Спремни смо да легализујемо све што може да се легализује и заиста се руководимо тиме да не рушимо оно што неће угрозити парк природе или животе људи и њихову имовину ако опет, не дај боже, буде поплава. Али, од поплављених кућа које су срушене у мају, 80 одсто су изграђене тамо где никако не би смеле да буду, а у Србији има милион и по нелегалних објеката, каже Зорана Михајловић у разговору са Надеждом Гаће.

Закон о планирању и изградњи већ годинама је главна тема разговора са инвеститорима који би да улажу и граде, али неће и не желе да чекају на грађевинске дозволе по дветри године. Потпредседница Владе Србије и министарка за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру Зорана Михајловић каже да ће закон ових дана бити на Влади Србије, а онда и пред посланицима и верује да ће бити усвојен до краја месеца: "Закон са конверзијом био је спреман у јуну, али ми не можемо да идемо против Устава и европских директива које бесплатну конверзију сматрају државном помоћи. Конверзија мора да се плаћа, а са друге стране су инвеститори који желе да се не плаћа, Лично ми је ближи став инвеститора, јер мислим да морамо отворити простор да људи граде."

 

* Како ће тај проблем бити решен?

Прво ћемо урадити анализу ефеката конверзије, јер још не знамо колико је тог земљишта, какво је и какви би ефекти били по државу. Али, идемо са новином у Закону, да свако ко има право коришћења земљишта добије право да гради. То је било забрањено закон,ом из 2009. и од тада практично стоји грађевинска индустрија и има мали удео у БДП-у. Сада ћемо то откочити. Закон је корак напред, дозвола ће се добијати на једном месту, на једном шалтеру за 28 дана, а договарамо и одлуку за локалне самоуправе. План је да средином следеће године имамо електронску грађевинску дозволу, коју Македонија већ има, док је Хрватска успела само у неким општинама да је успостави.Кад добијемо анализу ефеката конверзије, план је да у другој половини 2015. поделимо оно што тражи струка на неколико закона -грађевински, имовински и трећи везан само за издавање дозвола.

 

* Могућност корупције је била један од разлога за забрану градње пре конверзије. Како ћете то контролисати?

Применом закона. Нажалост, корупција се од 2009. није смањила и најгори смо на листи Светске банке Доинг Бусинесс управо у делу издавања грађевински дозвола и катастру, што говори да се закон није спроводио. Када смо у понедељак причали са немачким партнерима, једна од основних замерки била је та што се одређени закони не примењују, а држава је дужна то да контролише. Задатак државе, инспекције, јесте да контролише да ли ће се закон заиста примењивати.

 

* Изазвали сте буру најавом рушења нелегалних објеката на Тари и Златибору.

У Србији има милион и по нелегалних објеката. Утврдили смо да 3.200 треба да се руши, а налазе се у парковима природе и коритима река. У претходних десет година закони су мењани, а никоме није падало на памет да се позабави једним јединим нелегално изграђеним објектом. Наравно да постоје објективни фактори, да ли је добро урађен катастар, има ли власничких листова, али много више има других ствари; људи су градили где год су стигли.Министарство је надлежно над парковима природе, посебно у заштити првог реда и у коритима река, као и за велике инфраструктурне објекте. Локалне самоуправе су надлежне за све друго. Спремни смо да легализујемо све што може да се легализује и заиста се руководимо тиме да не рушимо оно што неће угрозити парк природе или животе људи и њихову имовину ако опет, не дај боже, буде поплава. Али, од поплављених кућа које су срушене у мају, 80 одсто су изграђене тамо где никако не би смеле да буду.

 

* На списку за рушење нема кућа синова председника Николића...

Обала река је у надлежности локалне самоуправе. Те куће су грађене у време власти неких других политичких партија, хајде од тога да кренем...

 

* Део јавности ипак мисли да штитите куће партијских другова.

Бојим се да су новине које су то написале погрешно протумачиле ствари, поменут је и Љубиша Буха. Ја сам јасно рекла да болница изграђена у Сурчину не може бити на том месту, али локалне власти нису радиле свој посао, па смо послали републичку инспекцију која има надзор над великим објектима. Написано је да ја чувам Буху... Не чува се нико. Није питање чија је кућа, Николићева, Бухина, Зоранина, мора да постоји јасан одговор државе, да се успостави ред, хоћемо да људи граде, али оно што није безбедно не може. Конкретно помињани, Николићи су у надлежности града и кад они буду направили распоред шта ће легализовати, шта рушити, видећемо докле смо стигли.

