Bojan Terzić: Dobar dan, dame i gospodo, dobrodošli na konferenciju za novinare Srpske napredne stranke koju četrvtkom redovno održavamo sa ekonomskim temama. Danas ćemo govoriti o Vladinom nacrtu izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama koji je konačno objavljen u utorak na internet stranici Ministarstva finansija posle velike medijske kampanje i posle nekoliko odlaganja. Kažem konačno, jer državni sekretar Ministarstva finansija je stalno ponavljao da će nacrt zakona biti objavljen sutra, da će biti objavljen sledeće nedelje, vi odete i pogledate sajt i vidite da nije objavljen pa se pitamo zbog čega nas obmanjuju.
SNS smatra da Srbija mora da ima ozbiljan Zakon o javnim nabavkama kao bazu za borbu protiv korupcije, s druge strane pojedini predstavnici režima sumnjivo postavljaju pitanje važnosti ovog zakona tako da je jasno da je upravo vlast ta koja ne želi da Srbija bude normalna evropska država. Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama je pripremljen na brzinu, to se može videti iz njegovog teksta, može se videti iz ponašanja funkcionera koji su ga zastupali. Stručnjaci u ovoj oblasti, domaći i strani, predstavnici EU, su jasno upozoravali da ne treba na brzinu menjati ovaj sistemski zakon, a naročito je opasna njegova promena ako znamo da je sledeća godina izbora. Iako je SNS još u februaru ove godine podnela Narodnoj skupštini predlog za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama kojim su sva loša rešenja i svi postojeći nedostaci otklonjeni vlast je odbila da uvrsti ovaj predlog SNS u dnevni red. Vlada je deo odredbi tog našeg predloga zakona i našeg nacrta Zakona o javnim nabavkama iz septembra meseca ove godine preuzela, ali je nažalost preuzela pogrešno. S druge strane, jedan deo odredbi je formulisan tako da nije jasno koje novine i koja bolja rešenja donosi. Na primer, predviđeno je da se Uprava za javne nabavke prebaci u Ministartvo finansija, odnosno da umesto kao do sada bude posebna organizacija, bude organ u sastavu Ministarstva finansija. Ako pogledate Zakon o državnoj upravi tamo jasno piše posebna organizacija obrazuje se za stručne i sa njima povezane poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Poslovi koje obavlja Uprava za javne nabavke su stručni, izvršni i vezuju se za oblast u koju je ukorenjena korupcija i sasvim je jasno da je njoj potrebna veća samostalnost od organa u sastavu ministarstva.
S druge strane, predstavnici Ministarstva finansija su nas ubeđivali da će ona zapravo sada kao organ u sastavu Ministarstva finansija raditi bolje i efikasnije. Zašto bolje i efikasnije? Možda zato što će oni sada kontrolisati. Nacrtom zakona je malo stvari, da tako kažem, bitnih promenjeno. Primera radi, usluge iz Aneksa 1B nisu promenjene, tačnije i dalje će se u javnim nabavkama male vrednosti nabavljati ove usluge bez obzira na njihovu vrednost, primera radi pravne usluge, advokatske usluge, zdravstvene usluge. Mi smo na prošloj konferenciji govorili u čemu je smisao podele ovih usluga na nivou EU i rekli smo da nema nikakvog smisla da se te usluge dele na nacionalnom nivou, naročito u našoj državi koja je mala i koja ima velike probleme sa korupcijom. Restriktivni postupak je redefinisan, međutim nije uveden kao pravilo, restriktivan postupak je pravilo uz otvoreni postupak u EU, odnosno on se može uvek koristiti bez ikakvih dodatnih uslova. Međutim, ovim nacrtom su zadržani neki potpuno nejasni uslovi za njegovu primenu što dovodi do nejednake primene zakona u praksi i do zloupotreba. Predviđeno je ažuriranje liste kandidata na svakih šest meseci, to je rešenje koje smo mi predložili, međutim nije uvedeno obavezno obaveštavanje, tačnije postoji jedna odredba kod oglasa u javnim nabavkama ali ona nije dobro definisana i ne može se jasno zaključiti da naručilac ima obavezu da obaveštava sva zainteresovana lica prilikom ažuriranja liste. Pregovarački postupak sa i bez objavljivanja javnog poziva su potpuno izmešani, iako u direktivama EU postoji jasna podela ova dva postupka. Pregovarački postupak iz razloga izuzetne hitnosti je sada unet odnosno definisan kao pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva i to je smatramo potpuno pogrešno, najpre zato što se sada gubi mogućnost da Uprava za javne nabavke delimično ex-ante kontroliše primenu ovog postupka i eventualno reaguje, i sa druge strane zato što će biti moguće da se kroz ovaj postupak zaključi okvirni sporazum, a prema ovom nacrtu okvirni sporazum može trajati četiri godine. Uvodi se kao što sam rekao okvirni sporazum i vreme trajanja je ograničeno na godine što je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, jer je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđeno da se finansijski plan budžetskih korisnika donosi na period od 1 do 3 godine i da se srednjoročni planovi odnose na budžetsku godinu i naredne dve godine.
