Dr Jorgovanka Tabaković: Poštovani novinari, otvaram redovnu konferenciju Srpske napredne stranke koja četvrtkom interpretira ekonomske teme, a mi smo odlučili, za šta imamo poseban razlog, da još uvek pričamo o javnim nabavkama i o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama koji još uvek stoji na sajtu kao naš predlog i o zakonu koji smo od septembra stavili da stoji na sajtu kao jedna vrsta mogućnosti da se vodi javna rasprava o našim predlozima. Nameravamo da koliko iduće nedelje predamo i da on bude pandam zakonu koji je vlast kao izmene i dopune u stvari predložila. Za današnju konferenciju imate radni naslov “javne nabavke u Srbiji ili korupcionaška igre bez granica“. Ja i moj kolega Bojan Terzić koji je najveći doprinos dao izradi ovog zakona i onih izmena i dopuna iz ovog zakona smo se sporili da li smete da objavite naslov koji bi glasio – „Izmene i dopune zakona o javnim nabavkama - državni udar na javne finansije u Srbiji“, pa smo ostavili ipak da ne budete u dilemi ovoga puta da mi za iduću konferenciju tako predstavimo izmene i dopune onoga što je vlast propisala kao svoje izmene i dopune zakona, a vas proveravamo da li je zaista cenzura u Srbiji samo naša izmišljotina ili vi novinari imate slobodu da objavite sve što vam narede. To ćemo videti u izveštajima koji će se sutra naći.
Aktuelnosti ove teme doprinosi izveštaj Državne revizorske institucije i javno objavljen nalaz koji je zahvaljujući gradonačelniku Beograda postao tema broj jedan. Gospodin gradonačelnik je vešto zamenjujući teze u svojoj odbrani rekao da neko brani da on isplaćuje vaspitačicama plate ne 20.000 nego 35.000, one rade tako odgovoran posao, to nam nije rekao da on to radi nezakonito, rekao je i da on vrši centralizovanu nabavku goriva i maziva za sve škole i svaki bi običan građanin pomislio da je to korisno, jer kad nabavljate sa jednog mesta dobijate bolju cenu. Javnost je ostala uskraćena za objašnjenje da to radi posebna agencija i da državni revizor nigde nije mogao da dobije otpremnice i dokumentaciju koja dokumentuje da je taj ugalj zaista stigao, da je isporučen i po kojim cenama. O svim detaljima vezanim za izveštaj Državne revizorske institucije u ovih 47 revidiranih subjekata koji, kako kaže moj kolega Bojan, prevazilaze naše najkonzervativnije procene odlivanja novca iz budžeta su u stvari prevaziđene visoko, visoko i ukazujemo još jednom da je bilo potrebno usvojiti izmene i dopune koje smo mi još u februaru dali i da je ušteda koju smo predviđali milijardu evra mogla zaista da smanji deficit u budžetu. O detaljima kako su te javne nabavke vršene u policiji, Staroj planini, Ministarstvu odbrane i Gradu Beogradu kao najzanimljivijim govoriće vam kolega Bojan Terzić.
Bojan Terzić: Hvala. Državna revizorska institucija je izvršila reviziju 47 subjekata kojima je obuhvatila javne nabavke i objavila je izveštaje na svojoj internet stranici. Dostupni su svima i zato vas molim da svi pogledate, videćete koliko je nepravilnosti utvrđeno samo u oblasti javnih nabavki. Iskreno, zaista sam iznenađen, mnogo je gore od onoga što smo pretpostavljali.
Izveštaj DRI, pokazuje da smo mi iz Srpske napredne stranke u pravu što smo veliki značaj dali javnim nabavkama. Na prethodnim konferencijama, iznosili smo probleme postojećeg sistema koji se mogu obuhvatiti sa dve reči: korupcija i slaba konkurencija. Kao osnovne nedostatke u primeni važećeg zakona naveli smo neopravdanu i nepravilnu primenu pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, netransparentne male nabavke, sprovođenje nabavki bez primene zakona iako za to ne postoje uslovi.
