САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 19.12.2019.

Јадранка Јоксимовић

Интернационални секретар Српске напредне странке

Поједини медији, објавили су у уторак ауторски текст лидера СзС „Европска будућност Србије је угрожена заробљавањем државе“, у коме се, поред осталог, наводи да драматично назадовање на пољу демократије – од доласка СНС на власт 2012. године, угрожава процес ЕИ Србије, односно да је Србија од 2014. године забележила један од највећих падова на Индексу слободе медија.

Тим поводом, министар за европске интеграције, члан Председништва и интернационални секретар СНС Јадранка Јоксимовић, уз оцену да ауторски чланак лидера СЗС, иницијално објављен на порталу Еурактива, не само да обилује неистинама, већ показује и огроман степен малициозности и дезоријентисаност потписника текста, и чињенично демантује наводе Драгана Ђиласа, Небојше Зеленовића и Дејана Николића.

Не постоји драматично назадовање Србије на пољу демократије и напредовања ка чланству у Европској унији (ЕУ). Напротив, Србија је пре само недељу дана отворила још једно преговарачко поглавље у процесу приступања ЕУ, што је јасан показатељ да испуњава своје обавезе и критеријуме за чланство.

Проблем разумевања одговорне политике СЗС се огледа у томе да упркос постојању ЕУ механизама кроз које процењује и оцењује напредак оних држава које теже чланству и где је несумњиво оцењено да је РС напредовала у области владавине права (што се види и по одржаној Међувладиној конференцији почетком децембра), за СзС њихови механизми процене би изгледа требало да имају већу тежину?!

Подсетићу да је Србија отпочела преговоре о приступању у јануару 2014. године и да је до сада отворила 18 преговарачких поглавља, више од половине, од чега су 2 поглавља привремено затворена, док је за време претходих Влада, које су водили садашњи лидери СзС, процес европских интеграција био у потпуној стагнацији.

Штавише, проблем је дубљи, јер тренутне опозиционе партије окупљене око СзС, немају јасно дефинисано европско опредељење, нити се европске интеграције налазе у њиховом програму, као ни бројна друга питања од интереса за грађане Србије.

Не улазећи у тачност и веродостојност извештаја међународних организација на које се у тексту аутори позивају, нетачан је и сам основни навод, да је Србија 2014. године забележила један од највећих падова на индексу слободе медија, који годишње издаје организација Репортери без граница.

Тачно је то, да је 2014. године Србија забележила скок за 9 места на ранг листи индекса (где је са 63. места у 2013. години, рангирана као 54. у 2014. години).

Даље је у 2015, 2016 и 2017. години Србија имала бољи коефицијент рангираности него 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 и 2012. године, када је на медијске слободе погубно утицала претходна власт.

На ранијим изборима, које су организовали представници садашње опозиције, која је тада била на власти: 2003 (85 место), 2004 (77 место), 2007 (67 место), 2008 (64 место) и 2012 (63 место) године, изборни услови и индекс слободе медија су били знатно лошији, од услова и индекса на изборима који су одржавани након доласка СНС на власт: 2016 (59 место) и 2017 (66 место) године.

Такође, Србија ниједном није била најгоре рангирана држава у региону, већ је боље рангирана на тој листи, чак и од неких држава чланица ЕУ, што је битна чињеница.

За време ове Владе усвојен је сет позитивних закона из области медија спроведене су релевантне експертске мисије из области слободе медија и покренута иницијатива за усвајање нове медијске стратегије, која је спроведена у инклузивном и транспаретном процесу, тако да су квалификације у погледу извештаја „Feedom Housе“ o садашњој ситуацији и слободи, у односу на раније стање, далеко од објективног и истинитог сагледавања стања ствари.

Тезе о нерегуларном власништву у медијима, контроли медија, утицају на правосуђе и друге сличне тезе, такође не стоје, нити могу бити релаванте, јер долазе од оних, који су се за време бивше власти енормно обогатили на трговини медијским простором и медијским садржајем, нерегуларним приватизацијама српских предузећа и медија и спровођењем незаконитих и неуставних реформи у правосуђу. Такво њихово понашање је заправо само још више наштетило српском друштву и удаљило Србију од ЕУ, а што је након њиховог одласка с власти значајно поправљено.

