Radoslav Lale Pavlović: Dobar dan, ovo je pres konferencija na otvorenom ispred Saveta za kulturu Srpske napredne stranke, ovo je gospodin Petković, ja sam Radoslav Pavlović. Došli smo da organizujemo jedan značajan jubilej, a to je dva svetska rata i malo duže kako ne radi ovo zdanje iza nas koje se zove Narodni muzej Republike Srbije. Da podsetim, ljude i generacije koji su ovde odrasli, koji ne znaju šta se ovde nalazi, znači ovde je 1952. godine napravljen muzej Republike Srbije, a zgrada je iz 1900 godine. Vrlo je čvrsta i kvalitetna i taj muzej je radio decenijama vrlo uspešno, ovde su bile izložbe Rafaela, Mikelađela, Rubensa, Pikasa itd. Karakteristično za ovaj muzej, po rečima kustosa da je ovaj muzej koji je od svake faze ljudske civilizacije, kad je u pitanju kultura, imam primer. U ovom muzeju kad je radio i dok je radio mogli ste za dva i po sata da odete od neolita, do Pikasa, da vidite stari Rim, da vidite i staru Grčku, da vidite Kipar, sve što je važno i što je u kolekciji postojalo u jednom carstvu.
2000. i 2001. je počeo da prokišnjava krov, umesto da se krov sredi, dođu majstori i to reše donešena je odluka da se ne sređuje krov nego da se muzej zatvori da ne radi i da se raspiše tender za konkurs itd. pa se došlo do konkursa jednog arhitekte Rakočevića da se ovo sređuje potpuno drugačije i da košta 35 miliona evra, pa se to platilo. Onda je došao ministar Bradić iz Kruševca i on je imao bolju ekipu pa je dobio neki arhiktekta Lojanica i to je malo manje, 22 miliona (oba nerealna ponuđača), pa su sredili krov. Svi muzeji u svetu su uvek pod nekom rekonstrukcijom, znači uvek neki deo muzeja ne aradi, a ostali rade. Fascinantno je, znači govorim o vlasti o koaliciji koja je na vlasti, koja vodi državu, kulturu, pre svega o DS, da su potpuno opušteni, mirni na činjenicu da već 11 godina nijedna škola nije mogla da uđe, da ljudi ne mogu da se obrazuju, da postoje generacije kustosa koje nisu videli eksponate koji se nalaze ovde, a oni treba da ih izuče. Znači, ideja da se uđe u EU je očito komponovana sa jednim pokušajem, da kultura Srbije u EU uđe anonimno, nepostojeće u mrtvačkom sanduku.
Evo kolega Petković će vam još nešto reći.
Bratislav Petković: Pa dobro, Lale je rekao uglavnom sve što je bitno. Evo ja bih citirao Slobodana Jovanovića koji je rekao da na utakmici naroda srpski narod jedino kao kulturna snaga može da se takmiči. Naravno, u ovoj situaciji kada su ustanove naše kulture zatvorene, to je teško izvodljivo. Znate, kad evo Narodni muzej ne radi već 11 godina, eto moj sinovac koji sada ima 18 godina nema pojma za Narodni muzej. Ova skela iza nas, ja to mogu da shvatim kao nekakvu instalaciju, znate, podići skelu to je nešto što je već viđeno, ono i na Glavnoj pošti, u sred zime kad mu vreme nije, znate. Stavite skelu da niko ne može da se popne gore do početka marta na tu skelu, to samo možemo da shvatimo kao neku umetničku predizbornu instalaciju i naravno ta skela nije džabe, verovatno to nije donacija, već se to plaća po danu ili kvadratnom metru. Dakle, eto to je ta situacija i savremeni muzej smo videli pre 7-8 godina, ista ovakva ograda, skela slična stavljena. Znači, ne možemo se ničem dobrom nadati sa ovom skelom.
Radoslav Pavlović: I kada pitate vlast zašto se nešto ne učini , zašto se muzej ne stavi u pogon i rad oni će reći - vidi most!
Novinar: A kad je skela postavljena?
Radoslav Pavlović: Sad je postavljena, pre mesec dana, ko ne veruje neka pokuša da se popne i da nešto radi. Znači, neće moći da se radi još sigurno 2 meseca, a građani Srbije vi sa fantastičnim platama iz vaših ogromnih stanova za ovo plaćate nekome kintu.
Bratislav Petković: I ta skela je, koliko vidimo, stavljena samo na prednju stranu. Znači, to je ipak instalacija, tri strane nisu bitne, to se ne vidi. Znate, ovo je 11 godina kako je najvažnija institucija kulture u srpskom narodu u Republici Srbiji zatvorena. Hvala vam.
