Вести

Јоксимовић: Србија припада Европи

Процес европских интеграција и јесте “процес„ јер пун смисао и највеће користи доноси својом последицом и водећом логиком, реформисаним друштвом и државом која постаје чланица ЕУ и онда у пуној мери стиче сва права и обавезе као и многобројне користи.

Отуда се увек поставља питање не само добитака, већ и шта бисмо као грађани и друштво изгубили да нисмо у овом процесу.

Досадашње користи за Србију су бројне, у неколико равни, политичке, економске и вредносне, од визне либерализације тј. могућности наших грађана да несметано путују у земље ЕУ ради учења, туризма итд, поправљања и сталног повећања видљивости Србије на међународној мапи, која је изузетно значајна за потенцијалне инвеститоре који у великом броју долазе у Србију јер виде стабилну политички зрелу земљу и грађане.

Показали смо кроз процес европских интеграција да је Србија посвећена вредности мира, компромиса, дијалога и економског напретка за све, што и ЕУ државе препознају.

Наш глас у вези различитих европских, регионалних и међународних питања се чује, имамо прилику да на бројним форумима и форматима заједно са пуноправним чланицама разговарамо и заступамо и промовишемо наше националне интересе.

Безбедносна димензија стабилности је такође немерљиво важна, јер само у миру може да се обезбеди добар животни стандард и веће шансе за квалитетнији живот.

Такође, имамо могућност као земља кандидат коришћења претприступних фондова ИПА фондова који су бесповратни и који само за период 2014-2020 износе преко 1,5 милијарди евра, и користе се како за реформе у области владавине права, ефикаснију и модернију и јефтинију државну администрацију, тако и за бројне инфраструктурне пројекте, комуналну инфраструктуру, нове школе, вртиће, обновљене или нове болнице, путеве, постројења за пречишћавање отпадних вода итд.

Поменућу само неке од пројеката коју су финансирани и биће финансирани из ових средстава: Изградња канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода у Краљеву, изградња канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода у Нишу, изградња интер-модалног терминала у Београду (Батајница), модернизација и рехабилитација железничке пруге Ниш-Брестовац, пројекат изградње гасовода Ниш-Димитровград, граница са Бугарском.

Кроз програме прекограничне сарадње коју имамо са 7 земаља Мађарском, Румунијом, Бугарском, Хрватском, БиХ, Црном Гором и Северном Македонијом бројне мање развијене општине знатно су унапредиле свој туристички потенцијал и локалну инфраструктуру као и уопште могућности за тешко запошљиве групе, посебно младе и жене.

Неки од програма који се реализују кроз ЦБЦ су: болница у Пожаревцу за рану дијагностику малигнитета, Голубачка тврђава, Образовање за одрживост - зелене и енергетски ефикасне школе.

Ови фондови су значајни не само због новца, већ и због јачања капацитета и будуће спремности Србије да када постане чланица ЕУ приступи кохезионој политици ЕУ и структурним фондовима који се и данас, у односу на величину државе и њен БДП, мере у милијардама евра за равномерни развој, и смањивање развојних регионалних неједнакости, и приближавање економском просеку на нивоу ЕУ.

Због свих ових разлога, процес европских интеграција има смисла, и поред наравно политичких и других препрека које се појављују на нашем путу, како на унутрашњем тако и на плану тренутне интровертне и не превише мотивишуће фазе преиспитивања даље политике проширења саме ЕУ, али процес је добар за друштво у целини, за сваког појединца, било да неко добит види кроз могућност будућег студирања или рада у ЕУ, било као широкопојасни интернет, било као пуну доступност европског тржишта за своје производе и услуге, било као припадност једном клубу држава у којем и даље постоји највиши квалитет живота, као и једно великом заједничком тржишту које има више шансе на глобалном тржишту, јер су сви појединачно недовољно велики и компетитивни.

Све су то разумни и легитимни разлози за одржавање виталности и динамике реформи у нашем приступном процесу.

Србија припада Европи, и било би неодговорно пропустити шансу која је реална и не тако далека.

 

 

 

Извор: Телеграф