 

* Помињете објекте у коритима река. На шта мислите? Сојенице?

Не, постоје куће изграђене у самим коритима река, не сојенице, не сплавови, куће. Људима се то свиђа, тик су поред воде и не размишљају шта ће бити кад вода наиђе.

 

* Рок за легализацију продужен је још једном.

На шест месеци и нема више продужетака. Многи нису доставили тражену документацију, а локалне самоуправе су биле прилично неажурне, опуштене. Влада ће донети документ, неку врсту декрета, са јасним критеријумима шта може да се легализује, а шта не. Људи јесу градили нелегално, али давали су своје уштеђевине, долазили са разних страна бивше Југославије и неће им се рушити ако су испунили услове да су безбедни. Суштина је да људи добију своја документа, да знају шта је њихова имовина и шта могу да раде с њом.

 

* Продужени рок је за оне који су поднели документацију, али не целу?

Већина је поднела, мали проценат није, а довољан је био обичан папир да уђете у процедуру. Сада је пред њима много већи посао.

 

* Зашто Србија не може да изгради путеве?

На листи Светске банке ми смо при дну и по квалитету путева и по дужини изградње и безбедности. Зашто не може? Имам утисак да се нико озбиљно тиме није бавио, није постојао приоритет ниједног министра шта стварно ради, шта стварно гради. Одатле и она моја прича да је неко направио парче пута од њиве до њиве, а остатак деонице Уб -Лајковац биће за 4,5 година.Нама је приоритет Коридор 10, морамо га завршити до 2016. Требало је да буде готов одавно, није завршен не из незнања, већ због превелике опуштености. Прављени су разни уговори, неке су фирме банкротирале, па су прављени нови тендери, склапани су послови са компанијама које никада нису могле да добију послове, а време је пролазило. Само за препројектовање платити смо 50 милиона евра. Упоредо с тим, прављени су нови инфраструктурни пројекти, а суштински ниједан није започет.Ја, пре свега, контролишем постојеће пројекте, стално је неко од људи из Министарства на терену. Друго, покушавамо да утврдимо шта је то здраво у путарској индустрији, а шта не, да направимо црне и беле листе.Ни о квалитету се није водило рачуна. Ако као држава некада плаћамо 5-7 милиона евра за километар пута, онда тај аутопут мора да буде најбољег квалитета. Покушавамо да се позабавимо и финансирањем путева, пред нама су нови пројекти, Коридор 11 до црногорске границе, преговарамо о концесијама, Неће више бити гаранција државе, да држава да новац, Министарство буде проточни бојлер, већ идемо на концесије и различите моделе јавноприватног партнерства.Сви желимо сигурне и квалитетне путеве, па хајде да се потрудимо да са одређеним партнерима радимо такве ствари и да коначно имамо безбедан пут. Пут мора да буде безбедан и модеран и завршен на време да не бисмо били изопштени из региона. Ако не будемо завршили Коридор 10, најкраћи пут између истока и запада више неће ићи преко Србије.

 

* У Хрватској је најава концесије изазвала протесте, тражи се и референдум.

Хрватска је изградила сјајне путеве, просто вас је срамота кад уђете у Србију. Много су се задужили, али мислим да је код њих концесија била одлично решење. Ми нисмо изградили довољно, нисмо се позабавили свим оним додатним што пут мора да има, како је обележен, како је заштићен... За нас је то приоритет, јер су инвестиције и нова радна места могућа само ако изградимо и побољшамо инфраструктуру.

 

* Планира се рад са кинеским партнерима?

Да, то су фирме Шандонг и ЦРБЦ, компаније које познајемо, које већ раде у Србији. ЦРБЦ гради мост Земун - Борча који ћемо пустити у саобраћај крајем децембра. Разговарамо са њима, водимо преговоре, разговараћемо сигурно још месец дана. Свака страна жели да задовољи своје интересе и постоји много захтева од обе кинеске компаније, и разматрамо можемо ли њиховим испуњењем задовољити и наш интерес.

 

* Познати сте по оштром језику, па кажите хоће ли ико икада одговарати због лоше вођене политике?

Ја то не знам, нисам неко ко о томе одлучује. Могу да предам документацију, то сам и урадила.

 

* Поднели сте кривичне пријаве?