Iako u direktivi EU piše da se okvirni sporazum može zaključiti na period od četiri godine to rešenje ne odgovara našem budžetskom sistemu. Smisao okvirnog sporazuma jeste da omogući naručiocu da za relativno kratko vreme zadovolji svoje potrebe i relativno brzo zaključi Ugovor o javnoj nabavci. Takođe, tako se omogućava centralnom telu za javne nabavke da za druge naručioce nabavlja određena dobra, usluge ili radove. Međutim, ovaj nacrt nije ograničio predmet okvirnog sporazuma što sa jedne strane može dovesti do zloupotreba, a sa druge strane do prevelike centralizacije nabavki i dodatnog smanjenja konkurencije što će dovesti do potpunog nestanka malih preduzeća na tržištu javnih nabavki. To znači da naručilac, primera radi, za neko javno preduzeće može zaključiti okvirni sporazum sa jednim ponuđačem i naredne 4 godine isključivo od njega nabavljati određena dobra. Tačno je da u direktivi EU postoji ta mogućnost, ali zemlja koja ima probleme sa korupcijom ne može dozvoliti da se okvirni sporazum osim u određenim izuzetnim slučajevima zaključuje sa jednim ponuđačem. Potrebno je da se zaključi sa bar tri ponuđača i da imate kakvu takvu konkurenciju. Ono što je interesantno jeste da nacrt predviđa objavljivanje plana nabavki za određenu godinu i na prvi pogled takvo rešenje uvodi dodatno transparetnost u postupak i predstavlja jednu od mera za borbu protiv korupcije. Međutim, ako malo analizirate videćete da to rešenje ima i negativne posledice, a to je da može dovesti do dogovora ponuđača i povrede konkurencije i pitanje je da li ova mera više pomaže borbi protiv korupcije nego što ide naruku povredi konkurencije. Problem sa planom nabavki je šta se planira, za nabavku u kojim iznosima, koje su karakteristike dobara, usluga ili radova koje se nameravaju nabaviti, a to ovo rešenje sa objavljivanjem plana nabavki ne rešava.
Ono što nacrt ugovora nudi kao novinu jeste da će ponuđači, tačnije ponuđač čija ponuda bude ocenjena kao najpovoljnija naknadno dostavljati dokaze o ispunjenosti uslova za učešće u postupku i to rešenje pravdaju time da na taj način ponuđače rasterećuju papirologije i ubrzavaju postupak, smanjuju troškove i slično. Međutim, ovako se menja potpuno sistem javnih nabavki, sam temelj ovog zakona se menja. Da biste mogli da se takmičite u postupku javne nabavke najpre morate da ispunite određene uslove, da vam ponuda bude ispravna, da bude odgovarajuća, da naručilac utvrdi da vi nudite tačno ono što treba i nakon toga se vi takmičite, a ponude se rangiraju. Na ovaj način se neće pomoći ponuđačima da smanje papirologiju zato što će imati samo 5 dana da pribave svu dokumentaciju od dana kada saznaju da je njihova ponuda ocenjena kao najpovoljnija. Do sada su imali 30 dana, 25 dana, 22, a sada će imati 5 dana. To praktično znači da će i dalje ponuđači morati da imaju pripremljenu dokumentaciju unapred, jer za pet dana svakako ne mogu da pribave svu dokumentaciju, naročito ako se ima u vidu koliko traju postupci za izdavanje određenih dokumenata.
Ovo rešenje takođe ne rešava problem originala ili overenih kopija koje stvaraju velike troškove za ponuđača. Mi smo u našem predlogu naprotiv predvideli da se uslovi moraju dokazati pre donošenja odluke, pre ocene ponude, ali smo i predvideli da ponuđač koji bude izabran kao najpovoljniji nije dužan da dostavlja originale ili overene kopije dokumenata. U nekim slučajevima dokumentacija koja se dostavi uz ponudu je obimna, ima i po više stotina strana i overa tih dokumenata pošto ponuđač svakako ne može da vam da originale potrebni su njemu, košta više stotina hiljada dinara i nesrazmerna je često vrednost javne nabavke. Mi smo to rešili tako što smo rekli - ne morate da dostavljate originale ili overen kopije trajno, dovoljno je da nam dostavite ako posumnjamo, ako naručilac posumnja u ispravnost kopije dokumenta, dovoljno je da nam dostavite original na uvid. Takođe je SNS problem obimne papirologije i dokazivanje obaveznih uslova rešila tako što je omogućila ponuđačima da se pozovu na javno dostupne registre, npr Agencija za privredne registre vodi registar privrednih subjekata i nije potrebno dokazivati ispunjenost tog uslova, dovoljno je da naručilac ode na sajt agencije i videće da li je ponuđač registrovan ili ne. Isto tako predvideli smo da Agencija za privredne registre vodi registar ponuđača, dakle onih koji ispunjavaju osnovne uslove za učešće u postupku javne nabavke i da na taj način naručilac može svakog trenutka da utvrdi da li ponuđač ispunjava uslove ili ne.