Prema izveštaju DRI, 85,9 milijardi dinara, što je oko 850 miliona evra, potrošeno je na nabavke koje su izvršene suprotno Zakonu o javnim nabavkama. Da podsetimo, ukupno evidentirane nabavke za 2010. iznose 273 milijardi dinara. Dakle, 1/3 tog iznosa potrošena je suprotno Zakonu o javnim nabavkama. Moramo da vam kažemo da ni sami nismo očekivali ovoliko nepravilnosti.
Pritom, ovaj podatak odnosi se na samo 47 naručilaca, a u 2010. godini izveštaj je podnelo 3.529 naručilaca. Izveštajem DRI nisu obuhvaćeni neki od najvećih naručilaca koji su u 2010. prema njihovim izveštajima sproveli veoma vredne nabavke. To su između ostalih:
Ministarstvo za infrastrukturu – 16, 3 milijarde
Termoelektrane i kopovi Kostolac – 13,7 milijardi
JP Elektroprivreda Srbije 7,7 milijardi.
Ovo samo govorimo da pokažemo koliko su zapravo nepravilnosti veće, jer zbog nedostataka osoblja Državno revizorska institucija nije mogla da sprovede reviziju većem broju subjekata, odnosno naručilaca pa se i suma od 850 miliona evra koja je potrošena mora uzeti sa rezervom.Ona je svakako mnogo veća..
DRI je sprovela reviziju poslovanja Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova koja inače sprovode poverljive nabavke. Poverljive nabavke ugovaraju se neposrednom pogodbom.
Ministarstvo odbrane potrošilo je preko 5 milijardi dinara na poverljive nabavke, a 6,3 milijardi na javne nabavke, dakle vidite odnos. Osnov je Uredba o sredstvima posebne namene. Po toj uredbi, poverljivu nabavku sprovodi komisija koju imenuje ministar odbrane i njemu dostavlja izveštaj. Međutim, za 2010. godinu DRI je utvrdila da izveštaj o poverljivim nabavkama nisu dostavljeni čak ni ministru odbrane. Zanimljivo je šta je sve predmet tih poverljivih nabavki. Pa recimo kao poverljiva nabavka, između ostalih, sprovedena je i nabavka šlemova, pogodite ko je isporučilac, Mile Dragić. Plaćeno je 37,6 miliona dinara, i to avansno 100%. Kad plaćate avans prodavcu, vi ga zapravo kreditirate. Uopšte u skoro svim poverljivim nabavkama predviđeno je plaćanje avansa 100%. To znači da naručilac kreditira isporučioca odnosno prodavca i to bez kamate.
Nismo mogli da vidimo šta je sve predmet poverljivih nabavki, ali imajući u vidu da je po uredbama o sredstvima posebne namene dozvoljeno nabaviti kroz tajnu nabavku između ostalog i prevozna sredstva za službene potrebe, sitan inventar, potrošni materijal, maziva i alate za održavanje pokretnih stvari za posebne namene, možemo samo da pretpostavimo šta je tu sve obuhvaćeno. Mi možemo da pretpostavimo, a Odbor za bezbednost Skupštine Srbije bi to trebalo da zna. Međutim, uredbe o nabavci sredstava posebne namene su takve da ne predviđaju bilo kakav mehanizam kontrole poverljivih nabavki. Mi pitamo ministra odbrane zašto nema izveštaj o nabavkama sredstava posebne namene, mislimo na pisani izveštaj, ne na usmeni raport? Da li će i on, poput svog stranačkog kolege, reći da će nastaviti da radi kao do sada, pa bilo to i suprotno zakonu, jer zakon ne valja?! Izgleda da trenutno u Srbiji ministri odlučuju šta je dobro u zakonu, a šta nije, pa zato i njihovi partijski kadrovi u javnim preduzećima primenjuju samo one odredbe zakona koje im se dopadaju. Kad ih na to upozori predsednik institucije koja je predviđena Ustavom, oni javno kažu da njih ne zanima šta ta institucija kaže. Šta je još zanimljivo u nabavkama Ministarstva odbrane?
