Вести

Јоксимовић: Француски предлог за проширење ЕУ не односи се на Србију

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да ће Србија у децембру отворити барем још једно од, за сада, четири припремљена поглавља и оценила да се француски предлог за проширење ЕУ не односи на Србију, јер ми нисмо кандидат за отварање преговора, већ приступајућа земља.

"Важно је да отворимо бар једно поглавље, а мислим да можемо и два. То није грандиозан успех, али је динамика која показује да упорно радимо, да имамо стпрљење и партнерски однос, да не дижемо руке од процеса реформи", рекла је Јоксимовић.

На тај начин шаљемо поруку да смо поуздан партнер, рекла је Јоксимовић и поручила "нека и ЕУ пошаље поруку да је поуздан партнер, да држи до онога што је и потписано и договорено и да се правила не мењају током процеса".

Србија је припремила четири поглавља - 2 које се односи на слободу кретања радника, 4 на слободу кретања капитала, 21 трансевропске мреже и 14 - транспорт", навела је Јоксимовић и додала да Србија интензивно ради на отварању и других преговарачких позиција - на поглављима 27 које се односи на животну средину и климатске промене, 28 заштиту и право потрошача и јавног здравља и на Поглављу 10 информационо друштво и медији.

Према њеним речима, француски предлог за проширење ЕУ на земље Западног Балкана би се тешко односио на Србију и како додаје, било би тешко примењив на преговарачки процес и Србије и Црне Горе као приступајућих земаља.

Додала је да се документ односи на кандидате као што су Северна Македонија и Албанија или потенцијалне кандидате БиХ и тзв. Косово.

"Ако би све земље чланице прихватиле тај предлог то би значило да би Европски савет ту нову методологију морао да убаци као део преговарачких оквира онда када започну преговори о приступању", рекла је Јоксимовић и подсетила да је Србија постала кандидат 2012.године, а да је преговоре почела 2014.године.

Најавила је да ће сутра разговати са француским амбасадором Жан Луј Фалконијем и да ће јој он образложити детаље на који начин званични Париз види сам процес.

Рекла је да је Србија заинтересована да чује све што може да унапреди процес, не само за Србију, већ и друге, јер Београд нема разлог да их омета у том процесу.

Јоксимовић је поручила да Србија има јасан преговарачки оквир који је 28 чланица ЕУ усвојио, укључујући и Француску.

Министар је додала да би ако би се, гледало из угла да је француски предлог одличан и усвојен и да се односи на Србију постављало питање "како би и ко би измерио и на који начин и уз које критеријуме у којој смо сад фази по новој методологији".

Јоксимовић је подсетила да је Србија већ прошла ревизију методологије и да је Србија једина на коју је примењен принцип да преговори морају да почну отварањем најтежих поглавља - 23 и 24 и да се заврше њиховим затварањем.

"За Србију је први пут уведен и критеријум да су та поглавља суспензивна - што значи да се ако нема напретка не отварају друга поглавља", рекла је Јоксимовић.

Додала је да не зна како би изгледало то што се у делу документа наводи да би критеријуми били пооштрени кад "већ на примеру Србије имамо тај принцип".

"Не знам како би додатно било могуће пооштрити критеријуме на том нивоу јер тај механизам већ постоји", рекла је министар.

Јоксимовић је упозорила да би ако бисмо рекли - тај предлог је одличан, нема везе и адаптираћемо се, многи упрли прст у Србију и рекли Србија је одмах одустала од чланства, јер никада није била искрено посвећена европском путу.

"То није тачно, за нас је пуноправно чланство водећи мотив процеса европских интеграција. Реформе да - али њих можете спроводити и без пуноправног чланства као крајњег циља", рекла је Јоксимовић.

Упитана да прокоментарише "зелено светло" које је добио нови комесар за проширење Оливер Вархељи, рекла је да је то одлична вест, јер је мађарски дипломата, између осталог, доследан заговорник проширења.

Како је рекла, он ће имати позитиван наратив не само према Србији већ и проширењу.

Говорећи о новом шефу дипломатије ЕУ Жозепу Борелу рекла је да медији отежавају наводећи "одлично што је Шпанац, биће на нашој страни".

"Он ће морати да се доказује, он не представља Шпанију већ ЕУ. Донеће нову визуру која није ригидина и урадиће све да представи статусну неутралност ЕУ", рекла је министар и додаје да је управо та статусна неутралност ЕУ Србији била прихватљив оквир посредништава у дијалогу са Приштином.

Јоксимовић је рекла да је изненађена како су одједном сви апострофирали приступ структурним фондовима као добру могућност, али подсетила да би нови услови били кумулативни - дакле и пооштрени критеријуми, и фазно приступање, и реверзибилност процеса и могућност приступа секторски структурним фондовима.

Подсетила је да је то мало чудно у тренутку када се и међу државама чланица није разрешило питање и дебата која се води о приступу самих чланица структурним фондовима, јер поједине земље ЕУ сматрају да неким чланицама треба ускратити приступ структурним фондовима ако назадују у погледу владавине права.

Констатовала је да би било логичније да се реверзибилност процеса примењује на државе чланице у том смислу, а не само приступајуће земље.

Министар је подсетила да Србија успешно користи ИПА претприступне фондове, који јесу знатно мањи од структурних који су за сада намењени државама чланицама, али да учествујемо у програмима "Erazmus plus", "Horizont 2020", "Cosme" фонд за мала и средња предузећа, европски социјални фонд, инвестициони фонд за Западни Балкан, као и да смо значајно укључени у неке од секторских политика ЕУ кроз споразуме са "Eurojust", "Europol", "Frontex", да учествујемо у енергетској, транспортној политици...

Отуда, сматра Јоксимовић, "non paper" предвиђа за кандидате за отварање преговора добар део елемената садашње методологије приступног процеса који важи за Србију, али са нешто другачијим модалитетима и фазама.

 

 

Извор: Танјуг/РТС