Dr Jorgovanka Tabaković: Otvaram redovnu konferenciju za štampu Srpske napredne stranke sa ekonomskim temama četvrtkom, kao i obično. Onako kako smo i obećali danas ćemo vam predstaviti Zakon o javnim nabavkama, potpuno nov, kompletan sa svim obrazloženjima i prilozima da bi mogao da bude odmah primenjen kada bi vlast u Srbiji bila iskreno rešena da se bori protiv korupcije. Međutim, oni koji su za borbu protiv korupcije i za jedan kvalitetniji Zakon o javnim nabavkama su to kao i u najčešćem broju slučajeva do sada samo na rečima i iako zameraju mnogo šta ovoj aktuelnoj vladi zameraju joj i na mnogim merama ipak su joj ostali verni i biće joj verni do poslednjeg trenutka čime su se pokazali kao najvernije pristalice Vlade koju kritikuju svuda i na svakom mestu najčešće. Upravo članovi koalicione Vlade su ti koji najčešće kritikuju i ne opravdavaju njene mere, ali glasajući za te i takve zakone oni su se pokazali najvećim vernicima, onim pravim fundamentalistima ovakve koalicione Vlade koja radi na štetu građana Srbije. Smatraju da je dovoljno da mogu da opere ruke kritikom i da u javnoj ispovedaonici u nekom intervjuu kažu šta ne valja, a da kada dođe vreme za glasanje održe te i takve loše projekte.
Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama sa kojim Vlada izlazi u skupštinssku proceduru je jedan od najboljih načina da građani Srbije odmere kako to DS sa svojim koalicionim partnerima izlazi na crtu SNS. Upravo zato ćemo kompletan zakon predati u skupštinsku proceduru iako znamo da on neće pošto je vanredno zasedanje da on neće biti ni stavljen na dnevni red, ali neka ostane za upoređivanje onima koji nama traže mane i onima koji vernički gotovo religiozno podržavaju ovu Vladu, iako su svesni svih njenih loših rezultata. Naša strategija za kritiku tog zakonskog predloga koji će ući u skupštinsku proceduru će biti sledeća. Kolega Bojan Terzić koji je vođa tima i najviše je uradio u ovom Zakonu o javnim nabavkama je pripremio amandmane koji će u najvećoj meri, ali neće moći u potpunosti da u stvari građanima predstavi naš Zakon o javnim nabavkama koji sam ja, ne slučajno, odštampala u žutoj boji iako ima 156 samo stranica sa obrazloženjima i prilazima i svim aneksima i podzakonskim aktima. On izgleda ovako debelo, ali bi trebalo da privuče pažnju bojom onih na vlasti ako već nije privukao kvalitetom. To što im pažnju nije privukao kvalitetom potpuno jasno, jer bi im usvajanje našeg Zakona čiju ćete suštinu čuti još jednom od kolege Bojana Terzića iz razloga što bi mnogi od njih ostali uskraćeni za značajna sredstva koja se zakonom i njegovom zloupotrebom i upotrebom prelivaju iz budžeta Srbije u privatne džepove gde se te cifre odnosno uštede koje bi se mogle ostvariti mere brojkama od 600 miliona evra direknih ušteda, a ja odgovorno tvrdim da bi se te uštede u jednoj godini kretale na nivou od milijardu evra i ponavljam kada bi se ova država ozbiljno uhvatila u koštac sa sivom ekonomijom, kada bi poreskom politikom sivu ekonomiju u najvećoj meri uvela u redovne tokove i kada bi naplaćivala porez onako kako to rade ozbiljne i odgovorne države, država Srbija ne bi imala budžetski deficit. Sada dajem reč kolegi Bojanu Terziću koji će vas još jednom upoznati sa našim rešenjima koja iako su od septembra meseca bila na sajtu SNS nisu bila dovoljno atraktivna za vlast da ih preuzme u svoje rešenje. Čućete koja su, a čućete i zašto ih nisu preuzeli.
Bojan Terzić: Hvala vam. Dakle, naš predlog Zakona o javnim nabavkama je potpuno realan i veoma detaljan.A detaljnost je posledica njegove fleksibilnosti i brojnih mogućnosti koje stoje na raspolaganju i naručiocima i ponuđačima.
