Milenko Dželetović: Dobar dan i dobrodošli na konferenciju za novinare Ekonomskog tima Srpske napredne stranke. SNS smatra da je Vlada Republike Srbije lošim ekonomskim konceptom ujedinila većinu građana u bedi i siromaštvu koje je oličeno u najvećoj stopi inflacije u Evropi, najmanjim prosečnim primanjima u Evropi, najvećim učešćem javne potrošnje po jedinici proizvoda u Evropi i zaista najnižim rastom životnog standarada u poslednjih deset godina. Danas, deset godina posle konstatujemo da se ekonomija destrukcije pretvorila u destrukciju ekonomije, a od šok terapije ostala je Srbija u šoku i to bez adekvatne ekonomske terapije.
Danas ćemo navesti samo nekoliko vama dobro poznatih pokazatelja koje smo i ranije predočavali i javnosti i građanima Srbije i Vladi Srbije i koji su nažalost ostali bez odjeka, a koji zaista pokazuju poražavujuću sliku ekonomskog života u Srbiji. Deset godina posle 5. oktobra u Srbiji 200.000 ljudi odlazi na posao a ne prima platu, 400.000 ljudi mesečno zarađuje do 13.000 dinara, 400.000 ljudi do 20.000 dinara. Istovremeno, oko milion penzionera u Srbiji prima penziju u rasponu od 11.000 - 28.000 dok 1.100.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Videli ste i sami da je i ministar Rasim Ljajić rekao da zvaničan podatak od 800.000 siromašnih nije adekvatan i da sigurno po periferiji Srbije postoje i neevidentirani siromašni građani Srbije, kao što i postoje. Naše analize pokazuju i preko 1.100.000 ljudi. Deset godina posle Srbija ima najveću inflaciju ubedljivo u Evropi, penzionerska je 19,7% a ona radnička čak 31%. Najniže prosečne plate u Evropi su nam dobro poznate, pretekla nas je i Albanija i Makedonija i Bosna i Hercegovina, dakle ne samo zemlje EU, i ono što je posebno poražavajuće jeste da su stručnjaci Ekonomskog tima SNS izračunali da je tempo rasta životnog standarda u Srbiji u poslednjih deset godina ubedljivo najniži u Evropi. On recimo iznosi 20,1% i predstavlja trećinu prosečnog životnog standarda 15 zemalja EU. Istovremeno, taj tempo rasta recimo u Albaniji je bio 70%, u Rumuniji 80%, u Bosni i Hercegovini oko 40%, u Bugarskoj preko 50%, a u Srbiji videli ste samo 20.1%. Istraživanja su vršena istim kriterijumom i u istom vremenskom razdoblju.
Spoljna zaduženost Srbije je sa 10,8 milijardi dolara stigla na preko 33 milijarde i još jednom ponavljamo da nas je i Brozov i Miloševićev režim zajedno za 55 godina zadužio za blizu 11 milijardi. Onda je za vreme DOS-ovog režima ovih deset godina učestvujući, naravno ova Vlada je posebno dala dinamiku tom zaduživanju, pa je to duplirano za preko 2900 dolara. Danas svako novorođeno dete u Srbiji je dužno u proseku 4300 dolara, ili da ponovimo još jednom, ako posmatramo dinamično, mi smo se zaduživali prosečno godišnje 2.350.000.000 dolara, a to je blizu 6.400.000 dnevno, odnosno po završetku svakog sata bili smo prosečno zaduženi 270.000 dolara. Dakle, nakon svakog protoka 60 minuta mi smo preko četvrt miliona dolara zaduženiji i to je egzaktan podatak, ma šta aktuelna vlast, režim, guverner Centralne banke govorili o spoljnoj zaduženosti.
Rast industrijske proizvodnje, ono što nas posebno interesuje je ravan nuli, 0,6% na godišnjem nivou ili svega 6-7% za deset godina u odnosu na nivo industrijske proizvodnje koja je bila razorena 1999. godine kao i svim dešavanjima 90 godina i to zaista pokazuje da smo imali proces klasične deindustrijalizacije.
Oko 700.000 ljudi je zaposleno u sivoj ekonomiji. Siva ekonomija u stvaranju DBP učestvuje sa preko 40% i to je duplo više od proseka EU, nelikvidno je znate i sami 70.000 preduzeća, 100.000 ljudi radi u tim preduzećima i ono što je prosebno interesantno i zabrinjavajuće je da Vlada Republike Srbije svojim merama apsolutno ne vodi računa, iako sebe proglašava socijalno odgovornom, jeste podatak da tako nelikvidna privreda izdržava 690.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru i državnoj administraciji. Ako tome dodate i preko milion socijalno ugroženih ljudi ili socijalnih slučajeva i preko 1.590.000 penzionera ispada da nelikvidna privreda sa 70.000 blokiranih preduzeća i 100.000 radnika u njima izdržava preko 3.000.000 ljudi.
Zaista alarmantan i zabrinjavajući podatak, a aktuelna Vlada ne čini ništa da ga izmene. Poljoprivreda je proglašena strateškom granom i razvojnom šansom Srbije, vlast se izuzetno neodgovorno odnosi prema njoj. Ove godine je zasejano najmanje površina od 1946. godine. Ove godine je Srbija imala najmanji, procentualno posmatrano, drugi najmanji agrarni budžet u istoriji Srbije. Prošle godine je bio 2,3%, ove godine samo 3,1% agrarni budžet učestvuje u strukturi ukupnog budžeta iako se vlast hvali da nominalno ovo najveći, ali u realnom iznosu i procentualno u odnosu na ukupna budžetska sredstva ove godine poljoprivreda je uzela po rangiranju drugi rezultat, drugi najmanji rezultat u istoriji Srbije. Stočni fond je poslednjih deset godina opao u proseku od 2-3% i danas je stočni fond koji bi možda mogao da bude i komparativna prednost, na nivou 1910. godine. Znači, nekoliko hiljada grla smo izgubili i mi smo danas u 2010.godini, a na nivou iz 1910. godine, znači jedan vek mi se nismo mrdnuli. Deset godina smo slušali priču o debirokratizaciji i o smanjenju Vlade, o efikasnim ministarstvima, nasledili smo 5. oktobra 8000 ljudi zaposlenih u javnoj administraciji, danas imamo 28.000 ljudi koji rade u administraciji i to je povećanje za preko 3 puta i zahvaljujući tome imamo najveće učešće javnog sektora po jedinici proizvoda, a naravno rezultat tome je i niska industrijska proizvodnja o kojoj smo i govorili. Ono što je takođe bila neka motorna snaga 5. oktobra jeste privatizacija o kojoj vidite i sami da je svaka 4 privatizacija poništena, da je na delu proces neke nove reprivatizacije po novom modelu ugašenog Akcijskog i formiranog Akcionarskog fonda, ali očigledno da zaista ekonomska Vlada Republike Srbije nema ekonomski koncept.
Ovih desetak pokazatelja obuhvata sve segmente života, i penzionersku inflaciju, i radničku inflaciju, i spoljni dug, i najveću inflaciju u Evropi, i najveća stopa nezaposlenosti, preko 20% i sve to ukazuje da u svim segmentima ekonomskog života Srbija beleži krah.
Jedini pravi lek su izbori, vanredni parlamentarni izbori koji će ne samo promenom ekonomskog modela već i promenom ljudi koji će voditi taj model, odgovornih, moralnih, profesionalnih Srbija krenuti napred i uhvatiti priključak ka razvijenim zemljama EU.
Ima li pitanja, ako nema, ja vam se zahvaljujem!