Ako pogledate testirane javne nabavke u Ministarstvu odbrane (to je uzorak koji je DRI kontrolisala), videćete da su radovi često ugovarani po sistemu ključ u ruke. Ovakav način ugovaranja je dobra osnova za korupciju, jer u trenutku ugovaranja, kada utvrđujete cenu ne znate šta za to dobijate. U ovakvim slučajevima bolje je, ako je sistem inženjeringa neophodan, sprovesti pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva, s obzirom da kod nas još uvek ne postoji konkurentni dijalog kao odgovarajući postupak za ovu vrstu nabavki.
Inače, odnos tajnih i javnih nabavki još je lošiji u slučaju Ministarstva unutrašnjih poslova u čijem sastavu ne postoji ni jedna služba bezbednosti. Uredbom nije propisano za potrebe kojih službi, odnosno organizacionih delova se pribavljaju sredstva koja imaju poverljiv karakter. Piše - o tome odlučuje ministar. Situacija je tu još gora, 52,28% čine tajne nabavke što iznosi 4,6 milijardi dinara. To je ministarstvo koje je, kako ministar kaže, povratilo poverenje građana. Mi pitamo građane - da li im verujete da su ove tajne nabavke sprovedene legalno? Ko to kontroliše? Podsećamo da nabavka oružja, municije, vojne opreme osetljive opreme po sebi nije poverljiva nabavka. Moraju da postoje još neke okolnosti koje ukazuju na potrebu da te nabvke budu poverljive. U EU one nisu poverljive zato da bi se obezbedilo jedinstveno tržište i u oblasti vojne opreme, a kod nas je to potrebno da bi sprečili ponovo neku novu nabavku satelita ili neku novu nabavku pancira koja realno može da se sprovde pod ovim uslovima postojećim kao poverljivim.
Zanimljive stvari su se događale i u Ministarstvu ekonomije. U ovom ministarstvu često je konkursna dokumentacija naplaćivana 15 hiljada dinara, ili 150 evra, iako se Zakonom o javnim nabavkama predviđa da se mogu naplatiti samo troškovi umnožavanja i slanja konkursne dokumentacije. Uz to, Zakon o javnim nabavkama dozvoljava da se konkursna dokumentacija može poslati i putem elektronske pošte kada ne postoje nikakvi troškovi, ni umnožavanja ni slanja.15.000 dinara može da košta umnožavanje konkursne dokumentacije samo ako ona ima 30.000 strana. E sad, vi pitajte u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja koje su njihove konkursne dokumentacije imale 30.000 strana.
Zanimljiva nabavka je na primer i nabavka žičare Gondole na Staroj planini, napravljeno je toliko nepravilnosti da su jedva stale na tri strane gusto kucanog teksta. Najveće nepravilnosti su što naručilac nije pripremio investicioni program, zatim što je bankarska garancija za ozbiljnost ponude tražena u većem iznosu suprotno pravilniku i što je ugovor naknadno menjan aneksom kojim je rok konačne isplate smanjen sa 4 na dve godine. Pored toga, aneksom je promenjena vrednost ugovora sa 496.378.000 dinara na 4.669.000 evra, pritom je rok plaćanja prepolovljen. Ovo je primer na koji način se ozbiljno krši Zakon o javnim nabavkama. Jedan od najvažnijih uslova konkursa, način, odnosno rok plaćanja naknadno je promenjen. Kako je ministarstvo to moglo da uradi? Kompanija koja je izabrana kao najpovoljnija izabrana je na osnovu tih uslova, možda bi druga kompanija (budući da su u postupku učestvovala dva ponuđača) bila povoljnija i od naknadno snižene cene da je znala da će rok isplate zapravo biti 2, a ne 4 godine. Takođe, budući da je postojao još jedan ponuđač da su takvi uslovi bili u samoj konkursnoj dokumentaciji, pitanje je ko bih dao najpovoljniju ponudu.
