добро, мислим да то нема везе са самовољом или не знам каквим начином управљања. Мислим да је то у реду. Не може теби да звони мобилни телефон на седници Владе, да те зове новинар по сто пута, шта то мене брига. Ја мислим да људима тиме показујем какав ред мора да постоји у Влади Србије и нема игре око тога. 

 

* Познато је да папа увек има човека који му у свему противречи. Говори му ствари које не воли да чује. Да ли ви имате такву особу? И ко је она? 

- Не бисте веровали да то раде готово сви. Погледајте, то су људи различитих уверења у мом окружењу. Тешко да ћете да кажете да је Ивица Којић, који је чудесно вредан, делио нека моја политичка уверења у ранијем периоду. Тања Јовић, која је на месту спољнополитичког саветника заменила Ђерђа Матковића обоје су били за господина Тадића. Нико није делио моје политичко уверење. Сузана Васиљевић никада није ниједан део мојих политичких уверења имала. Алекса Јокић је у странци коју ја водим, али је пре тога био у СПС. И то је широка лепеза људи другачије мислећих које ја слушам сваки дан, али ја сам тај који доноси одлуку. 

 

* Али, онда у странци забраните Зорани Михајловић да иступа у јавности... 

- Она иступа сваки дан. Није на тај начин забрањено, него је само речено да треба да се зна шта је то што радимо и са којим порукама излазимо. Мислим да се тога сви придржавамо. 

 

* Мишљење ког министра највише поштујете или цените? 

- Не бих о томе могао да говорим, има неколико министара које изузетно ценим, што ће се у наредном периоду видети. 

 

* Да ли сте донели одлуку о реконструкцији? 

- Још нисам доносио одлуке о било каквој реконструкцији, али има доста министара које заиста изузетно ценим, који су врло вредни. Ја не правим исту оцену као медији. Ја не радим по томе да ли је неко симпатичан медијима или није, него се трудим да будем објективан и да то испоштујем. 

 

* Да ли сте донели одлуку да ли ће бити реконструкције уопште? 

- Можда је боље питање када ће је бити. 

 

* Прича се да ће бити одложена због „деливери јунита"? 

- Не. Није „деливери јунит" важан за то, ја већ имам прилично оформљено мишљење о министрима, али постоје ту одређена питања, јер многи ће вам рећи „сачекај ме још два месеца да завршим то и то", или „сачекај још три месеца", тако да је то питање процене. И тиме ћемо се бавити после 27. априла. 

 

* Добили сте огромно поверење народа на изборима, незабележено у српској историји осим у стањима референдума. Први пут су Срби толико гласали за Милошевића да им реши национално питање, други пут за Коштуницу да их врати у свет. Шта мислите, зашто су Срби гласали за вас? 

- Ово је једини пут да је то добила једна политичка странка, без велике националне теме и без рушења било каквог режима, без референдума. 

 

* На чему сте добили? 

- Рећи ћу вам на чему, на озбиљности и одговорности. Ви данас имате свакога дана више од пола новина које су против нас. Сви недељници попут вашег, је л' има неки да је на страни СНС? Нема ниједан, изразито су против. Да ли су то Мишковићеве новине, директно или индиректно, није важно, нема никог. Од дневних листова? Који је то дневни лист, осим једног, на страни Владе или на мојој страни? Од телевизија, осим једне приватне телевизије, која је то још на страни СНС? Јесте ли имали, будите поштени па ми реците, једну хумористичку или било какву емисију у којој су критиковани Борис Тадић или мој друг Драган Ђилас? Ко је то смео да ради? Б92, Иван Ивановић? Када је то Иван Ивановић критиковао Драгана Ђиласа? Па, никада. Свака емисија данас у Србији је како ћемо да се спрдамо са Александром Вучићем и шта ћемо да урадимо и шта ћемо да слажемо против њега. И шта је резултат тога? Доведу Микија Манојловића, па он каже: „Извините, ми то не бисмо успели да није било Александра Вучића." И хвала му што је имао храбрости да то каже, јер је један од ретких људи који је показао да има петљу и да има храбрости да то уради баш у тој емисији. 

 

* Какве бисте онда ви медије волели да имате у држави? 