Било је разних ствари везано за путарске компаније и све што је било проблематично послато је тужилаштву. Али, има ствари које могу да урадим - да не кренем у пројекат ако није остварив или ако је превише скуп; можемо да више не плаћамо судске трошкове. Само ове године платили смо више од 650 милиона динара за трошкове изгубљених судских спорова због послова које неке компаније нису урадиле, а тренутно су у току судски спорови са фирмама које нису завршиле посао. Имате, рецимо, Путеве Ужице који касне на деоници Уб - Лајковац, имали смо 11 анекса, све је проблематично и питање је да ли ће завршити до краја новембра, али та иста компанија је на путу Нови Сад - Хоргош изашла са градилишта, није урадила два одморишта 2008. године. и ми ни данас тај пут не можемо технички да примимо, иако ради. Нико их у претходном периоду није тужио, а та компанија је тужила Министарство пре годину и по дана за 1,2 милијарде динара због одређених кашњења. Мора се увести ред. Неће више моћи да ради како ко хоће.

 

* Помињете сте и беле листе извођача. Када ће бити готове?

Први списак од око 500 компанија биће готов почетком децембра. Наравно, свако ко исплати обавезе према држави, ко запосли раднике и плати их, ко се придржава квалитета, ко није у корупционашким аферама, моћи ће са црне листе да пређе на белу. И обрнуто.

 

* Хоћете ли имати довољно за белу листу?

Има фирми које добро раде.

 

* Много новца за судске трошкове дато је и за пропусте железница.

Тако је, само прошле године на пенале је исплаћено пет милиона евра и то нема везе са пројектима, већ са менаџментом који није' био заинтересован то да уради.

 

* Најавили сте и вињете за путарину?

Размишљамо о томе као о могућности, правимо анализу, а најважније је одржавање путева. Сада се наплати 150 милиона евра, 110 иде на одржавање путева, а то није довољно. Видећемо после анализе шта ће бити.Не можемо ово заокружити без питања о обнови уништеног у поплавама.Као што сам рекла, до почетка децембра ће све бити урађено, путеви и железница су завршени, остаје још рад на клизиштима и мостовима. За њих је план до Нове године, а за мост код Кладова у јануару. Биће и све куће поправљене и изграђене, има ту још посла, а и раде се нове процене по жалбама људи на одштету. У неким случајевима грађани су у праву, у већини не. Оно што још морамо да урадимо јесте градња само на сигурном и, на крају, мора се размишљати о осигурању, не може држава да буде највеће осигуравајуће друштво. Клизишта су посебан проблем, постоје делови Србије у којима је јефтиније и безбедније људе преселити на нове локације и то ћемо урадити. Србија је сва на клизиштима.

 

* Потпредседница сте Владе и најјаче партије. Како вам изгледа политички живот и има У тензија у Влади?

Нисам приметила тензије, много се ради, па и нема времена за тензије и мислим да било каква прича о реконструкцији Владе није тема.

 

* Откуд та прича. Никоме није пријатно да ради ако ће у фебруару бити избачен.

О реконструкцији је почео да пише један медиј, а премијер је тек после тога поменуо јануар. Ми у СНС-у стварно о томе нисмо причали, реконструкција се помиње само кроз одговоре на новинарска питања, а кад и ако буде потребе да се Влада освежи, онда ће се то и саопштити. До тада Влада ради, има много посла и проблема које треба решити, а није лако радити са таквим тензијама, поготово што ова Влада од самог почетка ради у ванредном стању, решава све што су донеле поплаве и у исто време ради све из експозеа.

 

* С ким најбоље срађујете, а коме и шта замерате?

Не замерам никоме ништа, са свима сарађујем, зависно од тога шта тренутно радим. О Закону о планирању и изградњи највише комуницирам са министрима Вујовићем и Сертићем. Искрено, најбржа сарадња је са премијером, никада се није десило да не добијем одмах одговор. Код осталих министара потребно је време да се нешто уради, али и ја сам упорна, па не одустајем док не решим проблем или добијем одговор. Политичке варнице су друго питање, ваљда је природно да и оне постоје.

 

* Зашто понекад језик представника ваших странака мора да буде као на пијаци?

Свако има свој стил, мени некада замерају што не реагујем јаче. Другим речима, свако има свој стил и треба људе пустити. Грађани то гледају и оцениће нас према томе како се понашамо и шта радимо.

 

* Викенд је био драматичан, упуцан је Беко, ухапшени Перчевић и Буха, Шешељ је имао митинг. Неки људи кажу да се враћају "веселе" деведесете.

