Вести

Брнабић: Много већи одзив привреде за Моју прву плату од очекиваног

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић позвала је младе да се од данас пријаве за програм "Моја прва плата" и истакла да постоји много већи одзив привреде него што је то било очекивано, пошто је чак 10.295 компанија огласило 28.706 радних позиција.

Брнабић је истакла да ће 10.000 младих моћи да стекну преко тог програма прво радно искуство и тако превазиђу "кваку 22" са којом се сви суочавају, а то је проблем што послодавци када објаве оглас за радно место увек траже радно искуство.

"Све оне су објавиле 28.706 радних позиција, а од тога верификовали смо 22. 984 позиције оглашене преко програма Моја прва плата", додала је Брнабић.

Брнабић је рекла да је Моја прва плата одговор на велике критике младих и позив да држава мора да учини нешто и помогне да дођу до првог радног искуства.

"Сви смо били суочени са том "кваком 22" када послодавац тражи радно искуство и како доћи до тог искуства", рекла је Брнабић, нагласивши да је зато држава издвојила две милијарде динара за "Моју прву плату".

Премијерка истиче да је то велики новац који је ванредно издвојен, иако се земља бори са ковидом-19.

Брнабић је рекла да од укупно 10.295 компанија учествује 8.537 послодавац који је задовољио услове учешћа.

Млади ће моћи да се пријаве до 8. новембра.

Брнабић је навела да ће се крајем новембра обавити разговори између послодаваца и младих око усклађивања позиција за посао.

Онда ће, додаје, од 28. новембра до 15. децембра бити потписани уговори између послодаваца и младих и започињање праксе коју ће финансирати држава.

Премијерка је истакла да је држава у последњих неколико година много пажње посветила младима, не само да за њих отвори нова радна места, већ и да их охрабри да сами покрену свој бизнис.

Подсетила је да је држава 2018. године донела програм посебних пореских олакшица за оне који су у последњих 12 месеци завршили средњу школу или факултет.

Та олакшица подразумева, додаје Брнабић, да онај ко оснива предузеће не плаћа порез и допринос за себе и девет својих запослених у првој години пословања, како не би имали "терет државе на својим леђима".

"Нама је било важно да у првих годину дана пробају да имају успешно пословање, да нађу неки свој сегмент на тржишту и купце за своје производе и услуге", рекла је Брнабић.

На пореске олакшице, навела је Брнабић, имају право и они којима је тешко да нађу посао, који су старији и који су дуже од шест месеци на бироу.

Брнабић је најавила да ће у оквиру Националне академије за јавну управу бити одржане посебне обуке за градоначелнике и председнике општина како да раде са младима, док ће обуке одржавати организације младих.

Навела је и да ће организације младих саме одлучивати које категорије младих ће имати приоритет у добијању станова за младе, које ће држава почети да гради.

 

Рекордно ниска незапосленост младих - 20,7 одсто

Брнабић је изјавила да је на крају другог квартала ове године незапосленост младих била 20,7 одсто, што је, како је рекла, рекордно ниска незапосленост код те категорије грађана до сада.

Истакла је да је пре шест година незапосленост младих била чак 51,1 одсто.

"Србија и даље има огроман проблем са незапосленошћу младих. Међутим, крајем другог квартала ове године незапосленост младих дошла је до 20,7 одсто и то је рекордно ниска незапосленост", рекла је Брнабић.

Истиче да је то показатељ да се држава посветила младима, да остану у земљи и имају посао.

Брнабић је рекла да незапосленост младих опада у континуитету и изнела податак да је крајем 2018. износила 29,1 одсто, крајем 2019. године 25,5 одсто, а сада 20,7 одсто.

"Незапосленост младих континуирано опада и то је јако добро", поручила је Брнабић и додала да држава ни тим резултатом није задовољна и да ће наставити са политикама за запошљавање младих.

