Konferencija za novinare, 22.07.2010.
Jorgovanka Tabaković: Otvaram redovnu konferenciju Srpske napredne stranke, a znate da je četvrtkom rezervisan termin za ekonomske teme. Naslov današnje konferencije može da glasi: Jednokratna pomoć Vlade Republike Srbije, obećaj i isplati, niko te ne pita iz kojih prihoda. Ja ću vam objasniti na ovoj konferenciji za štampu moguće scenarije izvora sredstava za ovu jednokratnu pomoć, i pre svega da vam kažem da je vrlo verovatno da će to biti iz novih obveznica koje se izdaju sa rokom na dve godine dospeća ili iz rebalansa kojeg nema i kojeg će možda biti 28.12. ove godine, znači na kraju godine kad se pare već potroše i da se onda samo izvrši konvalidacija stanja.
Zašto je ova konferencija sa ovom temom? Pa zato što ono što želi vlast da se pohvali svojim dobročinstvom prema građanima koji imaju malo jeste u suštini pomoć za koju će morati neka buduća Vlada da obezbedi sredstva. Znači ako je ta pomoć iz dvogodišnjih obveznica i ako odlože izbore do onog nemogućeg, u stvari redovnog roka, onda će sigurno biti obaveza neke buduće Vlade. Vlada je 8. jula ove godine donela zaključak po kome se odobrava pomoć od 5.000 dinara, tačkom 1 zaključka su definisali ko ima pravo na tu jednokratnu pomoć. Konstatovali su tačke 3 tog zaključka da će se pomoć isplatiti sa razdela 21, to je razdeo nad kojim pravo raspolaganje ima Ministarstvo rada i socijalne politike, sa funkcija 0,70 gde se evidentiraju socijalne pomoći ugroženom stanovništvu i koje nisu klasifikovane ni na jednom drugom mestu, a kroz ekonomsku klasifikaciju 472 naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, i tu nema ništa nezakonito. Međutim, na strani 110 Zakona o budžetu za 2010. godinu koji je važeći, za koji nije još uvek predložen rebalans konstatuje se da je za tu klasifikaciju 472 planirano 15, 55 milijardi dinara sredstava iz budžeta, i 99 miliona iz nekih dodatnih prihoda. Sredstva iz te ekonomske klasifikacije 472 do sada su plasirana za materijalno obezbeđenje za oko 62 000 porodica, i to za usklađivanje nadoknada koje se vrši svakog meseca sa indeksima troškova života. Ta sredstva su takođe predviđena i za isplatu prava za oko 48 000 korisnika, to je dodatak za negu i pomoć drugog lica u slučaju bolesti i invalidnosti. Tu bi takođe trebalo da se vrši usklađivanje sa indeksom troškova života. Treća namena koja je sa ove klasifikacije isplaćivana je i neplanirana, to su nadoknade za stanovanje i život namenjene za isplatu materijalnih troškova po osnovu programa svim centrima za socijalni rad za 2 629 zaposlenih po osnovu usluga socijalnog rada ustanovama za smeštaj korisnika. Oni imaju 992 zaposlena i po osnovu učešća za troškove smeštaja za oko 14 200 korisnika u ustanovama za smeštaj, tu su sadržane 63 ustanove, od čega su 32 doma za stare, 14 domova za decu i 17 domova za decu ometenu u razvoju i 11 domskih odeljenja pri centru za socijalni rad.
Sve sam ove podatke navela da bi prostom računicom došli do sledećeg: Za napred navedene korisnike sredstava u okviru ove klasifikacije, mesečno se izdvaja 1,3 milijarde dinara. Na osnovu zaključka Vlade o jednokratnoj pomoći po tačkama iz tog zaključka 1 i 2 gde se definiše da će svi direktni i indirektni korisnici budžeta sa platom ispod 50. 000 dinara, znači isključuje se minuli rad i drugi dodaci, može se proceniti da će pomoć biti isplaćena za oko 300 000 korisnika, ako to pomnožimo sa 5. 000 dinara onda dobijamo iznos od 1,5 milijarde znači jednokratne pomoći za lica kako je to zaključkom planirano. Faktički, korisnici koje sam vam navela pod tri kategorije će u jednom mesecu biti uskraćeni za svoja mesečna primanja da bi mogla da se isplati ova jednokratna pomoć onima koji imaju platu nižu od 50.000 dinara, a čuli ste koje su sve kategorije i koje su sve ustanove korisnici te namene 42. Zbog toga u tački 5 zaključka Vlade koji vam pominjem od 8. jula stoji sledeće: zadužuje se Ministarstvo finansija da u planiranom rebalansu budžeta za 2010. godinu sredstva za nadoknadu isplaćenog iznosa da Ministarstvu rada i socijalne politike ili da nadoknadu obezbedi na neki drugi način, ili da sredstva obezbedi na neki drugi način.
Pogledajte kakva je to zakonitost u radu Vlade. Iz toga konstatujemo da sredstva u formi prihoda u budžetu za ovu isplatu još nisu obezbeđena, takođe možemo da konstatujemo da je izvestan rebalans budžeta, samo je pitanje kada. Hoće li to opet biti na kraju godine kad se sredstva potroše, a onda samo izvršimo pokriće budžetom koji će 126 ruku da izglasa. Naglašavam da ova Vlada pomažući navodno onima koji imaju ispod 50. 000 dinara primanja troše pare van zakonskog okvira i onda će na kraju godine da verifikuje da smo tokom godine trošili pare mimo budžeta koji je izglasan u Skupštini Srbije. Šta znači pitanje nadoknaditi sredstva na neki drugi način odgovoriće Vlada ako uopšte čuje to pitanje, a ja ću da dam jednu pretpostavku. Da li to možda znači sledeće: Vlada je 6. jula 2010. godine počela sa emitovanjem obveznica za finansiranje deficita, znači rupa u budžetu sa dospećem od 2 godine, 24 meseca kažu oni. Ponuđeno je na prodaju obveznica 6 milijardi, prodato je svega 1, 58 milijardi znači uspešnost te misije je svega 26,4 procenata. Da li je to samo koincidencija da je prodato baš onoliko koliko nedostaje za ovu obećanu isplatu, za 1,5 milijardu koja će biti isplaćena ove godine, a te hartije od vrednosti dospevaju za dve godine onako kako je to napisano u odluci o njihovom izdavanju.
Zaključujem, ova Vlada se hvali, neka nova i druga koja će biti za dve godine formirana, u najgorem slučaju za dve godine, će morati da plaća dug ove koja prvo obeća, ne obezbedi prihode iz zakona, znači raspolaganje sredstvima, ali glumi brigu o svom stanovništvu. Da li je to još jedan od razloga da zatražimo da se raspišu izbori i da se građani ne zavaravaju time što im se uzima iz jednog džepa sutra da bi im se u drugi džep stavilo danas. To je pitanje za Vladu i za građane Srbije, a vi novinari izvolite pa proverite zaključak Vlade o kojem sam govorila i pretpostavke koje su iznete na ovoj konferenciji za štampu. Zahvaljujem na pažnji.
