Da je to tako potvrđuju i sledeće činjenice iz svakodnevnog života u Srbiji. Naime, ja sam doneo neke podatke, pošto ako gledate državnu televiziju, pomislićete da je u Srbiji otvoreno, u poslednjih godinu dana, jedno pet miliona fabrika, a da su zaposleni, ne samo u Srbiji, već i iz čitavog regiona svi radnici su zaposleni u našoj zemlji. Nemamo toliko radne snage koliko imamo uspešnih fabrika, ja ću vam samo navesti određene podatke. Za godinu dana mi smo dali pet i po miliona evra za kupus i druge zeljaste biljke. Dakle, govorim vam o razlici između uvoza i proizvodnje. Govorim vam o tome da smo za šargarepu dali milion evra, a Srbija je za šljivu dala šest miliona evra. E takva je politika Vlade Republike Srbije. Vlada Republike Srbije se hvali time kako je postigla dogovor sa MMF-om, sva javna preduzeća gotovo da propadaju sem onih koje možete da date bilo kome od nas, a ko nije ni stručan, a koje bi moglo da posluje sa najvećim mogućim dobicima.
Ja ću vam dati nekoliko podataka o EPS-u, da vidite samo kako funkcioniše i kako se uništava jedna od najmoćnijih, najvažnijih javnih preduzeća, žila kucavica Republike Srbije. Pošto je rađeno bezbroj studija za EPS i svaki novi direktor kad dođe, on traži neku novu studiju, jer se to posebno plaća, pa ima njegov deo, pa deo za njegove prijatelje, uradio je „Artur d Litl Studio“ i rekao da 50 posto problema svih koji postoje u EPS-u, su posledica neefikasnosti i korumpiranosti. O tome ni reči. I dalje vladaju Lazarevići, Hamovići i rade šta hoće u našoj zemlji. Naravno, to niko ne sme ni da objavi. A evo sad određeni podaci. Gubici u distribuciji električne energije iznose koliko potrošnja 70 posto Vojvodine. To jest, na gubitke u prenosu do krajnjih potrošača odlazi gotovo cela proizvodnja Hidro-elektrane Đerdap 1. Naše je pitanje – šta je sa 10 milijardi evra koje su ušle u EPS samo po osnovu nekih kredita, donacija i kredita, od 2000. godine. Pitamo vas to zato što treba dodati i prihod sa povećanjem cena od 2000. godine od 550 odsto. 550 odsto je uvećana cena električne energije. Imamo, konačno, još jedno pitanje za koje znamo da ga niko neće objaviti. Vi znate da Elektroprivreda Srbije, svi koji ste radili sa njima, ima Upravu za odnose sa javnošću na koju odlazi dobar deo budžeta, to je negde oko milion evra na godišnjem nivou. Međutim, nedavno je raspisan tender ko će da radi taj posao pored gospodina Cibalovića koji je postao već legenda i koga svi znaju i znaju kako to javno preduzeće radi. I na tenderu, za velike novce opet, pobedio je – ko? Firma savetnika predsednika Republike. Za monopolsko preduzeće neki „Nerikson“. Sad vas pitam o čemu se ovde radi. Čujem da će oni koji su u gubitku za sedam i po milijardi, ukoliko, kako kažu, ne povećaju cenu električne energije da finansiraju sportske klubove. Pa, to da pobiju sve građane, šta im je smisao! Da unište sve u Srbiji što vredi, da bi zemlja bila uništena sasvim? Mi zato smatramo, zbog svega što govorimo, a da ne pričam kakve probleme imaju sa toplanama, komunalnim uslugama, o povećanju cene ulja i o, u proseku, najnižim platama u regionu. A pitam sad sve one iz elektronskih medija koji su, kada smo imali vrtoglavi rast plata 2002. i 2003. godine, sa silnim prodajama cementara, kreditima i ostalima, hvalili našu vlast svakoga dana, a što ne kažu da imamo niža primanja nego čak i Albanija? 320 evra na mesečnom niovu. Dakle, do potpunog kolapsa u svakoj sferi društvenog života. Rezolucije se ne zna ni ko piše, ni ko o čemu pregovara, ni šta piše u tim rezolucijama. Ako ima ikog od vas da zna neka mi kaže. Niko živ ne zna šta se zbiva sa tim, što se političkog dela tiče. Što se ekonomskog dela tiče, potpuni kolaps i raspad sistema u svakom pogledu. I? Nema odgovornosti. Niko nije kriv. Lepo su se kupali na moru. Vidite da su svi ministri dobro pocrneli, sad brinu kako će da prođu na stranačkim skupštinama, a Srbija, polako, ali sigurno tone u ambis. Zato mi tražimo promene i zato ćemo, kada prođe sva gužva i oko rezolucije u Ujedinjenim nacijama, da vidimo da li ćemo uopšte da imamo rezoluciju, čija će to rezolucija da bude, ko će da je podnese, na koji način, da li će da prođe ili neće, kakve sadržine, reagovaćemo i onda ćemo razgovarati, naravno, i o budućoj saradnji sa partnerima u opoziciji, onda ćemo se dogovarati i oko drugih akcija.
