Tomislav Nikolić: Poštovani oče, draga braćo i sestre, Badnji dan je nagoveštaj jednog velikog praznika, kraj posta, kraj, rekao bih, odricanja kako bismo izašli mirni pred gospoda na dan njegovog rođenja.
Ovaj Badnji dan zapamtite i prenesite ga na ono kako Srbija trenutno živi, neka ovaj Badnji dan bude poslednji dan odricanja u Srbiji, neka bude nagoveštaj da bi moglo da se rodi nešto mnogo bolje, nešto za ovu decu mnogo korisnije i mnogo potrebnije. Mi smo danas prvo u ovoj našoj velikoj porodici obeležili Badnji dan, uneli badnjak,sad ćemo da se vratimo u svoje porodice, male, a širom Srbije za nas je danas jedna porodica svaka kuća gde se badnjak kao simbol jedinstva i pomirenja između naše stare vere i hrišćanstva, kao simbol da niko ništa ne izgubi, kad se ljudi pomire, kad se sastanu i sastave, kao simbol da sve može da se postigne ako hoće.
Mi hoćemo, mi koji pripadamo SNS, hoćemo da donesemo bolji život u ovu našu mučenicu Srbiju, da joj se rodi, da joj se oplodi i zato pozivamo i one koji nisu sa nama i one koji su protiv nas, a nismo nikom neprijatelji, izgleda služimo samo drugima da dokazuju kako im treba neprijateljstvo,sve ih pozivamo da povedemo Srbiju. Mi ćemo da formiramo široki narodni pokret u kome ima mesta za sve ljude dobre volje, za sve one koji osećaju da Srbija polako tone i nestaje, za sve one koji znaju da nijednu srpsku svetinju na Kosovu nikada nikome ne smemo da damo i za sve one koji znaju da od ovog puta kojim smo krenuli, sa kojeg mislimo da sarađujemo sa EU, samo bez naše krivice možemo da odustanemo.
Od svega može da se odustane, draga moja braćo i sestre, ali ne može od države i ne može od naroda, ne može od vere, ne može od porodice. Srbija je tolika kolika jeste, ne tražimo da bude veća ni jednu stopu, nijedan pedalj, ne damo da bude manja. Ja vas u ime ove dece molim da svojim komšijama i prijateljima kažete da nam je potrebno mnogo više razuma, mira, saradnje, razumevanja, da je vreme za svađe prošlo, da će u Srbiji doći do promene ne samo vlasti nego do promene shvatanja srpskog, a posebno kosovskog morala i kosovske etike.
Zato vas sve pozdravljam, našim velikim pozdravom “Mir Božiji, Hristos se rodi“. Neka je Bog našao u vama mesto gde može da počiva. To vam je znak da vam je duša čista, da su vam misli čiste. Mi danas potpuno smireno i sutra na ispovesti, na pričest potpuno smireno izlazimo pred Boga uvereni da greh nismo napravili, da smo možda počinili grešku nesvesno, ali grešku za koju ćemo mi da ispaštamo, a ne naš narod.
Sve vam najbolje želim. Mir Božiji, Hristos se rodi!