Naslov današnje konferencije je Zakon o javnim nabavkama SNS jedan od stubova u borbi protiv korupcije buduće vlade. Dakle, cilj svakog Zakona o javnim nabavkama, tačnije sistema javnih nabavki jeste da omogući da naručilac odnosno država dobije što veću vrednost za novac. Jadnostavno rečeno, cilj je da imamo efikasan sistem javnih nabavki. Da bi se to obezbedilo neophodno je da se postigne niz pojedinačnih ciljeva. Najpre treba utvrditi ko je sve naručilac, mi smo ovim zakonom dali jednostavnu, a opet preciznu definiciju naručioca i obavezali Vladu da već jednom objavi ko je sve dužan da primenjuje Zakon o javnim nabavkama, jer smatramo da postoje neke kompanije u privatnom vlasništvu koje imaju posebna ili isključiva prava koja bi trebalo da primenjuju Zakon o javnim nabavkama kada nabavljaju dobra, usluge i radove za tu delatnost. Dakle, imaćemo jasno spisak naručilaca, tačan broj naručilaca i svako će moći da prati ko troši novac iz budžeta. Ono što je veoma važno jeste da je uspostavljen mehanizam za borbu protiv korupcije i sukoba interesa. Celo jedno poglavlje to je drugo poglavlje posvećeno je borbi protiv korupcije i sukoba interesa. I to su mehanizmi koje treba pre svega da spreče korupciju, ako ne mogu da je spreče onda treba da omoguće da ostanu jasni i nedvosmisleni tragovi koruptivnih radnji. I šta je zanimljivo u ovom poglavlju koje se bavi korupcijom? Predviđene su brojne mere, na primer zakon obavezuje rukovodioce da naloge i uputstva svojim podređenim uvek daje pisanim putem. Imamo danas mogućnost da koristimo elektronsku poštu, to je veoma brzo, ona ostavlja jasan trag ko je kakvu nameru imao i ko je kakav nalog dao. Naravno postoje izuzetne situacije i to smo predvideli kada rukovodilac može dati usmeno uputstvo ili usmeni nalog, ali je dužan da odmah nakon prestanka okolnosti koje su uzrokovale da nije mogao da da pisano uputstvo to usmeno uputstvo potvrdi pisanim. Predviđena je zaštita lica koja su zaposlena kod izvršioca koja imaju sumnju odnosno podatke da se dešavaju određene koruptivne radnje. Oni su dužni da prijave te koruptivne radnje nadležnim državnim organima, a pod određeni uslovima da se obrate i javnosti putem medija. U tim slučajevima oni imaju potpunu zaštitu od strane ovog zakona, tačnije naručilac ne samo da ne može da ih otpusti nego ne može ni da ih premesti na drugo radno mesto. Takođe je predviđeno da naručioci koji imaju vrednije nabavke u toku godine da imaju posebnu službu koja će kontrolisati isključivo javne nabavke i koja će dostavljati izveštaj organu koji vrši nadzor nad poslovanjem tog naručioca. Tako je detaljno urađeno i pitanje sprečavanje sukoba interesa. Zakon određuje i daje određene pretpostavke kada se smatra da postoji sukob interesa, ali pored toga on ostavlja mogućnost da se i drugi slučajevi podvedu pod sukob interesa koji izričito ovde nisu navedeni. U slučaju kada postoji sukob interesa u odnosu prema određenom ponuđaču, primera radi rukovodilac ili direktor nekog JP ili ministarstva je povezan sa tim ponuđačem na bilo koji način, bilo tako što ima akcije, udele ili tako što je recimo supružnik zaposlen u toj kompaniji. U tim slučajevima taj ponuđač neće moći da posluje sa naručiocima i da zaključi ugovor. To jeste veoma strogo i restriktivno rešenje, ali je ona za početak neophodna. Ako govorima o samim procedurama javnih nabavki one su fleksibilne omogućavaju naručiocu da uvek zadovolji svoje potrebe na najbrži mogući način, s druge strane su precizne znači striktno određene samim zakonom.