Izvolite ako imate pitanja. Izvolite.
Novinar: Kažete da ne znamo šta je u rezoluciji, da nije jasno ko je piše i sve to, ali kako vi vidite uopšte ulogu Španije? Da li smatrate da ta zemlja, koja nije priznala Kosovo, može da doprinese pronalaženju nekog rešenja?
Aleksandar Vučić: Beskrajno hvala Španiji na svemu što je učinila za Srbiju, ali ovde nije reč o Španiji, ovde je reč o Srbiji, što niko u Srbiji ne zna šta piše u rezoluciji, što niko ne zna šta će da bude izbrisano, šta će da bude napisano i kakav će rezultat da bude. Zato što nisu vodili računa na početku. Da li se sećate kad sam ih napao prvi dan kada su izašli sa tekstom rezolucije, poslali u Ujedinjene nacije, gledali ste me bledo – pa šta ova budala, otprilike, priča. Na kraju se ispostavilo da smo bili u pravu za svaku reč koju smo govorili, jer su oni došli dotle da naknadno, aposteriori, pokušavaju da naprave dogovore. Pri tome, naravno, i ponižavaju zemlju, nipodaštavaju je, i njen politički suverenitet, o teritorijalnom i da ne govorim, i tako dalje. Ako vi znate da mi kažete kakva je uloga bilo čija i šta je izbačeno, a šta nije, ja mogu to da vam komentarišem, ovako nisam u stanju. Kažem, hvala Španiji, ali izvinite, voleli bismo da znamo šta piše u toj rezoluciji, a to ne zna niko. Ne znate ni vi, ne znam ni ja. Zamislite kad ne zna neko, i to prilično dobro informisan iz najveće opozicione stranke u Srbiji, pojma nema šta se tu događa. I niko u Srbiji ne zna. Dakle, da posle dve godine laži, opet da verujemo Vuku Jeremiću. Ili opet da se pohvale negde, da se pojave i kažu da smo negde pobedili. To nema veze sa Španijom, svaka čast Španiji, ali je problem u nama, u našem rukovodstvu, a ne u Španiji. Izvolite.
Novinar: Pomenuli ste da nakon Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ćete razgovarati sa partnerima iz opozicije, koje konkretno će to biti stranke? Velimir Ilić je već pre nekoliko dana najavio miting i rekao da ste te razgovore već započeli.
Aleksandar Vučić: Pa, dobro. Dakle, mi imamo komunikaciju i danas će postojati i sutradan, svakog dana postoji određena vrsta komunikacije. Ja vam govorim o onom zvaničnom danu. A onda ćemo i vas pozvati i obavestiti vas o rezultatima sastanka. Tu komunikaciju imamo, imaćemo čak i danas. Nije to ništa neuobičajeno, ništa novo, ništa posebno važno ni za novine, ni za novinare. To se podrazumeva. Ali ono što ja želim vama da kažem, dakle što je važno za nas, to je da za tako nešto mi, sem kritike vlasti, što nije teško, jer ništa u Srbiji ne funkcioniše, mi ćemo morati da napravimo plan i program, nešto što ćemo ljudima da ponudimo. Dakle, alternativu koju ćemo ljudima da ponudimo.
Novinar: To znači da će biti mitinga nakon sednice Ujedinjenih nacija?
Aleksandar Vučić: Dakle, ja ne mogu da kažem tačno kad će biti i šta će biti, to zavisi od našeg dogovora i ne bih da prejudiciram stvari pre nego što se dogovorimo. To ima mnogo svojih... Dakle, vi znate da smo mi odgovorni ljudi. Nemojte da vam govorim o svim stranama, naravno, pod velikim smo pritiskom da se ti mitinzi održe. Pod velikim pritiskom naroda, građana Srbije, ali vi znate da smo mi odgovorni ljudi, znate da još nisu uhvaćene ubice Ranka Panića, a šta nam treba da još režim ubaci neke provokatore, tako da razmišljamo o svemu. I odluku ćemo doneti tek kada se sve ovo okonča. Izvolite.
Novinar: Da li bi Srpska napredna stranka bila spremna da podrži zakon o otvaranju dosijea?
Aleksandar Vučić: Nisam video zakon, zaista ne znam. U načelu ne bavim se tom temom i nemam pojma, nemam nikakav problem sa tim, ali prosto nismo videli zakon.
Novinar: Da li vas interesuje malo da vidite dosije, šta u njemu piše?
