* Који су највећи безбедносни изазови са којима се Србија тренутно суочава?

- Безбедносна ситуација у Србији је стабилна. Полиција је од почетка године открила 12 организованих криминалних група које су имале 104 члана, пресекла више ланаца трговине наркотицима, запленила више од 2,5 тона различитих дрога, смањила стопу криминалитета и остварила значајно боље резултате у односу на претходну годину. И поред тога што је статистика добра, очекујем још боље резултате. Циљ нам је да  грађани имају осећај да су безбедни, да имају поверење у полицију и зато  смо једнако посвећени расветљавању не само тешких кривичних дела, већ и оних такозваних ситних, попут крађа, разбојништава, која највише оптерећују обичне грађане.

Један од безбедносних изазова са којим се Србија, као и читава Европа суочава, је свакако мигрантска криза. Србија је успела, уз адекватне мере и ефикасан рад надлежних органа, да очува стабилност и безбедност, али и обезбеди хуман приступ према мигрантима уз пуно поштовање људских права. Ефикасним деловањем и проактивним приступом успели смо да очувамо стабилан јавни ред и мир. Србија је добар домаћин, али то не значи да ћемо дозволити да се наше гостопримиство злоупотребљава или да се угрожава безбедност наших грађана и крше закони.

* Како бисте оценили безбедносну ситуацију у Србији у односу на друге државе у регону?

- У ситуацији када је тероризам приустан свуда, када смо сведоци терористичких напада у Европи, али и у нашем региону, попут напада на полицијску станицу у Зворнику и терористичког напада у Куманову, Србија је успела да очува стабилност. Грађани могу да се осећају сигурно, јер у односу на већину других држава у региону код нас нема преливања нестабилности. Такође, нећемо дозволити да улице наших градова буду полигон за обрачун криминалних група.  Постоје неке интересне групе и појединци који би желели да у Србији владају тајкунско–мафијашки лобији. Наш одговор свима онима који би да дестабилизују Србију и ојачају криминалне утицаје је да су ту битку унапред изгубили. Снажно и бескомпромисно ћемо реаговати и на најмању претњу. Прошла су времена када су криминалци били јачи од државе, време земунског клана. Министарство унутрашњих послова јача своје капацитете, прати ситуацију и грађани треба да знају да су наше полицијске снаге ту да их заштите и брину о њиховој безбедности.

* Докле се стигло са реформисањем и декриминализацијом полиције и откривањем људи који наносе штету и полицији, и грађанима, и својој држави?

- Борба против корупције један је од приоритета Владе Републике Србије, а полиција је одлучна и спремна да се обрачуна са том пошасти у својим редовима. Током прошле године поднето је 30 одсто више кривичних пријава против полицијских службеника него 2014. Године. Њима су била обухваћена 173 полицајаца. Само у првих шест месеци ове године СУК је поднео 127 кривичних пријава којима су обухваћена 94 полицијска службеника. 

Наравно декриминализација је посао који ће трајати, али трудићемо се да у најкраћем периоду завршимо што је више могуће. Полиција је систем који мора да буде ефикасан. Полиција је ту због грађана, у њој нема места за криминалце, нераднике, као ни за људе који сарађују са криминалним групама и који нису лојални својој држави. Зато је неопходна стална контрола. Свакако основ сумње да је неко починио кривично дело није довољан да га отпустите, мора је да постоји оптужница поткрепљена чврстим доказима. Потребно је да свако ко је огрезао у криминал за то буде и осуђен. У противном доћићемо у ситуацију да  они који прљају полицијску униформу и шурују са криминалцима бивају враћани на посао.  

* Према званичним подацима МУП-а, Сектор унутрашње контроле је само у првој половини 2016. поднео 127 кривичних пријава против 94 корупмирана полицајца. Које мере се спроводе како би се открио и смањио број оних сарађују са криминалцима?

- Новим Законом о полицији ојачан је Сектор унутрашње контроле и проширене су му надлежности, уведени су нови институти за превенцију корупције. Контролом имовинских карата полицајаца, анализом ризика корупције и спровођењем теста интегритета утврдићемо да ли припадници МУП-а живе као и други грађани Србије, од свог рада, законито и честито, или су у склопу свог посла имали сарадњу са криминалним круговима и тако добијали део новца стеченог незаконитим радњама. Против свих оних који су огрезли у криминал биће поднете кривичне пријаве и по окончању поступка, уколико се докаже њихова кривица, биће отпуштени.

* Колико су делотворне акције предаје нелегалног оружја без обавезе доказивања његовог порекла? Колико је оружја предато у последњој акцији? Колико то доприноси бољој  безбедности грађана Србије?

- Оружје у нелегалном поседу представља опасност. Оружани сукоби деведесетих година прошлог века довели су до тога да је један део наоружања остао у нелегалном приватном поседу грађана и 95 одсто злочина у Србији углавном се почини оружјем које се поседује илегално. Подсетићу вас да је човек који је починио убиства у Житишту имао пушку и муницију у нелегалном поседу. И управо  је значај акција легализације оружја у томе да то оружје склонимо са улица и из наших домова и на тај начин допринесемо повећању безбедности и спречимо потенцијане злочине.

У последњој акцији легалзације која је спроведена од 1. јула до 1. новембра ове године, из илегалних у легалне токове прешло је 1.410 комада оружја. Поднета су 484 захтева за регистрацију оружја, а предато је 926 комада оружја, 413 бомби и експлозивних средстава и 61.755 комада муниције различитог калибра. 

* Недавно сте рекли да је код једног броја штићених лица полицијско обезбеђење постало стаусни симбол. Како спречити злоупотребе у овој сфери?

- Министарство унутрашњих послова спровело је ревизију за све штићене личности. Нико тај статус не може користити парадно и полицијска заштита, на основу извештаја и процене безбедносних служби, пружа се само онима којима је потребна и којима је безбедност угроженa.

Број особа које имају полицијску заштиту у односу на претходни период значајно је смањен. Један део људи, који су раније уживали полицијску заштиту, полицијско обезбеђење посматрали су као статусни симбол, користитили полицијске аутомобиле, гориво, полицајце као возаче, а да притом њихова безбедност није угрожена. Такви људи не желе тако лако да се одрекну привилегија које тај статус пружа, иако је процењено да више нема основа за полицијску заштиту. Неретко процену да им заштита више није потребна злоупотребљавају и користе за напад. Наравно, сви за које постоје процена да им је угрожена безбедност имаће полицијску заштиту.

* Какви су резултати акције „Полицајац у заједници“ и да ли сте задовољни реакцијом грађана?

- Циљ акције „Полиција у заједници“ је стварање већег поверења између грађана и полиције. Ова акција нам је важна да покажемо да добром сарадњом и заједничким активностима можемо да смањимо криминалитет и повећамо безбедност. Грађани треба да знају да су полицајаци ту због њих, да у сваком моменту могу да им се обрате и затраже помоћ. Да су припадници полиције њихов ослонац и бедем који их штити од криминала и свих других опасности које вребају. У последње две године, акција је спроведена у више градова у Србији и имали смо добру и позитивну реакцију грађана.

Најновија истраживања показују да је поверење грађана у полицију у порасту и свакако разлог за то, поред добрих резултата, је и приближавање полиције грађанима. Хоћемо да полиција ради на превенцији, да буде вођена оперативним радом, да спречи догађаје са негативним последицама. Да грађани познају свог полицајца и да он познаје њих. 

Извор: "СНС Информатор"