Takođe treba reći da smo mi u vezi sa procedurama javnih nabavki prdvideli jedan novi postupak i dva nova oblika postojećih postupaka. Uveli smo konkurentni dijalog, on treba da se koristi prilikom nabavki složenijih predmeta nabavki i predvideli smo sistem dinamične nabavke a to je jedan potpuni elektronski vid nabavke, nešto slično restriktivnom postupku u elektronskom obliku i okvirni sporazum koji treba da zadovolji potrebe naručioca veoma brzo, za neka potrošna dobra ili usluge koje se periodično ponavljaju. Konkurentni dijalog pre svega treba da se koristi za složenije nabavke radova. Svedoci smo, to smo govorili na prošloj konferenciji da pojedini naručioci često zaključuju ugovore o radovima po sistemu ključ u ruke ili sistem inženjeringa. To je potpuno slobodan ugovor gde vi unapred utvrđujete cifru od koje ne možete da odustanete a da za to ne znate šta ćete na kraju dobiti. To potpuno zavisi od ponuđača, odnosno izvođača. Šta konkurentnim dijalogom treba da se reši?
Predlogom se podstiče primena elektronske nabavke, a u nekim slučajevima je i obavezna za velike naručioce kako mogu s obzirom na predmet nabavke da tu elektronsku nabavku sprovedu, u smislu da je predmet takav da se ponude mogu rangirati primenom određenih metoda. Inače procenjuje se da uštede u EU od primene elektronskih nabavki iznose negde oko 5% od procenjene vrednosti javne nabavke. Uređena je i delimična centralizacija javnih nabavki na republičkom nivou. Mi smo za razliku od Vlade koja osniva još jedan novi organ, upravu za centralizovano sprovođenje nabavki, mi smo za razliku od njih predvideli da jedan postojeći organ a to je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa sprovodi centralizovane nabavke, ona već ima određeni broj kadrova, ima određenu tehničku osposobljenost i to naravno treba poboljšati, ima iskustva i smatramo da bi zadovoljila potrebe za centralizovanim sprovođenjem javnih nabavki. Naše su procene da je centralizacijom obuhvaćeno negde oko 12% ukupne vrednosti evidentiranih javnih nabavki. Prema podacima iz 2010. godine to bi iznosilo oko 33 milijarde dinara. U ovom trenutku ovaj nivo obavezne centralizacije javnih nabavki je optimalan. Ono što je veoma važno, olakšano je dokazivanje ispunjenosti obaveznih uslova za ponuđače, ali ne tako kako to Vlada radi i kako to predlaže da se na kraju dostavljaju dokazi da je neko ispunio uslove već tako što je način dostavljanja dokaza značajno olakšan. Prvo predviđamo mogućnost da agencije za privredne registre vode jedan poseban registar ponuđača i to pre svega onih ponuđača koji su kod nje već registrovani kao privredni subjekti, to bi bili ponuđači koji ispunjavaju one obavezne uslove, znači koje svaki ponuđač mora da ispuni. Na taj način svako ko je registrovan u tom registu ne bi bio dužan da u postpku dostavlja dokumentaciju o ispunjenosti uslova. Ukoliko se radi op ponuđaču koji nije registroavan kod te agencije, primera radi nije privredni subjekt udruženje i slično ona onda može da dobiju potvrdu koja važi 3 meseca i sa tom potvrdom on može da učestvuje na tenderima tri meseca uzastopno bez obaveze dostavljanja sve te dokumentacije i treća mogućnost jeste da ponuđač uvek kada podnosi ponudu navede internet stranicu zvaničnu nekog državnog organa gde su oni podaci javno dostupni i gde i sam naručilac može ostvariti taj uvid. Uvođenjem elektronske uprave, za što se SNS svakako zalaže i namerava da uradi jer na ovaj način većina obaveznih uslova, tačnije svih sem jednog bi mogli da se dokazuju. Samo vreme je skraćeno propisivanjem racionalnih rokova i popisivanjem obaveze za naručioca da u određenom roku do 25 dana od otvaranja ponuda donese odluku. Iako je naručiocu u interesu da što pre donese odluku u nekim slučajevima dolazi do kašnjenja zato što nisu obezbeđenja sredstva ili iz nekih drugih razloga. Pritom trpe ponuđači, a trpe i korisnici usluga naručioca.
