Danas, 09.09.2010
Reagovanje povodom teksta „Jednoumlje kuca na naša vrata“ (Danas, 7. septembar 2010).
Srpska napredna stranka nije ničija moneta za potkusurivanje. Posebno ne DS-a u odnosu sa malim ucenjivačima.
Politička, ili preciznije, politikološka analitika je, na nesreću mnogih koji plediraju da se njome bave, i to javno, veoma zahtevna misaona akcija i pretpostavlja pozamašan politikološko-sociološko-istorijsko-kulturološki saznajni fundus analitičara, a ako dotični misli da u ozbiljnom dnevnom listu utiče na političko javno mnjenje, koje dobrim delom jesu njegovi čitaoci.
Dakle, dr Simo Vuković se prihvatio jednog teškog posla, što je za svaku pohvalu, ali su domašaji te analize, ali pre svega polazne motivacione tačke, veoma problematične. Ako je glavni motiv dr Vukovića bio da preventivno deluje i upozori javno mnjenje na mogućnost formiranja jedne „velike, stabilne i nadasve koalicije koja treba da nas reši malih ucenjivača i uhvati se u koštac sa velikim državnim pitanjima“, gde je, naravno, problematično što se kao jedna od glava te misaono projektovane dvoglave aždaje stabilnosti, pojavljuje Srpska napredna stranka, onda je jasno da se radi o krajnje jednostavnom politikanskom zadatku: Odbraniti svoje male stranačke prćije koje predstavljaju prave političke, duhovne i statusne azile za kadrovike koji upravljajući značajnim državnim resursima i sistemima, a zahvaljujući svom „političkom potencijalu“ šavova za pačvork vlade, drže većinu građana Srbije kao taoce. I naravno, pustiti ponovo u etar i po mogućstvu spinovati (amaterski, amaterski, c,c,c) zastrašujuću priču o koaliciji Srpske napredne stranke i Demokratske stranke. Kao da je to najveće zlo koje se može Srbiji dogoditi. Mislim, posebno posle pluralističkih savršenstava koje je proizvela koalicija DS-a sa ne zna se koliko stranaka za koje je prelaženje cenzusa nedostižan poduhvat, ali naravno i sa socijalistima, kao ideološki decenijskim neprijateljem i praizvorom svih post festum demokrata leve provinijencije.
Zaista je neverovatno da gospodin Vuković prenebregava činjenicu da je taj, za njega nedostojni politički ideal stabilnosti jednog društva, ideal kome teže sva društva, a posebno njegovi oubličeni okviri regulisanog života, tj. države. Tako je i u teoriji, kojoj god da se obratite, a tako je i u praksi, u kojoj, istina, preovlađuju težnje najkrhkijih delova države - režima, da opstanu što duže. Posebno je zanimljivo da je upravo „ideološko pomirenje“ i pokušaj obnavljanja saradnje u razlikama, kojih, usput budi rečeno, i nema, koje je prethodilo formiranju DS - SPS koalicije plus sve ostale učesnice fragmentiranog političkog života Srbije, trebalo da dovede do tog bauka stabilnosti.
Na žalost svih građana Srbije, ni od ideala, a ni od Vukovićevog bauka stabilnosti - nema ništa. Ič, da upotrebim turcizam, kad već i dr Vuković ničim izazvan koristi izraz „ferman“ za izmišljanje poruka i instrukcija koje stižu iz Brisela (sic!).
Dr Vuković uz sve to kaže i jednu istinu - tačno je da nijedna od dve pomenute gigant stranke nije samostalno izašla na izbore. Samo iz različitih razloga: Demokratska stranka je verovatno već i zaboravila kako to izgleda imati samo svoju izbornu listu, i kako izgleda slobodno politički delovati, bez nervoznog i ucenjivačkog disanja za vrat i škrgutanja zubima malih stranaka. Srpska napredna stranka nije imala prilike da overi svoju samostalnu snagu, jer vlast, i pored potpuno delegitimisanog parlamenta i ogromnog socijalnog nezadovoljstva, spoljnopolitičkih promašaja itd. nema nameru da raspisuje vanredne parlamentarne izbore. Toliko o jednoumlju. Ili belim miševima dr Vukovića.
Poseban osvrt zaslužuje prognostički deo ove analize: Navodno, nakon formiranja ove velike i monolitne (svašta!) koalicije, moraće da se sprovedu „ustavnopravne reforme koje će oblikovati politički sistem u pravcu dvopartijskog sistema sa tzv. kozmetičkom pozitivnom diskriminacijom manjina“! Ovakvu misaonu, pojmovno-kategorijalnu i suštinsku zbrku odavno nisam čula. Prvo, dvopartijski sistem teško da može da se etablira ustavnopravnim reformama, jer bi to značilo legalizaciju redukovanja pluralističkih principa, i to ne poznaju savremeni politički i pravni sistemi. Izmena izbornog sistema mogla bi da favorizuje velike stranke na opštim izborima, i to je mogućnost koja stoji kao otvorena opcija za dogovor između političkih aktera. O „tzv. kozmetičkoj pozitivnoj diskriminaciji manjina“ ne može se reći ništa do činjenice da se radi o deplasiranoj sintagmi, koja je odavno zamenjena sintagmom „afirmativna akcija“ i koja se odnosi na sve manjinske grupe. Dalju analizu smisla stvarno nisam u stanju da obavim.
I na kraju, postavljam pitanje dr Vukoviću: A šta su dometi decenijske papazjanije DS-a i svih mogućih malih stranaka? Koga vi uopšte ovim tekstom branite? Vaš G17, pardon, Ujedinjene regione, pluralizam uopšte, građane Srbije? Ili upozoravate DS da se mali neće tako lako dati?
Ne brinite, dr Vukoviću, Srpska napredna stranka nije ničija moneta za potkusurivanje. Posebno ne DS-a u odnosu sa malim ucenjivačima. A građani će, na kraju krajeva, odlučiti.
Autor: JADRANKA JOKSIMOVIĆ
Autor je član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