Zatim, JP Putevi Srbije, jedan je od rekordera po broju i vrednosti nezakonito sprovedenih hitnih pregovaračkih postupaka, 1,13 milijardi dinara kada su u pitanju radovi i 3,88 milijardi dinara na kredite. Dakle, više od 5 milijardi dinara potrošeno je bez objavljivanja poziva, a da za to nisu postojali zakonski uslovi. Samo jedan naručilac nezakonito je sproveo pregovaračke postupke vredne preko 50 miliona evra. Na ovo je ukazala i Uprava za javne nabavke, koju će Vlada ukinuti narednih dana.
Ovi hitni postupci sprovedeni su pozivajući se na zaključak Vlade, broj 344-6068/2009, neki čak i godinu dana od donošenja zaključka, a pozivaju se na hitnost. Bar da je i taj zaključak poštovan, nego nije, nije pozivano više ponuđača u postupak kako je predviđeno pomenutim zaključkom, nego se uglavnom išlo sa jednim.
Isto tako, ovaj naručilac je i primer kako se ne poštuje Plan nabavki. Naime, Upravni odbor usvojio je aprila 2010. Plan nabavki u ukupnoj vrednosti od 5,6 milijardi dinara, od toga javne nabavke su 3,7 milijardi dinara, ostalo su nabavke na koje se zakon ne primenjuje. Međutim, preduzeće je u 2010. godini pokrenulo postupke javnih nabavki u iznosu većem za 6,29 milijardi dinara, odnosno navedene javne nabavke nisu bile predviđene u godišnjem Planu javnih nabavki, već su naknadno predviđene usvojenim Izmenama i dopunama Plana nabavki za 2010. godinu, i to, zamislite, u februaru 2011. godine. Eto načina da se Plan nabavki učini besmislenim, eto šta je za vlast Plan nabavki, običan papir koji mogu da donesu i nakon što je završena godina u kojoj su nabavke sprovedene.
Grad Beograd je takođe jedan od subjekata revizije, tačnije Direkcija za građevinsko zemljište, Agencija za javne nabavke i Agencija za investicije i stanovanje. Direkcija je od planiranih nabavki realizovala manje od polovine, a Agencija za investicije i stanovanje sprovela je manje od petine planiranih nabavki. Obrazloženje je 1)nedostatak dokumentacije, 2)nezavršeni prethodni radovi, 3)nedostatak finansijskih sredstava. Nije jasno kako se nešto moglo planirati ako nisu obezbeđena finansijska sredstva i kako je toliki raskorak moguć od 50%
Direkcija za građevinsko zemljište je od ukupno zaključenih ugovora u vrednosti od 7,4 milijardi dinara, u 63 pregovaračka postupka bez objavljivanja javnog poziva zaključila 3,5 milijardi dinara, dakle skoro polovinu. U otvorenom postupku dodeljeno je svega 209 miliona dinara, što je svega 2,82%.
Na osnovu člana 7. st. 1. t.2, bez primene Zakona o javnim nabavkama sprovedeno je 56 nabavki u iznosu od 14,1 milijardu dinara, veći deo po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj od koje su sredstva i dobijena i u tom slučaju zakon predviđa da ste dužni da prilikom izbora izvođača primenjujete pravila te međunarodne finansijske institucije koja vam je dodelila sredstva.
Postavljamo pitanje - da li je interes kreditora važniji od interesa građana koji će taj kredit plaćati? Pravila međunarodnih finansijskih institucija u oblasti javnih nabavki su suviše opšta, neprecizna i ne predstavljaju nikakvu ogradu za korupciju.
Na ovom mestu, postavljamo pitanje Vladi kao predlagaču Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, zašto se bar supsidijarno ne primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama i na ove nabavke. Dakle, u redu primenjivaćemo pravila Evropske banke za obnovu i razvoj, ali primenjujmo i odredbe Zakona o javnim nabavkama koje nisu u suprotnosti sa tim pravilima. Iako krediti nisu budžetska sredstva, ona će to biti onda kada budemo plaćali kamate i glavnicu.