Predvideli smo i jedno interesantno rešenje i takvo rešenje recimo postoji u Velikoj Britaniji. Šta ono predviđa? Dakle, da nakon donošenja odluke o postupku javne nabavke naručilac može da pozove u nekim slučajevima je i obaveza kad je recimo primera radi većina ponuda odbijena da pozove sve učesnike u postupku i da se sastanu sa članovima komisije kako bi im komisija objasnila na koji način je donela odluku i na koji način je predvidela uslove iz konkursne dokumentacije i kako bi na taj način imali dvosmernu komunikaciju kako bi ponuđači mogli da daju svoje predloge kako u buduće tender treba i može da izgleda da bi bio uspešan. Na ovaj način takođe će se smanjiti i broj sporova pred republičkom komisijom za zaštitu prava. Veoma važno, dosadašnji zakon je davao mogućnosti da se vrlo jednostavno promeni ugovor o javnoj nabavci nakon što je on zaključen. Imate određene uslove u postupku izaberete ponuđača pod tim uslovima, a onda naknadno menjate te uslove. Dakle u tom slučaju su diskriminisani svi ostali ponuđači, jer vi ne možete znati da pod tim novim uslovima i taj ponuđač sa kojim ste zaključili ugovor bio i najpovoljniji. Mi smo ovde predvideli obavezu da uvek kada naručilac menja ugovor o javnoj nabavci dužan je da predhodno donese odluku o tome da je objavi na portalu ojavnih nabavki i da dostavi poseban izveštaj Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji. Svako lice ima uvid u odluku a ponuđači koji su učestvovali u tom postupku mogu da podnesu zahtev za zaštitu prava i da osporavaju izmene ugovora. Veoma je važno da smo u komunalnom sektoru, uostalom ceo zakon, ali ovo posebno naglašavam u komunalnom sektoru odredbe našeg zakona uskladili u potpunosti sa direktivama EU. Država, naročito naša država koja je ionako siromašna ne može uvek da odgovori zahtevima građana za nekim javnim uslugama zato su nepohodna javna privatna partnerstva i nepohodan je privatni kapital u komunalnim delatnostima, a za to je neophodno identifikovati pravila naših zakona o javnim nabavkama sa pravilima EU.
Nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti po prvi put su urađene evo nakon 10 godina od donošenja Zakona o javnim nabavkama, te odredbe jasno i nedvosmisleno definišu u kojim slučajevima naručilac može da sprovede poverljivu nabavku. Sve ostalo je javna nabavka. Evidencija javnih nabavki, samim tim statistika je poboljšana što će omogućiti da pratimo ponašanja u sistemu javnih nabavki, da se na vreme reaguje eventualnim izmenama zakona i poboljšanja. Takođe, obučenost i stručnost zaposlenih koji učestvuju u ovom poslu je povećana, između ostalog zanimljivo je rešenje da mi predviđamo i arbitre za javne nabavke. To su lica koja su u stručno određenoj oblasti, recimo tehnika, ekonomija i slično koji imaju radno iskustvo najmanje 7 godina i koji polažu stručni ispit za arbitra za javne nabavke. Listu arbitara vodi RIK za zaštitu prava, a svaki od učesnika u postupku može zahtevati, kada su vrednije nabavke u pitanju, da učestvuje i po jedan arbitar. Ovo je veoma važno, jer javne nabavke su stvar privrede, vrlo često stvar tehnike informatike, ekonomije i neophodno je da imate stručna lica koja će omogućiti da se dublje sagleda neki problem, a ne samo površno i formalno. Ex-ante kontrola nabavki je takođe poboljšana, na taj način što primenu pregovaračkog postupka kontrolišu uprave za javne nabavke, a inače Uprava za javne nabavke dobija planove naručilaca i može da kontroliše takođe da li je ispravno poručilac izuzeo određene nabavke od primene zakona. Takođe bih nešto vrlo važno hteo da naglasim, a to je da mi ovim zakonom predviđamo najpre da nabavka nepokretnosti i zakupne pokretnosti bude javna nabavka. Trenutno država, svedoci ste zgrada Aero inžinjering, svedoci ste sada predloga zakona kojim se nabavlja, odnosno uzima kredit za kupovinu još jedne zgrade u Agenciji za borbu protiv korupcije, Srbija projekta, pa postavljamo pitanje na koji način je određeno kako je izabran ponuđač, da li je bilo uopšte tendera. Ove nabavke moraju da budu javne nabavke i da se sprovode pre svega u otvorenom postupku. Na taj način odmah se povećava ukupna vrednost godišnjih javnih nabavki i time ukupne uštede. Takođe, postojećim zakonom je predviđeno da u slučaju kada se nabavka finansira iz sredstava stranih kredita, pri tome nije određeno pod kojim uslovima, dovoljno je da je sredstva obezbedila neka strana međunarodna finansijska institucija i u tom slučaju vi niste dužni da primenjujete Zakon o javnim nabavkama, već primenjujete pravila te institucije.