- Не бавим се тиме. Ја не бих да говорим о томе какве бих волео, сметало ми је када су ми на најбруталнији начин нападали породицу, и то ваљда сваком нормалном човеку смета. И када сам мислио да није могуће да неко стварно мисли да мој брат има онакву фирму. Ово друго уопште ме не интересује. 

 

* Да ли вама, као човеку који је у политици 25 година, недостаје „Утисак недеље"? 

- Ја не могу то да кажем. Знате, био бих лицемер када бих сада говорио ја мислим све најдивније о некоме ко о мени говори најгоре могуће ствари. Има много тежих емисија данас које иду него што је био „Утисак недеље" и ја немам проблем са било ким да изађем у дуел. Јесте ли видели да одем у Скупштину сваки пут, па када су ме то поразили, а сваки пут су најављивали како ће то лако да ураде и сваки пут изађу као боси по трњу. Немам проблем са тим, али нећу себи да дозволим да ми неко каже: ,,Е, то си ти урадио", и то ми говоре са телевизије са које сваки дан причају све најгоре о мени. И када одем тамо па кажем: „Јесте ли питали свог газду", онда тишина, нико ништа не говори. Најлакше је да се каже: „Вучић". Тако сам слушао да сам крив за Антонелу Риху, а немам појма о чему се ради. То сам слушао и за Сарапу, за неког човека из Новости.. 

 

* Али, толико пута сте били код Оље Бећковић? 

- Мислим да сам био три пута. 

 

* За 25 година? 

- Не знам за 25 година, говорим у последњих неколико година.. 

 

* И са таквим медијима, и са таквом Ољом Бећковић, имате популарност од преко 50 одсто. Зар то не знаћи да вама највише одговара таква медијска ситуација? 

- Ви тиме хоћете да ми кажете да сам ја ту нешто урадио, што ја нећу да вам прихватим никада. Нисам ништа, али шта желите, да ли хоћете да кажете да треба да зовем власника из ЕУ и да му кажем: ,,Еј мајсторе, на телевизији треба да ти ради тај и тај. " Онда бисте ми рекли како вршим притисак. Прочитао сам у новинама да вршим притисак зато што сам поставио питање неком новинару. Па, чекајте, јел' забрањен демократски дијалог или је само мени забрањено да поставим питање? Или само ја не смем ни да одговорим. То нема смисла. Ја сам политички ветеран. Има људи храбријих, способнијих, оваквих и онаквих, али још нисам за потцењивање у тој врсти политичке арене. Још сам у стању да изађем на крај са политичким противницима. Цео живот сам то радио, не постоји ниједан човек у Србији који је имао толико политичких дуела као ја. Чак је Ивица Дачић још 1995. године дао изјаву да прва песница радикала није Шешељ него Вучић, и много му је горе и теже са Вучићем него са Шешељом. Али ја никада од утакмице нисам бежао, нити ћу да се склањам, само немојте да ми везујете руке и да ми то тражите, и да ми кажете да је борба у рингу праведна и правична тек ако ми обе руке вежете за конопце, а ви можете да ударате како хоћете. 

 

* А да ли вам недостају тешкаши на политичком небу? У лову постоји та теорија да само јаке зиме рађају јелене капиталце. Тако су деведесетих израсли велики лидери. Да ли жалите када удете у Скупштину како људи неприпремљено улазе у битке са вама. Да ли вам недостаје прави дуел?

- Ја сам погрешио што сам у једном тренутку, негде око пола дванаест, сад после ове расправе, чини ми се на само пет минута урадио нешто што је било непрофесионално, и што се не ради у политичком рингу. Осетио сам се, и помало сам се арогантно и надмено односио према онима за које сам видео да су далеко испод потребног нивоа за озбиљну политичку борбу. То нисам смео себи да допустим. Знате, почео сам овај разговор са вама тиме да је важно да радите. Ми се знамо и ми се препознајемо, знамо ми ко је Живковић, за којег не можете рећи да је баш интелектуална песница било чија и било каква, да је својевремено говорио: „Знате. Вучић је глуп, али вредан." Дакле, ја кажем да, у реду је, добро је да је бар рекао да сам вредан. Ја знам колико они раде, видим у материјалима колико се радило, видим, њих је мрзело да се скупе на седници Владе, они нису радили по три сата дневно. Ја сам зато њима рекао: "Људи, кад се спремате три четири дана против мене, није довољно, немојте да потцењујете, немојте да мислите да ја не знам ко је Јовин, знам много боље него ви, немојте да мислите да ја не знам ко је Костић, знам много боље него ви, просто, морате то да имате у виду."