Agencija za investicije i stanovanje sprovela je javne nabavke vredne više od 2 milijarde dinara, od toga više od milijardu u 36 pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva.
Primer zloupotreba pravila postupka javne nabavke male vrednosti predstavlja Agencija za javne nabavke. Naime, 120 kompleta uniformi za komunalnu policiju ukupne vrednosti 8.785.262 dinara, nabavljeno je u više postupaka javne nabavke male vrednosti, uglavnom narudžbenicom. Jasno je da su to istovrsna dobra i da na godišnjem nivou prelaze iznos koji predstavlja gornju granicu za primenu ovog postupka. Ovo je klaičan primer usitnjavanja javne nabavke da se izbegne otvoreni postupak. Znači, jednu javnu najbavku koja vredi 8 miliona dinara vi usitnite na nekoliko manjih i sprovedete, a to po zakonu nije dozvoljeno.
Takođe, imate i slučaj gde je Agencija najpre primila isporuku udžbenika za potrebe učenika 5. razreda, a tek zatim sprovela 9 fiktivnih pregovaračkih postupaka i zaključila ugovore u ukupnoj vrednosti od 19,5 miliona dinara. Postavlja se pitanje kako je utvrđena cena, način plaćanja, način i rokovi isporuke i drugi elementi ugovora, ko je to ugovorio pre Komisije za javnu nabavku.
Jorgovanka Tabaković: Optužiće nas da smo protiv toga da deca uče, nemojte molim vas.
Bojan Terzić: Taman posla, samo je to trebalo na vreme planirati i sprovesti, jer se zna uvek kada počinje školska godina. I samo da kažem da je naročito zanimljivo da je DRI konačno utvrdila cenu mosta na Adi. Prva faza unutrašnjeg magistralnog poluprstena sa mostom na Adi, iznosi 450,5 miliona evra. Eto toliko nas, za sada, košta gradonačelnikov novogodišnji „poklon“.
Pored svega što sam rekao, veliki problem je što se odluke Republičke komisije za zaštitu prava ne poštuju, a ona nema mehanizme ni da ih sprovede niti da kontroliše njihovo sprovođenje. Sa ovakvim ovlašćenjima Republička komisija je samo trošak, isto važi i za Upravu za javne nabavke. Mi ne smatramo da ih treba ukinuti, naprotiv mi smatramo da ih treba ojačati, to smo našim predlozima zakona predvideli, vlast to nije htela da sluša, ona radi upravo suprotno. I sad bih samo hteo da vas podsetim na izjavu bivšeg ministra još uvek postojeće Vlade koja i dalje traje na štetu građana, koji kaže, parafraziram – „možemo da imamo savršeno čiste papire i postupak i da opet bude korupcije.“ Mi postavljamo pitanje - da li su ovo čisti papiri o ovome što je pisala Državno revizorska institucija, ona je upravo izveštaj dala na osnovu papira. Mi smo završili naš predlog Zakona o javnim nabavkama, u narednom periodu ćemo i objaviti na našem sajtu. Predlog zakona sadrži detaljna obrazloženje svih ponuđenih rešenja i detaljnu analizu efekata. Ja se nadam da će vlast konačno shvatiti značaj javnih nabavki i da će naš predlog Zakona o javnim nabavkama uvrstiti na dnevni red neke od sednica. Ukoliko ne, mi ćemo usvojiti Zakon o javnim nabavkama kada budemo za to u prilici i primenjivaćemo ga efikasno, strogo i bez ikakvih izuzetaka.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji, ako imate neko pitanje izvolite?
