Sve sam ove podatke navela da bi prostom računicom došli do sledećeg: Za napred navedene korisnike sredstava u okviru ove klasifikacije, mesečno se izdvaja 1,3 milijarde dinara. Na osnovu zaključka Vlade o jednokratnoj pomoći po tačkama iz tog zaključka 1 i 2 gde se definiše da će svi direktni i indirektni korisnici budžeta sa platom ispod 50. 000 dinara, znači isključuje se minuli rad i drugi dodaci, može se proceniti da će pomoć biti isplaćena za oko 300 000 korisnika, ako to pomnožimo sa 5. 000 dinara onda dobijamo iznos od 1,5 milijarde znači jednokratne pomoći za lica kako je to zaključkom planirano. Faktički, korisnici koje sam vam navela pod tri kategorije će u jednom mesecu biti uskraćeni za svoja mesečna primanja da bi mogla da se isplati ova jednokratna pomoć onima koji imaju platu nižu od 50.000 dinara, a čuli ste koje su sve kategorije i koje su sve ustanove korisnici te namene 42. Zbog toga u tački 5 zaključka Vlade koji vam pominjem od 8. jula stoji sledeće: zadužuje se Ministarstvo finansija da u planiranom rebalansu budžeta za 2010. godinu sredstva za nadoknadu isplaćenog iznosa da Ministarstvu rada i socijalne politike ili da nadoknadu obezbedi na neki drugi način, ili da sredstva obezbedi na neki drugi način.
Pogledajte kakva je to zakonitost u radu Vlade. Iz toga konstatujemo da sredstva u formi prihoda u budžetu za ovu isplatu još nisu obezbeđena, takođe možemo da konstatujemo da je izvestan rebalans budžeta, samo je pitanje kada. Hoće li to opet biti na kraju godine kad se sredstva potroše, a onda samo izvršimo pokriće budžetom koji će 126 ruku da izglasa. Naglašavam da ova Vlada pomažući navodno onima koji imaju ispod 50. 000 dinara primanja troše pare van zakonskog okvira i onda će na kraju godine da verifikuje da smo tokom godine trošili pare mimo budžeta koji je izglasan u Skupštini Srbije. Šta znači pitanje nadoknaditi sredstva na neki drugi način odgovoriće Vlada ako uopšte čuje to pitanje, a ja ću da dam jednu pretpostavku. Da li to možda znači sledeće: Vlada je 6. jula 2010. godine počela sa emitovanjem obveznica za finansiranje deficita, znači rupa u budžetu sa dospećem od 2 godine, 24 meseca kažu oni. Ponuđeno je na prodaju obveznica 6 milijardi, prodato je svega 1, 58 milijardi znači uspešnost te misije je svega 26,4 procenata. Da li je to samo koincidencija da je prodato baš onoliko koliko nedostaje za ovu obećanu isplatu, za 1,5 milijardu koja će biti isplaćena ove godine, a te hartije od vrednosti dospevaju za dve godine onako kako je to napisano u odluci o njihovom izdavanju.
Zaključujem, ova Vlada se hvali, neka nova i druga koja će biti za dve godine formirana, u najgorem slučaju za dve godine, će morati da plaća dug ove koja prvo obeća, ne obezbedi prihode iz zakona, znači raspolaganje sredstvima, ali glumi brigu o svom stanovništvu. Da li je to još jedan od razloga da zatražimo da se raspišu izbori i da se građani ne zavaravaju time što im se uzima iz jednog džepa sutra da bi im se u drugi džep stavilo danas. To je pitanje za Vladu i za građane Srbije, a vi novinari izvolite pa proverite zaključak Vlade o kojem sam govorila i pretpostavke koje su iznete na ovoj konferenciji za štampu. Zahvaljujem na pažnji.