Razlog za to je sasvim jednostavan, jer institucija koja vam je odobrila kredit želi da prati da li koristite kredit za namenu i svrhu za koju vam je odobren. Međutim, interes građana ove države jeste da kontroliše takođe na koji način ćete vi izabrati ponuđača i kome ćete zapravo transferisati ta sredstva, jer će oni sutra vraćati taj kredit. Mi smo zato predvideli, budući da su pravila međunarodnih organizacija u vezi sa nabavkama suviše opšta, nedovoljno precizna da se uvek kada se odobri kredit od međunarodne finansijske ustanove i to pod nekomercijalnim uslovima čak i tada smo predvideli primenu Zakona o javnim nabavkama, osim onih odredbi koje nisu u skladu sa tim pravilima međunarodnih organizacija, a takvih odredbi skoro i da nema. Na ovaj način veliki broj nabavki ući će u sistem javnih nabavki i imaćemo mnogo bolju kontrolu. I samo da kažem da je sistem revizije, tačnije kontrole postupaka javnih nabavki od strane RIK značajno poboljšan. RIK ima brojna nova ovlašćenja, najpre može da sprovodi prekršajni postupak u prvom stepenu, može da poništi ugovor o javnoj nabavci, može da kontroliše sprovođenje odluka koje je donela direktno kod naručioca, poput Komisije za zaštitu konkurencije. Dakle, dva člana veća koje je donelo odluku mogu da odu kod naručioca i da se direkno iz dokumentacije i na terenu uvere da li je naručilac sproveo odluku ili ne. Mogu da ponište ugovor ukoliko je ugovor zaključen suprotno odredbama zakona, mogu da izreknu novčane kazne u slučaju kontrole kada utvrde da ukoliko naručilac spreči kontrolu ili ukoliko utvrde da naručilac nije poštovao određena uputstva. Zastarelost prekršajnog gonjenja je povećana na 3 godine i predviđena je mogućnost da se za prekršaje izrekne i mera zabrane neobavljanja određenih poslova za odgovorna lica kod naručioca. Ja se nadam da vas nisam mnogo zamorio, hvala vam na pažnji, izvolite ako imate neko pitanje? Ovo su samo najvažnije izmene i ovako dugo je trajalo i ovako moje kratko predstavljanje.
Dr Jorgovanka Tabaković: Evo ja ću samo da još jednom ponovim ono što zaista smatram najznačajnijim. Koliko ste se puta samo susreli sa izgovorom na pitanje a koliko košta neki objekat ili izvođenje nekih radova, a dobili odgovor – znate, onaj ko daje pare, on i odlučuje ko će da dobije posao od toga novca. SNS kaže da to jeste važno, ali ne jedino i samo to, važno je i ko vraća taj kredit, a to zanači građani Srbije, privreda Srbije i zato u jednom delu u dogovoru sa onim ko daje pare i daje kredit mora i država Srbija i njeni zakoni, pogotovu što to nije u suprotnosti sa pravilima poslovanja tih međunarodnih organizacija, da se pita kome ide novac, ko izvodi radove, a da bi građani Srbije nad tim imali kontrolu. Neću da vam navodim konkretne primere, isuviše ih je gde se zvučnim imenom međunarodne organizacije koja je učestvovala u nekom projektu brani možda i vrlo verovatno neracionalnost i loše trošenje, loše planiranje ako imamo iskustvo da se i na Državno revizorsku instituciju kao stručnu, dobronamernu, Ustavom definisanu organizaciju stavljaju primedbe kada kaže da se novac troši nezakonito onda možete misliti kako se želi kada se navede ime neke strane organizacije koja učestvuje u projektu ili je dala novac kako to bože niko ništa ne sme da proveri i da kontroliše. Svuda gde građani Srbije daju novac kroz poreze, svuda gde je budžet finansijer garant ili na bilo koji način snosi troškove nekog posla u ime države za državu, za građane građani Srbije moraju da imaju uvid ne kad se krađa već desi, nego unapred kroz plan nabavki što smatram najvećom prednošću našeg zakona i kroz sve preventivne kontrole koje smo ovde predvideli. Da dodam, država tamo gde je zanima predvidela je način oduzimanja imovine od onih koji su radili mimo zakona. Evo sad ćemo imati u skupštinskoj proceduri ja mislim 600 izmena zakona, građani Srbije žele da funkcioneri koji zloupotrebljavaju javna sredstva budu pod istom lupom odgovornosti, a ovaj Zakon o javnim nabavkama koji će obavezivati pre svega nas kao buduću vlast, SNS, njene partnere predstavlja zaista osnovni temeljni uslov za kontrolu trošenja javnih sredstava i zato on jeste jedan od stubova za borbu protiv korupcije. Izvolite ako ima pitanja?
