Ђурић: Нећемо се повлачити пред екстремистима

Након претњи нападима које су раније добиле наше амбасаде и конзулати у Немачкој и Аустрији, претње је, како је изјавио министар спољних послова у Влади Републике Србије Марко Ђурић, добила и амбасада Србије у Берну.

"Наше институције, Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција и остали, су у контакту са својим колегама у тим земљама. Наши дипломати, наша дипломатско-конзуларна представништва и наши грађани су безбедни и наставићемо да радимо заједно са партнерима у међународној заједници на сузбијању ове врсте екстремизма", рекао је Ђурић.

Истакао је да Србију овакве претње неће заплашити ни спречити у деловању па ће, како је навео, свака српска амбасада и сваки српски конзулат бити мала канцеларија за Косово и Метохију (КиМ) која ће да говори о кршењу колективних људских права Срба на Косову и Метохији и прогону коме су Срби изложени.

"Нећемо се повући пред терором. Напротив, ујединићемо се. Србија делује у име свих својих грађана без обзира на националност. Једнако ћемо се борити за права грађана и других националности, па и за права Албанаца, Бошњака, свих других на територији грађана Србије. Али нећемо се повлачити пред екстремистима, пред насиљем и терором", рекао је Ђурић.

Оценио је да неко мора да одговара за претње терористичким нападима и навео да када то каже не мисли само на особу или особе које су одабране да прете или припремају нападе, већ да морају да одговарају они чија политика доводи до тога да се ова врста екстремизма уводи у мејнстрим политичког деловања.

Поводом претећих порука које су, путем мејла, раније примили Аеродром Београд, наше амбасаде и конзулати у Аустрији и Немачкој и Београдски центар за безбедносну политику, Министарство унутрашњих послова Владе Републике Србије је добио званичну информацију да је реч о лицу Денису Краснићију из Швајцарске, пореклом са Косова и Метохије.

Косовска Митровица бедем опстанка Срба

Приштина не одустаје од отварања главног моста на Ибру упркос оштром противљењу Европске уније, ОЕБС-а, Еулекса, КФОР-а и Сједињених Америчких Државе. Брисел поручује да треба избегавати једностране, некоординисане кораке, и разговарати у оквиру дијалога.

Ђурић је рекао да је Косовска Митровица, као град, бедем опстанка српског народа на Косову и Метохији.

"Пошто је пре четврт века готово целокупно српско урбано становништво протерано са Косова и Метохије и више од 40.000 Срба из Приштине, преко 20.000 Срба из Призрена, велики број Срба из Пећи и других градова је протеран. Дакле, Косовска Митровица је једина мултиетничка, у правом смислу те речи, градска средина и зато је мета Куртијевог етнонационалистичког режима. Он, желећи да преузме контролу над тим мостом и желећи да заправо створи предуслове за даљи додатни притисак на српску заједницу, жели да заврши посао започет пре 25 година на протеривању Срба са Косова и Метохије", рекао је Ђурић.

Оно што је за нас као српску дипломатију кључно, рекао је Ђурић, то је да читавој међународној заједници представимо о чему се овде ради.

"Овде се ради о једној организованој, добро осмишљеној, врло прецизно реализованој кампањи етничког насиља над Србима на Косову и Метохији, које је некада политичко и вербално, а некада се огледа и у десетинама неправних или противправних хапшења, отимању српских локала, предузећа на северу Косова и Метохије. Онемогућавању пословне, физичке, безбедносне, и сваке друге егзистенције нашег народа", рекао је Ђурић.

Док је Београд отворен за дијалог, Приштина неће да се одазове позивима високог представника Европске уније, Жозепа Бореља.

"Прошлог месеца Курти је одбио да учествује на тројном састанку који је Борељ сазнао у Бриселу. Тако да, он се већ налази на рестриктивним меримаа Европске уније, а ја бих рекао да ће његов режим, ако не плати на мосту, платити на ћуприји, у смислу ускраћивања подршке међународне заједнице", рекао је Ђурић.

Београд би волео да види енергичнију акцију КФОР-а и Еулекса

Ђурић је рекао да би Београд волео да види енергичнију реакцију међународне заједнице на терену.

"Ми морамо да будемо потпуно сигурни да ће у случају да Куртијев режим заиста насрне на физичку егзистенцију нашег народа на северу Косова и Метохије, извршити свој мандат. И у том смислу државне институције Србије, не само дипломатија, већ председник Републике пре свега, али и војска Србије и други не пропуштају прилику да свим међународним саговорници пошаљу снажну поруку да је за Србију опстанак и безбедност српског народа на Косову и Метохији црвена линија коју нико не треба да покушава да пређе", рекао је Ђурић.

Курти преузимањем контроле над мостом жели да заврши протеривање Срба са Косова и Метохије

Косовска Митровица је једина мултиетничка градска средина на Косову и Метохији и зато је мета етнонационалистичког режима Аљбина Куртија, који жели да преузимањем контроле над мостом на Ибру створи предуслове за додатни притисак на српску заједницу, и тиме заврши посао започет пре 25 година на протеривању Срба са Косова и Метохије, изјавио је Ђурић.

Истакао је контраст у деловању између Куртијевог режима и званичне Србије, државе Србије, никада није био већи.

"Ми делујемо у смислу подршке и нашој и свим другим заједницама на Косову и Метохији. Делујемо у смислу јачања владавине права, подршке дијалогу у Београду и Приштини. Они, са друге стране, неће чак ни да се одазову позивима високог представника Еуропскее уније, високог представника Европске уније Жозепа Бореља, на састанке, као што је било прошлог месеца", рекао је Ђурић.

На молбу да појасни своју ранију изјаву да би волео да види енергичнију реакцију међународне заједнице и на терену, рекао је да то значи да су вербалне осуде тог режима и његовог деловања добре, али да морамо да будемо потпуно сигурни да ће у случају да Куртијев режим заиста насрне на физичку егзистенцију нашег народа на северу Косова и Метохије, извршити свој мандат.

Говорећи о писму које је послао Америчком националном демократском институту (НДИ) због учествовања Аљбина Куртија на националној конвенцији Америчке демократске странке у Чикагу, рекао је да је тим поводом јуче разговарао са председницом НДИ.

"Сарадња Србије и НДИ-а је у многим сегментима веома значајна и одвија се годинама. Наставиће се и у будућности. Србија има и друге представнике на демократској и националној конвенцији и у том разговору изложио сам наше виђење и нашу позицију, представио разлоге због којих мислим да његово учешће на таквим скуповима није добра идеја", рекао је Ђурић.

 Појаснио је да је Национални демократски институт невладина организација и да њено деловање не одражава званичну политику Сједињених Америчких Држава.

Када је реч о приоритетима на унутрашњем и спољнополитичком плану истакао је да ће главни приоритет државе бити наставак развоја Србије, унапређење животног стандарда грађана а што се спољне политике тиче наставиће се са стварањем нових пријатеља, а  један од стратешких приоритета за Србију је чланство у Европској унији.

Извор: Танјуг/РТС 1