Ovaj Vladin nacrt uvodi listu negativnih referenci, nešto slično smo i mi predvideli u Nacrtu zakona o javnim nabavkama, mi to zovemo spisak negativnih referenci, međutim za razliku od našeg zakona Vladin nacrt ne precizira upotrebu te liste negativnih referenci. Nije jasno da li naručilac može da odbije ponuđača na toj listi, nije jasno koliko se neki ponuđač može naći koliko dugo na listi negativnih referenci. Takođe nije jasno da li postoje razlike između dokaza negativne reference, dokaz negativne reference može biti pravosnažna sudska odluka, ali može biti izveštaj nadzornog organa. Svakako da snaga ova dva dokumenta nije identična. Nacrt predviđa osnivanje uprave za centralizovanje, sprovođenje javnih nabavki, ali ne predviđa nivo centralizacije, to se ostavlja Vladi u nadležnost pa se onda postavlja pitanje šta je ovim nacrtom zakona uopšte uređeno u pogledu nacrta javne nabavke. Nacrt ne uređuje koji će naručioc imati pravo da nabavljaju dobra, usluge i radove preko Uprave za sprovođenje javnih nabavki, nacrt ne predviđa takođe ni koja to dobra, usluge ili radovi će moći biti nabavljeni na ovaj način. U pogledu posledice podnetog zahteva za zaštitu prava nacrt predviđa izmene, tako što neće zadržavati dalje aktivnosti u postupku već će sprečiti naručioca da zaključi ugovor. Ovo rešenje je dobro, ali nije precizno iz prostog razloga što treba razdvojiti situaciju kada se zahtev za zaštitu prava podnese pre otvaranja ponuda i situaciju kada se zahtev za zaštitu prava podnese nakon otvaranja ponuda. Ukoliko se zahtev za zaštitu prava podnese pre otvaranja ponuda sasvim je opravdano da naručilac ne može da donese ni odluku o izboru najpovoljnije ponude, u suprotnom imaćemo povećan broj zahteva za zaštitu prava, zato će izabrani ponuđač podneti ili zahtev za zaštitu prava ili pokrenuti upravni spor.
Poslednjih dana se u javnosti moglo čuti mišljenje da procedura javnih nabavki nisu efikasne za borbu protiv korupcije, da postoje brojne kritike EU na račun samih direktiva o javnim nabavkama, kao i da možemo da imamo savršeno čiste papire i čistu proceduru ali da i dalje bude korupcije. Mogu da kažem da je tačno da postoje kritike pojedinih stručnjaka u Evropi, ali to ne znači da je dovelo do ukidanja niti do izmena ovih direktiva. Procedure javnih nabavki u EU postoje par desetina godina, negde i duže u zavisnosti o kojoj državi članici je reč. Treba podsetiti da svaka privatna kompanija ima određenu proceduru nabavke. Zamislite kad država za 4 milijarde evra godišnje ne bi imala jasno uređenu i propisanu proceduru kao što i nema, odnosno ne primenjuje zakon za jednu trećinu ovog iznosa. Tačno je da možete da imate savršeno čiste papire i proceduru da budu opet korupcije, ali koliko mi već imamo postupaka koji nemaju ni čiste papire niti čistu proceduru. Hajde da se usredsredimo, da procesuiramo takve slučajeve gde nisu čisti papiri, gde nije postupak sproveden pravilno, onda ćemo se usredsrediti na bolju kontrolu i kontrolisati one nabavke gde su papiri čisti. Da li treba da vas podsetim nabavki vakcina, satelita, mikrofilmovanja, fonda, penzijskog invalidskog osguranja i mnogih drugih.....Ako želimo da unapredimo kontrolu javnih nabavki i ako želimo da unapredimo kontrolu i tamo gde je naizgled postupak ispravno sproveden onda treba da ojačamo Državnu revizorsku instituciju, da tamo zaposlimo iskusne ekonomiste koji će utvrđivati kako je neki kredit nabavljen, da zaposlimo inženjere koji će utvrđivati da li ima korupcije na gradilištu, da li je potrebno toliko viška radova, nepredviđenih radova. Da zaposlimo i te stručnjake koji će reći da li je određenom naručiocu potreban taj softver i koliko košta. Samo Uprava za javne nabavke je u svom izveštaju 2011. godine rekla da je utvrdila nepravilnosti u nabavkama vrednim 1,4 milijarde dinara i to samo u pregovaračkim hitnim postupcima. Za poslednjih par godina to je 5 milijardi dinara, eto vam primera gde nemate čiste papire, gde nemate čistu proceduru, da li je neko reagovao na ovo? Nije. Postavlja se pitanje zašto!? Da iskoristim priliku da podsetim Upravu za javne nabavke da je dužna po zakonu da redovno objavljuje pregled zaključenih ugovora, poslednji objavljen izveštaj o zaključenim ugovorima na portalu javnih nabavki je za poslednji kvartal 2010. godine, a sada smo u poslednjem kvartalu 2011.god. Hvala vam na pažnji, izvolite ako imate nekih pitanja u vezi sa današnjom temom konferencije. Hvala vam. Prijatno.