Jorgovanka Tabaković: Ja bih samo da dodam, ako u državi Srbiji nikavu nadzornu ulogu nije u stanju da ostvari skupština Republike Srbije preko svojih instituta, ako štampa i mediji zbog cenzure nisu u stanju da ostvare kontrolu trošenja javnih sredstava, ako je i civilni sektor kao jedan od kontrolnih organa do te mere kompromitovan da ni oni ne mogu to da urade, da li je moguće da u državi Srbiji i Državna revizorska institucija kao zakonit, Ustavom osnovan, stručan organ ne može da bude kontrolor trošenja javnog novca? Da ne može to dokazuje i priznanje, vrlo iskreno i nesmotreno gospodina Đilasa, koji je rekao da on deo zakona neće primenjivati i da se on neće pridržavati preporuka i zaključaka iz čega možemo da izvučemo zaključak da onaj koji se kandiduje za još jedan mandat gradonačelnika ponavlja jednu istorijski vrlo intrigrantnu rečenicu koja glasi – zakon, to sam ja.! SNS se zalaže, ponavljamo, za moćne institucije, a ne moćne pojedince, a dokle će ovako moćni pojedinci moći da budu oni koji diskredituju jedinu kontrolnu instituciju koja može da radi, jer za to ima ovlašćenja. Izvolite?
Novinar: Ja bih htela da pitam, sinoć je Rasim Ljajić izjavio da neće u koaliciju sa SNS, pa kako gledate na to?
Jorgovanka Tabaković: Mi danas gledamo samo na zloupotrebe Zakona o javnim nabavkama i ne komentarišemo ono što će biti predmet budućih razgovora i ne bih da komentarišem ono što nije tema rasprave. Ja mislim da onaj ko daje takve izjave na poziv SNS koja se predstavlja širokim narodnim pokretom da svako ko ima bilo kakvu kreativnu energiju i želju da pomogne tom narodu da živi bolje govori malo više o sebi i da nisam sigurna da su spremni da se odreknu daljeg posla na poboljšanju života građana Srbije, ali koalicija koja je na vlasti odbijanjem da razgovara o ovome još u februaru mesecu je dovoljno rekla da njoj nimalo nije važno što će se građani zaduživati preko Vlade. Upravo onako kako je Bojan rekao, da u ovom trenutku to nije teret budžeta, kad se mimo postojećih sredstava planira jedna javna nabavka. Znači, nema para, a planiramo nešto da uradimo, da stvorite dužnički čvor pa neko preduzeće, jer mu niste izmirili obavezu ide u stečaj, pa likvidirate nečiju firmu, pa neke ljude ostavite bez posla i kad stvar dođe do te mere da morate taj dug da isplatite vi uzmete kredit koji plaća ko? Vi, ja, svi građani Srbije.
Ako je neko spreman da ovakva oticanja javnih sredstava iz budžeta podrži i da ne bude na strani ne SNS nego na strani interesa građana Srbije to je njihov izbor, ja sam uverena da čak ni gospodin Ljajić ne misli to tako, ali o svemu tome otom-potom. Ja razumem te izjave, znate, mnogo je lakše sprovoditi izbore i izaći na izbore dok još budžet i državna kasa pružaju podršku da se ide na teren, da se obećava i nudi itd. Ali sam ja uverena da će građani moći da procenjuju učinke vlasti kroz izveštaje jedinog kontrolora čiju stručnost i dobronamernost niko ne može da dovede u pitanje. Znači, ja vas molim da i vi imate na umu da je zaista izuzetno opasna izjava onog ko kaže da neće poštovati zakon, jer to nije zakon gde on stavlja na kolima zimske ili letnje gume pa samo svoj život dovodi u opasnost. Neko ko ne poštuje Zakon o trošenju javnih sredstava dovodi u pitanje opstanak svih nas, budućnost naše dece gde imate budžet od 9,5 milijardi evra i gde država već ima problem sa otplatom stranih kredita. To više nije pitanje lične odgovornosti ili neodgovornosti, to je pitanje odgovornosti za zemlju u kojoj ste neki funkcioner. Tako da jeste to malo konformistički u ovom trenutku, ali mi ne zameramo. Tomislav Nikolić je mnogo puta dokazao da nije sujetan čovek, da naša vrata stoje otvorena, izbori još nisu raspisani. Samo gospođa Zorana Marković iz Agencije za borbu protiv korupcije ima termin predizbornih aktivnosti koji nijedan zakon ne pominje kao osnov da kažnjava one koji su u opoziciji, a i jednu članicu vlasti koja je pola riba-pola devojka (govorimo o URS-u) pa samo njima podnosi prijave i ostaloj opoziciji. Nama su saradnici građani Srbije i ja verujem svi oni koji žele da građanima Srbije bude bolje. Mi se ponosimo onima koji će u najskorije vreme biti predstavljeni kao neko ko se priključuje ovom našem pokretu i ovom teškom i mukotrpnom poslu kojeg se ne bojimo i kojeg jedva čekamo da se prihvatimo, a to je rad na boljem životu građana Srbije. Imaćete prilike da vas zamenik predsednika stranke u narednim danima o tome obavesti, malo strpljenja pa ćete i sačekati to. Najbolji će biti s nama, sigurna sam. Najdobronamerniji i najbolji će biti sa SNS.