 

* Кога онда ви доживљавате као најопаснијег противника? 

- Себе. 

 

* Зашто себе? 

- Себе свакога дана преиспитујем, критикујем и незадовољан сам својим радом и резултатима. 

 

* На једном скупу сте испричали да вам је син рекао да његови вршњаци гласају за десничарске странке у Србији, а не грађанске како је било код омладине деведесетих. Да ли је десница онда највећа опасност за вас, а да ли је и за Србију која и даље има толико нерешених националних питања? 

- Тога се јежим, и када сам са њим разговарао, после извесног времена, више је из љубави почео да разуме оно што говорим. Веома сам уплашен за та најлакша решења која људима делују најједноставније и најлакше, а у ствари су увек за земљу најтежа, и много већа опасност. Ако могу да будем отворен и искрен, много већа опасност су те десничарске странке. Неће Владу Србије, без обзира да ли ћу је водити ја или ће да је води неко други из СНС, неће је срушити, нити ће икада то успети у наредних седам или осам година ни Демократска странка, ни Демократска странка Србије. Не. Значајно већи капацитет за то имаће странке десне оријентације. Кад кажем десне, десне у националном смислу, а са врло нејасном или непостојећом идеологијом или приступом у економији. 

 

* Како сте то објаснили сину? 

- Ја сам се изненадио када ми је Данило рекао: ,,Еј, тата, има троје-четворо у разреду који су за тебе." Питам га код тебе, значи, све „жути" ја се извињавам, говорим буквално. Он каже: ,,Ма какви 'жути', нема никог за њих." Сине, па за кога сте ви то? Ми смо, тата, за оно: 1389, радикали, Двери, расподелили смо. Како сте се, бре, расподелили? Шта си ти? Не, каже, ја нисам за њих, али сви смо ми српски националисти. Е 'ајде сад узми лепо па прочитај неку књигу, ево ти Андрић, па остани такав, све је у реду, само мало више читај, па се јави тати. Али, то је појава коју онај ко озбиљно чита истраживања, види по ставовима. 

 

* Многи кажу да би највећа опозиција Вучићу данас могао да буде Томислав Николић са јаком руском подршком? 

- Тому Николића доживљавам као пријатеља. Мислим да обојица сматрамо да је приоритет Србије пут у ЕУ. Желимо добре односе са Руском Федерацијом. Иако је популарно бити русофил данас, приморан сам као председник Владе да водим неретко непопуларну политику, не зато што морам и не зато што неко врши притисак, већ зато што ја сматрам да је тако боље за Србију. Имам питања за вас одакле ћемо да узмемо шездесет милиона, из чијег фонда за путеве, мостове и за ово што нам је поплављено, али узели смо 60,2 милиона и пре два дана нам је легло из Фонда солидарности ЕУ. Ја добро видим колико пара са које стране долази, мени немојте да причате бајке о шест милијарди овде, о седамдесет милијарди овамо, о сто милијарди онамо, знам сваку цифру у буџету, знам сваки ПДВ наплаћени, сваку акцизу у сваком месецу. 

 

* Како мислите да водите регионалну политику? За разлику од ваших претходника, ви не кријете да имате најближе односе са Црном Гором. Колико је било важно да се релаксира тај однос? И шта данас имате да замерите Милу Дукановићу, а колико можемо још да унапредимо односе с Подгорицом? 

- Гледам да на сваки начин успоставимо добре односе у региону, то је наш посао. Гледам да не одговарам на све што се чује из региона када неко жели да то на унутрашњој политичкој сцени употреби. Видите да се чак трудим да Рами одговарам у лице, а не са 700 километара удаљености. Просто, нама Србима је најпотребнија стабилност. Нереди, немири, хаос у земљи, украјински сценарио какав су неки прижељкивали је катастрофа за Србију. Ја ћу да идем поново у Сарајево да се нађем са Изетбеговићем. Није ми проблем, позвао сам Милановића телефоном, кажу изиграли су ме, не знам што су ме изиграли, да ли зато што нећу да идем да се купам на Хрватском приморју или зато што се нисам играо камиончићима, али као што видите, мени није било тешко да позовем и није ми тешко да разговорам са сваким од људи из региона и са свима имам добре односе. 

