U tom smislu SNS i pre donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti zahteva od Vlade Srbije donošenje paketa hitnih mera za sprečavanje brzopletog, pogubnog i iznad svega ekonomski neracionalnog zaduživanja, kako javnog tako i privatnog, koje ozbiljno ugrožava deviznu likvidnost zemlje. Svedoci ste činjenice da smo na bezbroj konferencija upozoravali na opasan trend spoljnog zaduživanja koji nažalost nije otišao u infrastrukturu i investicione projekte, u autoputeve u kapitalne infrastrukturne i energetske projekte već su to proćerdali na zatvaranje budžetskih rupa i na prekomernu potrošnju koja nam nije bila ekonomski dozvoljena. Recimo podatak od 24 milijarde evra duga je zaista zabrinjavajući s obzirom na činjenicu da smo 5. oktobra nasledili 10,8 milijardi, a danas je preko 33 milijarde dolara. Imamo jedan paradoksalni slučaj da nas je Brozov i Miloševićev režim ukupno po glavi stanovnika bio zadužio oko 1400 dolara, za samo deset godina to je duplirano, danas preko 4300 dolara po glavi stanovnika.
Postavlja se objektivno pitanje - ima li Vlada koncept ekonomskih mera kojim će to zaustaviti ili bar novo zaduživanje u razvojne projekte preusmeriti? SNS odgovorno tvrdi da ga nema, jer da ga je imala verovatno bi ga do sada i primenila. Upozoravali smo da je uzimanje kredita bez kriterijuma i bez strategije samo da bi se održala prividna makroekonomska stabilnost, koja je inače vrlo krta i koja se može urušiti svakog trenutka, i kontraproduktivno i da vodi prezaduženosti zemlje, međutim to upozorenje i zbog medijske blokada a i zbog takve vlasti je ostalo bez odjeka.
Ponoviću par bitnih ekonomskih pokazatelja koji govore da smo mi prezadužena zemlja. Prvo, 80% učešće izvoza u strukturi BDP, i to naduvanog BDP po stalnim cenama iz 2000. godine, govori o kriterijumu Svetske banke da je već jedan krucijalni kriterijum ispunjen. Zatim 11% BDP ide na otplate anuiteta, a teorija međunarodnih finansija kaže da je tolerantno do 5%. Srbija 40% izvoza troši na otplatu duga, a sve preko 25% je zabrinjavajuće. Ono što je možda najgore u celoj priči kada vlast govori o spoljnjem dugu jeste potpuno ignorisanje privatnog duga odnosno duga domaćih kompanija, jer je to državna obaveza zaboravljajući da se sve češće, a imali smo skoro jedan primer svež na Islandu u međunarodnim finansijama po pritiskom MMF-a i Svetske banke primenjuje takozvani princip suverenizacije duga gde država bez obzira da li je javni ili privatni dug je odgovorna ili prosto prebacuje se na nju odgovornost. Islandu je Francuska i Holandija ispostavila račun za sve privatne dugove domaćih i stranih banaka i prosto pripretila daljim evrointegracijama dok Island ne refundira taj iznos. Upozoravamo da nastavak ovog koncepta, a posledice naročito ako se dodatno zadužujemo za povećanje javne potrošnje, za krpljenje budžetskih rupa i za neracionalno trošenje sredstava o kojima smo govorili i na ranijim konferencijama za novinare. Toliko, ima li pitanja?
Novinar: Imam pitanje mimo ove teme, kad će se naprednjaci oglasiti o rezoluciji?
Milenko Dželetović. SNS je dobro organizovana stranka u kojoj svako ima svoj deo obaveza i odgovornosti, ja sam došao u ime Ekonomskog tima i zaista nisam informisan.
Novinar: Hvala
Milenko Dželetović: Molim, hvala vam najlepše!