Novinar: Pomenuli ste procentualno 52,28% su bile poverljive nabavke u MUP-u, o kojoj sumi je reč?
Bojan Terzić: 4,6 milijardi dinara to je planirano, međutim sprovedeno je negde oko 2,6 ili 7 milijardi dinara, to možete proveriti baš u izveštaju, ali 4,6 milijardi dinara je planirano a manje je planirano javnih nabavki.
Jorgovanka Tabaković: Ali vrlo zanimljivo, kad Bojan onako stručno kaže - pokretno sredstvo, znači nabavka automobila, goriva, maziva to se smatra poverljivim.
Bojan Terzić: Znate da su bile kritike iz EU vezane za Ministarstvo odbrane i MUP u vezi sa nabavkom uniformi, tako da...
Jorgovanka Tabaković: Možda oni koji idu na neke tajne zadatke, ali ovi koji se pojavljuju dnevno, javno, koje vidimo ne vidim da bi bili u domenu tajnih nabavki.
Tako da se mi više bavimo ovim zakonskim projektima, i biće zanimljivo da čujete kakav nam je zakon o razvojnoj banci ponudila Vlada. Mislim, imamo podeljen posao, imamo one koji se bave saradnjom sa koalicionim partnerima i razgovorima, a mi iz Ekonomskog tima se bavimo analizom Vlade odlazeće koja zaista sve besmislenije i besmislenije zakone predlaže. Očekujemo neki novi razvoj plaćanja, ali ovaj o razvojnoj banci je takođe nešto što će biti vrlo zanimljivo i ne znam da li će biti za rubriku ekonomija ili za rubriku ono smešna strana novina.
Mi smo inače uvek ovako malo dosadni, analitični, ali šta da radimo kad je novac u pitanju bićemo još dosadniji i analitičniji kad budemo trebali da to kao vlast radimo, budite uvereni, zato smo sad ovakvi. Možda se nekima i to ne sviđa.
Novinar: Možete ministarstvo po ministarstvo, jer ovo je previše.....
Bojan Terzić: Najzanimljivije detalje smo izvukli imate, zapravo se javne nabavke svuda pojavljuju, i kroz bilanse stanja, i kroz izveštaj o pravilnosti poslovanja gde spadaju javne nabavke, ali kroz reviziju samih finansijskih izveštaja možete videti svaku konkretnu nabavku. Mi smo ovde izvukli što je najuočljivije na prvi pogled i najzanimljivije.
Jorgovanka Tabaković: Zanimljivo je ovo što se u Nišu nije održala skupština, upravo zbog teme izveštaja Državne revizorske institucije.
Novinar: Da li će iko da snosi sankcije?