 

* Геостратези кажу да после 19. века, у којем смо имали сукоб с Бугарима, 20. века са Хрватима, следи век са Албанцима. Само што уместо сукоба с Албанцима на Косову сада имамо сукоб с Албанцима у Албанији... 

- Ја данас то гледам геостратешки мало другачије од вас. Срби и Албанци су највећи народи по бројности на западном Балкану. Они су услов за кичму мирних односа, али ја бих рекао да је за нас од највећег значаја однос са муслиманима и Бошњацима. Ми добрим делом живимо на истој територији. Свака врста сукоба значила би катастрофу за овај народ. Ја знам да има усијаних глава и код нас и код њих, и сам сам био једна од њих. Али, озбиљни људи и он који су државници и они који се баве државом и нису државници, морају да разумеју да је суштински дијалог са муслиманима од пресудног значаја за будућност Србије и српског народа. Са Албанцима смо имали стратешко неслагање око Косова и Метохије и дела општине Бујановац и већег дела општине Прешево, дакле, говоримо о ономе што они нескривено показују, али мислим да су то ствари које историјски и ми и они уз велику одговорност можемо да држимо под контролом. 

 

*Ако Милановић каже су за њега највећи Хрвати Туђман и Тито, ко су за вас највећи Срби? 

- Ужасно тешко питање, али ако смем у историјском смислу да кажем Стефан Немања и Милош Обреновић. Милош је дефакто створио модерну српску државу. Не заборавите, и хатишерифи и устави, све је донето у његово време. Доносио је најтеже политичке одлуке, најнепопуларније, али је Србија добијала обрисе државности, постајала све више држава и узимао је за Србе од Турака све што је могао на све могуће начине. А у неком другом смислу, Иво Андрић, за кога би многи рекли да није Србин. Никола Тесла, наравно. Ја бих додао још једно име које се ретко појављује, а то је Меша Селимовић. Меша је, када прочитате не само „Дервиш и смрт", када прочитате „Тврђаву"... Тешко је то мерити са Дучићем, Шантићем, Ракићем, али ја бих то овако рангирао. 

 

* Зашто жалите за подршком елите и када сте је изгубили? Када сте дошли на власт, имали сте у једном тренутку чак и ту грађанску подршку када вас је хвалила Весна Пешић? Шта се десило? 

- Нисам је никад имао. Она је била у оном корпусу људи против Бориса Тадића, али је и тада хвалила Дачића, а не мене. Али, то су били први дани по промени власти, мало се притајите, па онда наставите. Немам ја проблем са тим и једанпут ми је Војислав Коштуница рекао у једном разговору: „Можеш да урадиш шта хоћеш, могао би сутра да признаш независно Косово, али у Србији би знали да ти ниси нико, јер осећају да то не би урадио зато што волиш и желиш и били би још гласнији против тебе." И био је потпуно у праву. Зашто ово кажем? Зато што неки људи и то није елита у правом смислу речи и ја то не умем да дефинишем то су људи који имају понекад лични однос, што је ретко разумљиво, понекад имају политички однос, понекада је тешко да изађете из двадесет година свог живота у којем сте навијали за Звезду, а онда вам одједном неко каже треба да навијате за Партизан. То људи себи не могу у својој глави да дозволе, и када их питате шта је то што конкретно замерају а могли сте то да приметите кроз безброј ваших интервјуа ништа нису приметили. Прочитао сам не знам колико страница у вашим новинама и интервјуа и сем техничко-тактичких примедби, нисам видео никакве суштинске замерке и сигуран сам да ћете да се сложите са тим. Ништа, под милим Богом ништа. 

 

* Постоји та примедба да ви треба да подржите елиту, а не она вас? 

- Ја немам проблем са тим. Мало прихватам да је то моја грешка. Прихватам да нисам ни разговарао, можда имам те одбрамбене механизме, да нисам довољно разговарао, да нисам довољно могао, желео или хтео да то чујем, када видим ту врсту јавне агресије против свега што знају да добро радите. 

 

* Да ли бисте нам навели тројицу интелектуалаца чију бисте подршку волели да имате? 