Надам се да се никада неће вратити. Деведесете нису биле веселе, то је време које не можемо да памтимо ни по чему добром. И ја сам се против тог времена борила 2000. године. Не, не враћају се деведесете. За мене је хапшење, било Перчевића, било Бухе, једна ствар и очекујем да надлежни органи раде свој посао. Повратак Шешеља је друга прича. Као држава дали смо гаранције, наш је грађанин, а што се тиче његовог политичког утицаја, мислим да је то странка прошлости, не видим то као проблем и готово ми је смешно кад ме неко пита може ли Шешељ да дестабилизује Србију. Србија сваког дана крупним корацима иде напред.

 

* Поменули сте више пута медије као извор неспоразума. Како вам изгледа медијска сцена?

Добро је што су усвојени медијски закони, сада их треба применити, али и сама новинарска професија између себе мора да учини више на професионализацији, мислим да има много аутоцензуре. Даћу вам један баналан пример - летос је била прича о томе иду ли министри на годишњи одмор, звала ме је једна новинарка и рекла сам јој да ћу наравно да користим одмор да будем са својим дететом седам дана. После пола сата ми се јавила и каже: "Али, молим вас, сви министри су рекли да не иду на годишњи одмор, могу ли и вама да променим?" Она је била добронамерна, има и другачијих примера и у много озбиљнијим темама. Питање је и зашто уопште неки медији постоје, мислим да нам је неопходна култура дијалога која у неким дневним новинама не постоји.

 

* Извлачи се паралела, таблоидни медији, таблоидно друштво, таблоидна држава.

Мислим да није, треба знати и да тиражи падају, људи не купују новине, немају пара, па их је много лакше привући ако направите неку аферу. Постоји много озбиљних тема којима треба да се бави истрживачко новинарство, кога нема довољно.

 

* Покренули сте акцију „Шта знаш у саобраћају" и иницијативу да деца о безбедности уче кроз грађанско васпитање.

Да, али није то само питање деце, треба утицати и на одрасле, па ће се и деца другачије понашати. Само у овој години 900 децеје повређено у саобраћајнии несрећама, највише прекршајаје код пешака и у односу пешака и возача. Променићемо Закон и дете ће морати да седи позади у безбедносном седишту све док не порасте до 150 цм, али као и код родне равноправности, треба нам подршка цивилног сектора и читавог друштва да се промени свест о безбедности саобраћаја. Деца много знају о саобраћају, али најважнија је свест да кад седнете у аутомобил можете некога да повредите.

 

* Формиран је координациони тим за родну равноправност. Зашто?

Има много посла у овој области. Формирали смо Координационо тело на нивоу Владе, што је виши ниво од Управе за родну равноправност која је раније постојала. Направићемо неколико поткомитета, успоставили смо контакте са Европском агенцијом за родну равноправност, УН, цивилним сектором, важни су нам медији, ту је и женска парламентарна мрежа. Радићемо у неколико праваца, први је борба против насиља над женама, циљ нам је промена закона која ће омогућити да насилник буде удаљен из куће чим постојејасне индиције, уместо да се чека да суд донесе пресуду. Други део је већа заступљеност жена у политичком животу. Кад их је више у парламенту и Влади, више се боре за то да жене буду боље плаћене, мада морамо знати да разлике у платама постоје свуда у Европи. Трећа радна група биће задужена за помоћ женама у бизнису, да постану предузетнице и да ојачају. У плану је конференција у некој од неразвијених општина да помогнемо женама да оснивају бизнис. До краја године направићемо план, радићемо са ЕУ, УН и мислим да можемо мноао више урадити неqо до сада.

 

* Спајате Коридоре и Путеве. Шта очекујете од тога?

На готово свим пројектима се преплићу Коридори и Путеви, а понекад као да су супротстављене стране. Коридори ће бити посебан сектор у инвестицијама, Путеви ће задржати одржавање. Било је отпора, Коридори су у једном тренутку одбили одлуку Владе, али мислим да је спајање добро.

 

* Политички разлози или страх од губитка позиција?

Ово друго, жеља да се остане на одређеним позицијама. Ми смо имали одобрење свих међународних институција и организација јер се у Коридорима налазе пројекти који се финансирају средствима ЕБРД, Светске банке и сви су се сложили да то буде једно предузеће.

 

* Шта вам приватно најтеже пада у послу?

Дан крене рано, пре пет, ретко кад се завршава пре 11 и од тога највише трпи моје дете, сина врло мало виђам. Не гризе ме толико савест колико ми је жао пропуштеног времена, а што је немогуће да се не одрази кроз оцене, понашање. Ево, сада нисам имала викенд, он је тужан кад му кажем да нећу бити ту, а кад сам ту прави ми план за дан. Али, верујем да све што радим, радим за њега и за сву децу у Србији и то покушавам да му објасним кад ме пита зашто нисам ту.