Кад је у четвртак на конференцији за новинаре објавио да долази у Загреб на инаугурацију хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, председник Владе Србије Александар Вучић направио је својеврсни коперникански обрт. Дан пре тога још се чинило да ће Србија посве игнорисати чин свечане заклетве хрватске председнице, а онда је Вучић најавио долазак на највишем нивоу. 

* У петак, док смо разговарали у Плавом салону Владе Србије, у Немањиној улици, где је кабинет српског премијера, искрено је, у интервјуу за Недељни Јутарњи, признао како је то била једна од тежих одлука у његову мандату.

- У изборној кампањи у Хрватској било је много изјава које нисмо доживели на најбољи могући начин и које нису биле популарне овде у Србији. Зато није било лако донети ту одлуку. У Србији и Хрватској, увек када бисте рекли нешто против онога другог, добијали бисте на популарности и зато су сви, чини се, водили рачуна да из тога не покушају направити неки искорак, искорак у будућност. Чинили су то да би сачували своје бирачко тело и повлађивали страстима и емоцијама. Моја је одлука рационална, донесена је после озбиљног размишљања, пре свега размишљања о будућности Србије, о томе што је то што нас чека у региону. Без обзира на то што је Хрватска чланица ЕУ, она се налази на истоме месту где се налазила и пре. Морамо живети заједно с Хрватима, у будућности ћемо живети заједно, поред Хрвата, једни с другима, једни поред других. Зато је врло важно живети у што је могуће бољим односима, да оно о чему се не слажемо ставимо на папир, да с тим немамо проблем и да можемо рећи: постоје разлике, постоје проблеми, али проблеме ћемо решавати мирним путем, у доброј вери, настојећи да сарађујемо што је могуће више.

* Сматрате ли да је добра економска сарадња и окретање тим темама кључ који ће лакше решити и политичке проблеме?

- Наша економска сарадња могла би много тога донети и једној и другој земљи јер то што Хрватска може добити много више из ЕУ фондова, могло би бити још и више ако заједнички будемо радили, ако заједнички будемо представљали своја тржишта. Јер, и ми припадамо европском тржишту, али када бисмо се, као појединачне земље, било где појављивали заједно, када бисмо се заједно појављивали на трећим тржиштима, постигли бисмо много боље резултате. Одлуком да дођем у Загреб на инаугурацију председнице Грабар Китаровић желим рећи свима из Хрватске који су инвестирали у Србију да су добродошли, да је њихов бизнис у Србији сигуран, да желимо што више хрватских инвеститора и хрватских људи да долазе у Београд и Србију. Као што, наравно, желимо решити и све оне проблеме који постоје у прошлости, али и оне које не можемо, јер и о њима треба разговарати. Али, пре свега, ваља се окренути ка будућности. Посматрам то на реалан и рационалан начин, без идолатрије, склоности да нешто преувеличавам или приказујем лепшим него што јесте. Наши односи су тешки, нису нимало једноставни, ни у будућности неће бити идилични, али наши односи требају бити постављени на рационалним односима тако да се сви окренемо будућности и да радећи једни за друге, једни с другима, уствари радимо за себе.

* Ово је уједно и ваш први долазак у Загреб откако сте на месту председника Владе Републике Србије? Видите ли то и као прилику да се поправе хрватско-српски односи?

- У то нема никакве сумње. Код мене нема онога али... Нећу ради домаће јавности говорити: идем, али питаћу ово, али рећи ћу оно. Не чиним то јер се никоме не додворавам. Моја је реченица једноставна: Идем у Загреб са поруком мира и сарадње, желим да имамо што је могуће боље односе. Ако неко мисли да ми је намера враћати се 20 или 60 или 70 година у прошлост, стотину година у прошлост, желим да зна да није тако. Немам ништа против да се и о томе говори, али моја је жеља да одговоримо на питање што ћемо радити у следеће четири године, следећих десет или 20 година. Мислим да је то од много веће важности и за српски и за хрватски народ. Као што сте можда приметили, код мене нема грча или, како бисте ви то рекли, теже речи за хрватске званичнике. Увек водим рачуна да не повредим изражену вољу хрватског народа, грађана Хрватске, јер је суверена воља хрватског народа за нас врло важна и ми ћемо је увек поштовати.