- Био сам пресрећан када сам видео шта је Мики Манојловић рекао. Волео бих, иако знам да није за нас, волео бих да је то Душан Ковачевић. Волео бих када би то био и господин Владимир Костић и Милорад Екмечић, људи који нису истомислећи. Волео бих, то су људи којима ја не могу перо да држим у сваком смислу и у сваком погледу. Волео бих када би они то ценили, када би они то могли да виде и мени се заиста веома, веома допало, начин на који је изразио грађанску храброст Мики Манојловић, који је бранио и своје поштење и своје ставове, супротстављајући се и одлазећи на место где је знао да ће то бити најгоре и најтеже примљено и прихваћено, али није га било брига. И ја не могу да кажем колики је тај човек данас у мојим очима. 

 

* Зашто још немамо кандидата за место генералног секретара УН? Зар није неозбиљно да никога не кандидујемо за тако важну функцију? На крају, ко би за вас био прави генерални секретар УН Вук Јеремић или Борис Тадић? 

- Ми о томе размишљамо, разматрамо и о томе ћемо да донесемо коначну одлуку. Али се поставља питање можемо ли ми то да прођемо, јер би било још неозбиљније да, као неке земље у окружењу, кандидујете некога за кога знате да нико сем вас неће гласати. У оба примера би свакако била већа подршка. 

 

* Како доживљавате позицију Саше Јанковића, а како те нападе на њега? 

- Део опозиције га већ спрема за председничког кандидата на следећим изборима. Радујем се његовој кандидатури. То је све што могу да кажем. 

 

* Шта је граница коју ви нећете прећи у односима са Војиславом Шешељом? Шта бисте му данас рекли? У Шешељевом првом интервјуу који је нама дао када се вратио из Хага, хвалио је ваш интелект и вашу ангажованост. Шта бисте ви похвалили код Шешеља? 

- Он је човек који несумњиво има огромну енергију, човек који је свакако образован. Не слажем се са том политиком, мислим да је та политика, просто, превазиђена, али знате, смешно ми је да поредим њега и Борка Стефановића или Балшу Божовића, немојте да се љутите, то су различите не само политичке, већ и у сваком смислу категорије. Наравно, мислим да та политика не доноси Србији нешто добро, мислим да та политика није одговорна, мислим да није ни озбиљна, али у личном смислу, како бих вам то рекао и као политички такмац је озбиљнији противник. 

 

* Шта сте научили од Шешеља? 

- Било би смешно да кажем да нисам научио ништа. Не знам, нека људи процене, можда неке добре, а можда и неке лоше ствари. Држим се њих. Он је борбен човек, не знам да ли сам то имао из детињства или сам то можда покупио од њега. 

 

* Колико сте блиски с бизнисменима? Са којима ви сарађујете, од којих добијате савете? 

- Немам ту врсту присности, имам пристојну комуникацију са свим бизнисменима, али нема ту блискости. 

 

* Постојала је та теорија после пуцања на Бека, да је он на неки начин требало да буде једина копча између вас и тих тајкуна из прошлих времена? И да ли ће тај случај бити ускоро решен? 

- Веома сам забринут што је то једини велики случај у којем немамо значајног напретка. Надам се да ће полиција и надлежни државни органи успети. Па чак и Опачићеве убице знамо ко су, све знамо, ово је једини случај, дакле, што ипак много говори о полицији и о службама, у којем помак није велики и због тога сам веома забринут. 

 

* Који је најуспешнији пословни човек у Србији? 

- Нисам о томе размишљао. Њих има много. Има их много у зависности од критеријума које узмете. Рецимо, Нектар и Бранко Радун. 

 

* Али, он је ваш политички противник? 

- Шта је ту проблем што је неко мој политички противник? Матијевић нема динара задужења, а вероватно ми је и он политички противник, чак је и био хапшен због нечега у Новом Саду. Костић је велики, иако ми је, такође, политички противник, претпостављам. Мишковић је и даље велики. 

 

* Али је он и ваш највећи противник кога често нападате у медијима? 

- Да ли сте приметили зашто, рецимо, господин Мишковић није реаговао када сам рекао да постоје докази да су неки људи финансирали акције против Владе? Зар мислите да је то лако када сваки пут знате да ћете ме у Мишковићевим новинама виђати са главом мртвог коња или ћете да изађете као Пинокио, или као кепец, или као лудак или као било шта. А онда чујете главну реченицу: „Мораће Вучић да се договори." А Вучић после сваке од тих недеља каже нема договора. 