Jorgovanka Tabaković: Pa ja sam u jednoj od izjava upravo to i rekla, ako Državna revizorska institucija ne materijalizuje ove svoje izveštaje podnošenjem prijava i ako pravosuđe koje nema dovoljnu dozu nezavisnosti, evidentno je sami znate o čemu se ovih dana najviše govori i piše, ako se to ne završi predviđenim kaznama onda se postavlja pitanje da li uopšte Držana revizorska institucija i treba da postoji, kao što u budžetskom kalendaru Vlada ima obavezu da nam dostavi u nekom roku budžet, ali ona to ne čini. Ja sam htela taj član 31 da brišem potpuno. Čemu služi neka odredba, što bi rekao gospodin Đilas zvani „Zakon, to sam ja“, čemu služi to ako ne poštujemo. Hajde da ne trošimo papir i to ne objavljujemo. Međutim, Mišel Fuko vrlo cenjeni filozof nikada nije odvajao nadziranje i kažnjavanje. Njegova vrsna studija koja govori o istoriji zatvora i nadziranja drži da je to jedna celina dve stvari, nadziremo trošenje javnih finansija da bi kaznili one koji to ne rade u skladu sa zakonom. To očekujemo. Koliko ja mogu da procenim, državnom revizoru ne nedostaje ni volja, ni hrabrost da ove postupke okonča, pokazao je to kada je sutradan po toj konferenciji gde se meni činilo da se gospodin Đilas nije osetio dovoljno ni stručnim ni jakim da sam izađe na konferenciju nego je okupio ekipu svojih saradnika da mu čuvaju leđa, sećate se kako je to izgledalo i vizuelno, sutradan odmah objavio vrlo stručan komentar gde je demantovao sve ono što je gospodin Đilas kao primedbu dao.
Bojan Terzić: Ako mogu samo da se nadovežem na ovo vaše pitanje, Državna revizorska institucija ima ipak ograničena ovlašćenja, ne iz samog zakona Državne revizorske znstitucije nego iz Zakona o javnim nabavkama, rok zastarelosti prekršaja je samo godinu dana, a mi smo još u februaru predviideli da se poveća rok zastarelosti na tri godine.
Jorgovanka Tabaković: U našem zakonu kazna za zloupotrebu javnih sredsava je zabrana bavljenja delatnostima ove vrste, znači one dugoprste kojima se lako prsti umaču u med, ne možete da ostavite sa pravom da to urade više puta. Vrlo zanimljiva kazna i mi smatramo da je osnovna prednost našeg predloga zakona upravo to što sve nabavke moraju da budu predstavljene kao plan nabavki, a ne da neko sam odlučuje šta će po javnim nabvakam a po zakonu da radi a šta ne i kažnjavanje koje znači zabranu bavljenja tim poslom onoga ko je spreman da umoči ne prste u med nego da odlije pola kante meda sebi, taj pored kante više ne može da se nađe.
Bojan Terzić: Mi smo predlogom zakona predvideli i da prekršajni postupak vodi Republička komisija za zaštitu prava, to je recimo i sama Vlada, odnosno tim koji je radio strategiju javnih nabavki dao kao jedan od predloga. Mi smo to već imali ranije kao ideju zato što će na taj način prekršajni postupak biti efikasan. Nije samo cilj da se rok zastarelosti poveća na tri ili pet godina pa da prekršajni postupak traje isto toliko nego da republička komisija kada se neki ponuđač žali da neki naručilaca nije objavio javni poziv ona može sasvim jednostavno da utvrdi da li jeste ili nije i odmah da izrekne kaznu i to je u skladu i sa direktivom EU i sa nacionalnim zakonodavstvima država članica gde predviđaju da dela koja vrše reviziju postupka javnih nabavki mogu da izriču novčane kazne i tamo baš piše da te mere moraju biti zastrašujuće, tako glasi predlog u slučaju kršenja nekih odredbi zakona. Naravno, mogućnost poništenja ugovora itd. Međutim, problem je što u nekim oblastima je naš pravni sistem zastareo, ne prati neke novine i onda je problem to uskladiti sa svim postojećim zakonom.
Jorgovanka Tabaković: Drago nam je što ste pokazali interesovanje, zaista ste nas prijatno iznenadili. Znači da smo uspeli da makar vas zaintrigiramo za temu, iskreno hvala.