Novinar: Ja bih samo da vas zamolim da još jednom pokažete taj zakon na žutom papiru?
Dr Jorgovanka Tabaković: Ovaj žuti papir, ovo je 156 strana, ali jednostrano kopirano, naši uslovi za rad nisu baš takvi kao njihovi, odštampali smo ih na njihovom žutom papiru, a ponela sam čak i plavu fasciklu, znate možda im se dopadne makar ovako vizuelno. Znate šta je zanimljivo? Da ovaj zakon sadrži anekse, podzakonska akta i sve priloge koji se jednom rečju mogu sažeti u uslov EU predvidivost rada po Zakonu o javnim nabavkama. Ne ostaje ništa da se donese u roku od 90 dana, ne ostaje prostor da se odloži primena zakona zato što neki od podzakonskih akata nije donet. Sva obrazloženja, efekti zakona, ovo će biti na sajtu danas, biće predato i u skupštinsku proceduru i vi ćete sa ovim moći da se upoznate i ovo je pravilo kako treba pisati zakone u Srbiji, a ne izlaziti sa zakonskim projektima gde nemate nikakvu analizu efekata i gde vam mnogo toga ostaje nedefinisano u smislu ministar će odlučivati, ministar će propisivati, ministar će doneti, a ono što jeste osnovna primedba jeste da smo mi produktivniji u donošenju zakona za ove 4 godine, ali u primeni tih zakona stvoren je u stvari jedan pravni galimatijas gde sudovi uopšte ne mogu da stignu da postupaju po tim zakonima, jer svaki od njih derogira neki prethodni jeste na neki način LEX SPECIALIS, a mislim da će sledeća konferencija biti posvećena tome, to je zakon kojim se predviđa pretvaranje u javni dug obaveza prema vojnim penzionerima gde Riplija nikada ne možemo da zaobiđemo. Vlast predviđa čak da poništi i izvršne postupke gde su obeštećivani vojni penzioneri, znači nepostojeći pravni instituti već presuđene stvari, već plaćene takse za izvršne presude, vlast će pokušati da zaustavi tim zakonom, ali evo ja samo čekam da objave dnevni red. Ako taj zakon bude na dnevnom redu sledeća konferencija će biti posvećena još jednoj oblasti uništavanja pravosudnog sistema čijom se reformom hvale oni verovatno sami pred sobom u ogledalu i na svojim partijskim forumima, ali za to ne mogu da budu pohvaljeni nigde drugo, a Zakon o javnim nabavkama neskromno, ali činjenica da je preveden na engleski jezik i dostavljen svima onima koji žele da rade i sarađuju sa Srbijom ocenjen je najboljim ocenama i nije dobio nikakve primedbe. Zato o tom zakonu niste imali prilike da čujete da je organizovan nijedan okrugli sto, javnosti, javnog servisa ili nečeg sličnog ali npr Zakon o socijalnom zapošljavanju je našao mesta i na javnom servisu i na mnogim debatama kao da zaboravljamo da je u Srbiji svako zapošljavanje u stvari socijalno i da to više nisu samo marginalizovane grupe onih koji su marginalizovani iz nekog razloga već su to i najbolji studenti i ljudi koji su sa mnogo radnog iskustva i sa mnogo veština zato što je u ovoj Srbiji režimu kojem ističe vreme zaposlenost bila zadnja rupa na svirali, i onda kada je SNS tražila da se zaposlenost ustanovi kao cilj budžetskog sistema i Narodne banke u skladu sa ekonomskom politikom Vlade kao zajednički cilj, tada ih to nije zanimalo, izbori su bili daleko, a sve ono što bude daleko jednog dana i dođe tako će doći i taj 6.maj.