Осим тога, говорити о назадовању у области слободе медија и да су сви значајнији медији у Србији под контролом власти, само пар недеља након што је на насловној страни једног од недељника објављена фотографија снајперске пушке која је уперена у председника Србије Александра Вучића, у најмању је руку бизарно.

У вези са наводима о независном новинару Милану Јовановићу, желим да напоменем да су надлежни органи Републике Србије промптно реаговали и привели осумњичене и у току је кривични поступак.

Што се тиче примене препорука ОДИХР, оне постоје од 2007. године. Значи далеко пре од доласка СНС и коалиционих партија на власт, док се изборни услови нису значајније мењали од 2000. године. Зашто тада лидери СзС, који су тада били на власти нису поштовали међународне препоруке и омогућили да се побољшају изборни услови?

За разлику од њих, ова Влада је основала посебну Радну групу за сарадњу са ОЕБС и примену препорука ОДИХР и уз подршку Европског парламента покренула унутрашњи међупартијски дијалог, како би се побољшала свеукупна политичка атмосфера и унапредили изборни услови.

Лицемерство ове, у највећој мери ванпарламентарне групе се огледа и у томе што не желе да учествују у дијалогу за унапређење услова за одржавање парламентарних избора који се одвија уз посредовање Европског парламента, али зато очекују да се без учешћа на изборима врате на власт, занемарујући чињеницу да су грађани Србије ти који одлучују о томе ко ће управљати државом.

Сада такав дијалог, бојкотују управо лидери СзС, чиме јасно показују да им је до демократије стало искључиво само декларативно, док своју земљу желе да прикажу као државну секундарне демократије и заробљених институција.

Таква фразеологија је њихова дубока политичка заблуда и политички дилентатизам, јер су деветесете године прошлог века далеко иза нас, а Србија се данас гради као модерна европска држава.

Лидери СзС се наводно залажу за поштовање демократских вредности и начела, док с друге стране позивају на насиље и не желе да поштују начела демократског деловања, при чему негирају чак и препоруке, које долазе од европских парламентарних представника и  групација, а које јасно подвлаче став да Европски парламент и ЕУ не подржавају њихову опструкцију демократије и најављени бојкот избора.

Јасно је да таквим регресивним деловањем, пре свега против грађана и институција, лидери СзС заправо настоје да закоче европски пут Србије, да заробе грађане и зауставе реформе и Србију на путу европских интеграција. То је пре свега неодговорно деловање према грађанима Србије, али и према властитим гласачима, које доводе у дубоку заблуду.

Односи Републике Србије са Европском унијом нису угрожени, што се може видети и на основу броја потписаних и постигнутих споразума са ЕУ у 2019. години, међу којима су споразуми о оперативној сарадњи са ФРОНТЕКС, ЕУРОПОЛ и ЕВРОЏАСТ. Из наведеног је јасно да односи Србије са ЕУ и државама чланицама јачају, јер државе ЕУ знају да у Влади Србије имају кредибилног и поузданог партнера.

Декларативно чланство у ЕУ је можда била политика претходне власти, а пуноправно чланство Србије у ЕУ је политика ове Владе и мене као министра за европске интеграције. Србија на свом пут ка ЕУ  не тражи уступке, већ само фер и поштен однос према реформама које Влада доследно спроводи, што Европска комисија успешно препознаје.

Посебан осећај мучнине се јавља у делу који се тиче ситуације у нашој јужној покрајини. У моменту када се над Србима на КиМ спроводи политика застрашивања, када се процесуирају због вербалног деликта, када се нашим функционерима забрањује улазак на КиМ, када су уведене нецивилизацијске мере у виду тарифа на увоз робе из Централне Србије итд, тврдити да је наратив ове Владе такав да се подрива процес дијалога Београда и Приштине показује да политичком галиматијасу из СЗС ништа  политички није јасно, а ни вредно.  Што се тиче бриге и посвећености лидера СзС за процес помирења у региону, лицемерно је да о томе говоре они, који се нису удостојили, да на тему најважнијих националних питања, изнесу јасан политички став и програм. Када год је требало да се нешто добро уради за Србију и њене грађане, лидери СзС нису билу ту, тако да су случајно или намерно, по свим важним темама за друштво и грађане својевољно остали по страни, па отуда данас мала подршка грађана jер су препознали неутемељеност њиховог политичког пројекта.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА