- Ne mislim ni na koga. Nemam ovlašćenja da išta više kažem. Siguran sam da je tako bilo i u ovom slučaju. Šešelj je zadatak dao jednoj osobi, da li nekom iz stranke ili nekom ko je veza između stranke i bande. Takve stvari uvek zna samo jedna osoba. Ali pošto ja neću da nagađam, svakom iz SRS-a koga sretnem kažem: „Ti si." Namerno. Nek ne spavaju noću. Nek pogledaju svoju decu i pomisle namoju. Ali Simovićbi trebalo daotkrije od koga je dobio nalog da prenese Luki Bojoviću da ja treba da budem ubijen.
Kakve su veze Šešelja sa kriminalcima i da li su one postojale dok ste vi bili u SRS-u?
- Šešelj me nikada nije uključio u svoje kontakte sa ljudima iz službi bez
bednosti ili onima s druge strane zakona. Znao je kako bih reagovao i da mu je bolje da sa mnom nema takve probleme. Verovatno zato nisam bio hapšen tokom „Sablje", kada su neki insinuirali da sam učestvovao u ubistvu Zorana Đinđića.
Pomenuli ste Zorana Đinđića. Kajete li se što ste neposredno pre njegovog ubistva rekli da je i „Tito hramao nekoliko meseci pred smrt".
- Bar deset puta sam se izvinio i rekao da se kajem. Prvi put kad sam sreo Ružicu Đinđić izjavio sam joj saučešće. Zato sad očekujem od nekog iz SRS-a da ima istu vrstu hrabrosti i morala i da kaže: „Ja ovo ne mogu da trpim, ja nisam deo toga".
Pa da li vam je neko prišao?
- Ne. Oni su na sednici skupštinskog odbora za bezbednost tvrdili da je sve to izmišljotina, a na kraju sastanka jedan od njih je prišao šefu BIA Saši Vukadinoviću i rekao mu da veruje u rad službe, ali da je ovo što rade samo politički potez. Na to mu je Vukadinović odgovorio: „Onda vi nemate ni obraza ni morala, kad možete jedno da znate, a drugo da radite".
Laka meta
I pored pretnji atentatom, sedite pored otvorenog prozora.
- A šta ću, vidite i sami kako je ovde usko. Nemam gde noge da stavim. Da me neko ubije, žalio bih što nisam završio političke poslove jer porodične jesam. Namnožio sam se i naradio i umorio, ali u politici nisam ostvario konačni cilj. Samo bih za time žalio.
Moram da smirim porodicu
Šta se promenilo u vašem životu otkad ste saznali za atentat?
- Da je samo moj život u pitanju, ne bi se promenilo ništa, ali ne znam šta je sve zločinački um smislio i koliko daleko može da ide da bi me povredio. Moram da umirim porodicu, prvenstveno snaje, jer su zabrinute za decu. Nisam nikad bio u ovakvoj situaciji. Ni sam se ne snalazim.
Da li ozbiljno shvatate pretnje?
- Da, prvi put u životu. Morao sam da se lišim nekih sloboda. Obezbeduju me najmanje trojica policajaca, jedva sam se izborio da se vozim svojim automobilom, ali oni moraju da budu u njemu. Imam i stranačko obezbedenje, ali oni ne smeju da koriste oružje. Zato sam sada potpuno oslonjen na državu.
Tadić mi javio za atentat!!!
Ko vas je zvanično obavestio da je naručeno vaše ubistvo?
- Boris Tadić me je pozvao u nedelju. Tačnije, telefon nije bio kod mene i kad sam ga pogledao, video sam da imam dve poruke od predsednika Tadića. Prva poruka bila je: „Voleo bih da se vidimo“, a druga: „Javi se, važno je“. Ja sam ga pozvao, a on mi je rekao da bi voleo da se sutra vidimo. Rekao sam mu: „Nemam vremena. Sutra imam miting na kojem te rušim.“
Onda je on rekao: „Nemoj da se zezaš, radi se o ozbiljnim stvarima.“ Rekao mi je da imaju podatke da je naručeno moje ubistvo i da bi voleo da ja budem zaštićen kao i on.
Zašto ste uprkos ovim saznanjima održali miting u Kruševcu?
- Policija mi je garantovala da će svi učesnici mitinga biti bezbedni. Da nisu, ja bih ga otkazao.