Ja podsećam samo građane da nije dovoljno da eto tek kažu- glasaću pa valjda će biti bolje, neka ozbiljno razmisle o tome koliko su i kako podržavali oni Vladu glasanjem kada su je inače kritikovali uživajući u privilegijama te političke grupacije, a koliko se dobronamerno prema sebi kao ljudima i prema svojim porodicama odnosi SNS kao jedan sveopšti pokret koji svakog kreativnog i dobronamernog hoće u donošenju ovakvih zakona da uzme za saveznika, ne samo svog nego saveznika Srbiji u njenom dugoročnom razvoju.
Nije meni ovo teško, ja mogu sve ovo da držim i nisam alergična na žutu boju, a rado pohvalim i sve ono što valja, ovo je boja sunca, tako lepa, meni je teško što podaci o zloupotrebama u javnim nabavkama u izveštaju revizora jesu merene milijardama, zaista milijardama evra i to je ono što boli svakog od nas i ne bih da prevodim šta je sve moglo sa tim da se uradi. Ima li još pitanja?
Novinar: Vezano za ono što ste rekli da neki članovi Vlade kritikuju Zakon, mislili ste na nekog konkretno ili uopšteno?
Jorgovanka Tabaković: Pa zar vi ne znate neke, konkretno mnoge od njih, kad se pojavi neko od članova Vlade na televiziji, bilo kom duelu ili daje neki intervju, oni zaborave da je Vlada koja je rekonstruisana u stvari zabranila ministrima da iznose stavove o radu Vlade i onda krenu da kritikuju jednu po jednu meru, da se nisu dovoljno pitali mnogi od njih, gospodin Dinkić kaže- ja nisam premijer, kaže urbana legenda da je vodio finansije. Gospodin Dačić kaže da se on za to ne pita, neki drugi mnistar kaže da o tome mnogo ne odlučuje, neki se šale da imaju na računarima i lap topu instalirane dve vrste igrica i da im tako prođe vreme. Ja nemam razloga da sumnjam u te ljude zato što imam precizne podatke koliko je elektronskih sastanaka održala ova Vlada i da li su uopšte pročitali zakone koje su nam predlagali u skupštinskoj proceduri. Preko 60% sednica je elektronsko što govori o površnosti i zaista o jednom slučajnom trenutku kad se neki ljudi našli u poziciji da izborni poraz pretvore u pobedu nazivajući to savremeno koalicionim kapacitetom. Danas se koalicionim kapacitetom naziva veština, pod znacima navoda, pomićivanja i držanja pod kontrolom onih sa kojima želite da formirate vladu, a plaćajući i držeći ih pod kontrolom novcem građana Srbije kojima uzmete iz levog džepa kroz porez, a onda im kao vratite kroz subvenciju ili stimulaciju. Usnuli razum je zaista rodio čudovište. To što su građani bojeći se i goreg dozvolili da se to desi, a rado citiram pametne ljude. Jedan od njih kaže: Mnogo je poštenije ne platiti dužniku dug nego ukinuti nekome pravo na nadu.
Odlaganje izbora je odlaganje te nade, a ona ne može da se ukine. Državi je ostalo da reguliše svoje ogromne dugove, jer je stvorila dužnički čvor za koji nije imala dovoljno hrabrosti ni da ga preseče, ali ne može da kaže - platite sve poreze pa onda dođite da vam ja oprostim ili umanjim kamate koje vam dugujem. Ugovor mora da poštuje prvo država. Država koja je dovela do apsudra da kao trovač danas bude lekar, ja pominjem i onaj slučaj, onog šegrta i staklara gde ide šegrt pa lomi stakla, a onda dođe vlada kao taj staklar nudi da promeni ta stakla to je to paljenje i gašenje požara sve vreme, a gde se mi danas nalazimo neka se svako od vas zamisli. Mi sebe smatramo ne samo stručnjacima, pravnicima, ekonomistima, mi sebe u SNS smatramo ljudima ekonomistima, ljudima pravnicima koji žive ovaj život i smatramo da je to naša najveća prednost i nema te moći koju neko može da ima, neko preko organa prinude i onog što se zove sila, nema te pomoći koja može da bude jača od divljenja koje ljudi imaji za one koji govore ono što misle i rade onako kako govore. Mi u SNS jesmo takvi i smatramo da je vreme koje dolazi teško i ozbiljno, ali da je to vreme svih građana Srbije tj. naše vreme. Ima li još pitanja? Zahvaljujem se.