* Како бисте описали те односе и који су кључни проблеми које ваља решити да би се побољшали?

- Чак и тамо где немамо проблеме, ми их направимо. Код нас су политички, психолошки и емоционални проблеми највећи и ако будемо успели ствари суштински поставити, поставити их у рационалне оквире, мислим да смо решили добар део проблема. Наравно да проблема има. Хрвати ће увек рећи: то је проблем несталих особа. Ми ћемо рећи: то је проблем имовине и положаја Срба у Хрватској. Рећи ће се да постоје проблеми с границом, али сви имамо проблем с границом. То је оно што једни другима увек можемо рећи. Али ајде да кажемо: повећајмо нашу трговинску размену, хајде да се негде појавимо и понудимо заједничке туристичке пакете који нису само летњи па ћете видети колико ћемо тако више туриста и једни и други привући. Или, хајде да заједнички излазимо на трећа тржишта са производима наших индустрија. Није истина да се то не може. Ми смо земља на путу ка ЕУ и са Хрватском можемо све усагласити. Хиљаду ствари можемо радити заједно, можемо отварати врата једни другима. Говорим о великим инфраструктурним пројектима које смо заједнички могли урадити. Поносан сам на чињеницу што ћу са албанским премијером Рамом заједно ићи у Брисел и што ћемо инсистирати да нам Европа помогне у градњи железничке пруге и аутопута Београд - Тирана. Али, како је могуће да се Србија лако може договорити са Албанијом, а није могуће да се о таквим стварима не можемо договорити са Загребом? Зар мислите да пут према Истоку није важан, као што неки у Србији мисле да пут према Западу није важан?

* Хрватски премијер Зоран Милановић пре неколико месеци отказао је посету Београду због случаја Шешељ. Јесу ли оправдани разлози отказивања те посете?

- Поштујем вашег премијера, господина Милановића. Али, јасно је да Шешељ у Србију није враћен да би помагао овдашњој власти, поготово не странци коју водим. Напротив, то је учињено из потпуно других разлога, тако да ми је било помало смешно оправдавати се, зашто је неко покушао рушити и мене и Владу коју водим. Мислио сам да би било смешно тако нешто додатно објашњавати. Било је то време изборне кампање у Хрватској. Али мислим, ипак, да такву прилику за разговоре с бројним светским званичницима никада не треба пропуштати. Али, наравно, господин Милановић је имао своје разлоге и ја то поштујем.

* Колико је Шешељев повратак у Србију важан за политичка збивања у вашој земљи и мислите ли да се у Хрватској преувеличава његов утицај?

- Не бих га потцењивао. Али, покушаћу на питање одговорити овако: не бих потцењивао код Срба, као ни код Хрвата, приступ лако ћемо са свим проблемима, приступ "лаког излаза" из свих тешких проблема. Причама из социјалне демагогије увек ћете се најлакше наслонити на емоције народа, а да уствари не понудите ништа. То лако пролази и у Србији и у Хрватској. Не мислим да је Шешељ претња за било какав напредак Србије или њену будућност, јер он нема ту политичку снагу, али никада не бих потцењивао идеје у обе наше земље које говоре: дајте нам лакше, једноставније решење у економији, немојте да идемо тежим путем. Па се на то још дода да мало мрзимо Хрвате или да мрзимо Србе, зависи на којој смо страни. И ето вам ‘изванредне политике’ и ‘одличног резултата’. То је најлакше понудити на тацни, то ћете најлакше продати народу. Али, је ли то најбоље, најукусније јело? Мислим да није. Варају се сви који мисле да су лака рјешења најбоља или решење у којима нудите мржњу према другом. Свађа с неким другим никоме није донела добро.

Извор: "Недељни Јутарњи"