 

*Ко каже да ћете морати да се договорите? 

- На сваком месту то каже, рецимо, Мирослав Мишковић, али много мање Мишковић од свих других који би то одавно радили и узели новац да са тим прекину. То је за поштовање, али на моју жалост, један сам од ретких кога новац не интересује и баш ме брига колико би ми неко за то понудио новца. Нећу да узмем. 

 

* Када очекујете први канал за „Београд на води", и на основу чега сте ви толико сигурнији од свих грађана у овој земљи да ће то бити остварено? Зашто то не поделите са нама? 

- Мени је Ђилас рекао: „Када тебе видим колико у то верујеш и са колико снаге и емоција о томе говориш, почињем и ја помало да верујем." Ја у то стварно верујем. Јесте ли видели како изгледа зграда „Геозавода"? Па, чекајте то је било најружније место у граду, сада је то најлепша зграда у Београду. Имаћемо најлепшу пошту, најлепшу зграду железничке станице која ће да буде музеј Тесле или Пупина, имаћемо зграду хотела Бристол. Не знам шта да се деси, ми смо нешто почели да радимо и од тога никада нећемо да одустанемо. И као Београд и као Србија. Али, ја сам уверен да ћемо ми ту велики посао да кренемо да правимо већ од лета, уверен сам у то. 

 

* Када сте долазили на власт, обећали сте споменик Принципу, што још, у неком историјском смислу, можете да оставите иза себе. Имамо све макете за Видовдански храм, који је направио Иван Мештровић. Зашто тако нешто не направимо? 

- Имам више таквих идеја, али прво хоћу да се бавим овим суштинским економским стварима. Овде имам, наравно, жељу да подигнемо споменик свим страдалим Србима у ратовима од деведесетих. Да подигнемо споменик жртвама усташког терора. Да подигнемо споменик Принципу, да подигнемо српску заставу високо, пошто немамо ниједну високо подигнуту и не треба нам на 200 метара, али можемо да имамо једну на Калемегдану или на Ушћу, да се види из сваког дела Београда. 

 

* Дошли сте сад из Јасеновца. Коштуничина је стара идеја да би Кустурица требало да сними филм. Ми смо сад објавили причу о Диани Будисављевић, која је боља од сваког холивудског сценарија. 

- Разговарамо сада са Додиком и урадићемо нешто по том питању. Имаћемо и више заједничких седница Владе и заједнички ћемо да организујемо и обележимо Видовдан. 

 

* Када вам је било најтеже у протеклих годину дана? Можда кад вам је пребијен брат Андреј? 

- Тај дан је био језив за мене, свакако, али ноћи и ноћи сам провео без сна пред увођење мера фискалне консолидације. И следећа ноћ од великих поплава у Обреновцу, нисам буквално спавао 15 дана. 

 

* Да ли сте били љути на Томислава Николића када је одликовао Жандармерију после пребијања Андреја? 

- Нисам. Нисам, не зато што ја то не смем, већ зато што мислим да је Жандармерија добра јединица, мислим да је ту највећи број добрих момака. То су биле језиве батине, што сте могли да видите, и мали број људи би могао да издржи уопште, али више је свакога од тих људи и мог брата и те добре момке из ВБА болело оно што се појављивало по новинама, и то што су их сви други проглашавали за криминалце и за кривце и за не знам шта све, цртајући њихову кривицу без икаквог разлога, без икаквог доказа, без ичега. То је, чак, радио и заштитник грађана, па није рекао ни: извините, после одлуке Тужилаштва. Не мислите ваљда да је он меродавнији од Тужилаштва да доноси одлуку. Требало је бар да каже извините, а не да политички чека да каже Тужилаштво је под контролом власти. Били су тешки тренуци и када је Лазар Крстић одлазио, јер сам знао да је он у праву, али сам знао да наш народ не може да издржи 25 одсто смањења плате и 20 одсто смањења пензије, а он је пристајао у најгорем случају на 15 и 20 одсто. Ишли смо са далеко мањим смањењима и направили смо добре резултате. Сад чекамо крај трећег квартала да видимо да ли можемо плате и пензије да повећамо. И ја се надам да ћемо успети.

 

Извор: "Недељник" / Вељко Лалић и Ненад Чалуковић