Aleksandar Vučić: Nikad nisam naročitu pažnju obraćao na policijska posla, sem kad je u pitanju bezbednost ljudi, ali uzeo bih pa bih pročitao, naravno. Naravno, ako me pitate da li mislim da je to najvažniji problem u Srbiji, danas kad ljudi nemaju hleba da jedu, ne mislim. Ali ako i to treba da se reši, neka se reši i to. Ali pre toga neka vide da neku fabriku naprave, da nešto negde urade, da taj tunel naprave kod Dimitrovgrada, sledeći put da predsednik ode, bilo koji predsednik za jedno četiri godine, pa da može zaista da pokaže taj put koji bi trebalo da bude urađen i tako dalje. Mislim da imamo prečeg posla u Srbiji, ali nemam ništa protiv da se ta tema pokrene i da se završi.
Novinar: Možete li, molim vas, da precizirate...
Aleksandar Vučić: Ali, naravno, to tek kad budemo videli kako izgleda zvanično zakon. Predlog zakona još nismo ni videli, niti ga ima još.
Novinar: ...samo da precizirate oko rezolucije. Ako se već tvrdi da Šanija pomaže Srbiji oko pisanja teksta nove rezolucije, da li vi smatrate da treba da se menja ta rezolucija ili ne treba i da li treba Srbija da istraje u tome?
Aleksandar Vučić: Ja ne znam šta bih vam odgovorio na to pitanje. Dakle, mi smo ih savetovali pre mesec dana da sednu sa predstavnicima zemalja Evropske unije, Rusije, Amerike, Kine, svih velikih sila, i da pokušaju da dogovore nešto što je zajednički imenitelj, da bi rezolucija, koja je u interesu Srbije, mogla da prođe u Ujedinjenim nacijama. Šta se to danas dešava, ja zaista ne znam. Oni su nas ubeđivali da ne može da se ide ispod takvih standarda kakve su napravili u toj rezoluciji, rekli su nam da je to najpametnija i najbolja rezolucija, rekli nam da su time prevarili Albance, je li tako bilo, rekli nam da su time prešli Amerikance, jer su stavili na dnevni red pre toga... Sad vidimo da ništa od toga nije tačno i nemamo pojma šta se zbiva, kao što ni vi ne znate, kao što niko ne zna. Niko živ ne zna o čemu je reč. I da li će Srbija da popusti? Pa, naravno da će da popuštaju. Zato što će da kažu – ej, važnija nam je naša vlast, nego bilo šta drugo. Ali je trebalo da imaju malo bolju viziju, da razmišljaju šta u budućnosti sledi i malo više odgovornosti i malo više ozbiljnosti. To što danas rade, to je trebalo da urade pre mesec i po dana, pa bi bili bolji rezultati i imali bismo bolju rezoluciju neto što ćemo je ovako imati. Ovako ćemo da sačekamo da vidimo taj rezultat i da vidimo šta će to zaista da se usvaja. Ovo što sam video iz intervjua u jednim ili dvema dnevnim novinama izjave Njegove ekselencije španskog ambasadora biće vrlo interesantno kako će to predsednik Republike da objasni naciji. Šta li je on onda pisao i šta li je on onda radio? Jedino što mogu da vam kažem – ako se sve to tako desi, džaba je krečio, ne znam što su nam pričali sve ove godine, sve ove bajke i basne, sve ove besmislene priče. Dve godine su nam pričali gluposti. Dve godine su nam pričali gluposti i zamajavali nas glupostima. Te pobedićemo u Međunarodnom sudu pravde, te pobedićemo ovamo, te pobedićemo onamo. Na kraju ćemo samo da pobedimo još na nekom svetskom prvenstvu u Turskoj, u košarci, naravno. A što se Tadića i Jeremića tiče, oni neće više nigde nikoga da pobede. Ali ja očekujem, i molim Jelenu Trivan da se večeras oglasi i da objasni da snage haosa, mraka i bezumlja iz devedesetih, sa izuzetkom Miloševića i njegove partije koja je jedna dobra partija i tada je imala divnu ulogu, veličanstvenu, dakle, da te snage ne smeju da se povampire i da bi trebalo da ćutimo i da ne bi smeli da izgovorimo nijednu jedinu reč. Imate li još koje pitanje?
Mislim da ste primetili da, posle svake moje konferencije, na RTS-u ide Jelena Trivan tonski o snagama haosa, mraka i bezumlja i o tome kako mi nemamo pravo na svoje mišljenje. I ja se slažem sa tim, Jelena Trivan je u pravu, mi ne smemo da mislimo, ko smo mi da mislimo, ko smo mi da postojimo, a ne još i da mislimo drugačije od Jelene Trivan.
Hvala vam najlepše što ste došli na našu konferenciju.