 

Издвојићемо и додатна средства за Моју прву плату

Брнабић је изјавила да је држава спремна да, поред две милијарде динара за програм Моја прва плата којим ће обухватити 10.000 младих, издвоји додатна средства за наставак тог програма.

На питање новинара да ли ће тај програм бити реализован и идуће године, Брнабић је рекла да ће влада заједно са удружењима младих пратити реализацију Моје прве плате како би се објективно сагедало шта је постигнуто и да би тај програм могао да се настави у 2021. или 2022. на исти начин или уз неке измене и прилагођавања како би резултати били што бољи.

"Немамо проблем да дамо додатна средства, важно је само да имамо добру понуду и да то буду добре компаније и да свака од њих има програм менторства како би млади заиста и научили нешто током тих девет месеци", рекла је Брнабић.

Подсећа да је 2009. године када је светска економска криза захватила и Србију повећана је незапосленост младих зато што тада нико у Србији није обраћао пажњу на младе.

"Нису постојали никакви посебни програми за бригу о младима, па је незапосленост повећана нагло са 36 одсто на изнад 50 одсто. У оваквим тренутцима морате да водите рачуна о младима", поручила је Брнабић.

Премијерка наводи да је држава програм Моја прва плата хтела да да јасан сигнал младима да води рачуна о њима.

Указала је да је остварен велики успех са преквалификацијом за ИТ сектор пошто су скоро сви остали у земљи, јер су имали заиста добре плате.

Брнабић је рекла да увек постоји бојазан да ће након што млади заврше школе да оду у иностранство и да зато држава улаже велики новац да их задржи и створи им добре услове.

"Много смо као влада уложили у младе посебно у високообразоване младе са запошљавањем више од 1.000 младих доктораната, са отварањем Фонда за науку, са позивом за финансирање пројеката младих истраживача, да сада они први пут у Србији праве своје тимове и добијају финансирање за своје пројетке, али и кроз дуално образовање и друго".

Брнабић очекује да ће послодавци у програму Моја прва плата, поред средстава које је обезбедила држава, и сами додатно финансирати младе како би имали већу плату током учешћа у програму.

Програм предвиђа да накнада за кандидате који су завршили средњу школу буде 20.000 динара, а 24.000 за оне са високим образовањем.

"Верујем да ћемо имати и суфинансирање од стране послодаваца и трудићемо се да повећамо плате у оквиру програма Моја прва плата", рекла је премијерка.

Брнабић је рекла да су се за програм пријављивала и јавна предузећа и локалне самоуправе, али да ће приоритет имати приватне компаније, као и оне компаније које долазе из мање развијених подручја.

 

Већ радимо на изборном процесу, радићемо и даље

Брнабић је изјавила да власт у Србији ради на унапређењу изборног процеса још од 2017. године, и да ће наставити то да чини и даље, али и додала утисак да су поједине оцене из извештаја Европске комисије везане за изборни процес "паушалне", да неке захтевају конкретне примере и податке за оно што се наводи као проблем.

На питање да ли у наредном мандату намерава да се у већој мери бави изборним процесом, јер извештај ЕК каже "да ту није било напретка", Брнабић је рекла да се већ ради на унапређењу тог процеса, континуирано од 2017. године, када се ушло у процес са ОДИХР-ом, али и мимо тога.

"Најбољи пример за то колико смо сами радили на изборном процесу је јединствени бирачки списак, који је данас ажурнији него било кад раније и наставићемо да радимо на томе", навела је Брнабић.

Брнабић је навела да се са неким коментарима о изборном процесу слаже, али са некима не, те да ће са партнерима из ЕУ разговарати о томе отворено, као и увек до сада.

"За неке оцене мислим да су сувише паушалне, неке се понављају без конкретних примера и података о чему се ту ради. Тражићу конкретне примере, јер ја не желим својим послом да се бавим паушално. А, не могу да разговарам са нашим партнерима из иностранства и међународних организација, уколико они дају паушалне оцене и кажу да је нешто проблем, а нема података шта је уствари проблем", рекла је Брнабић.

 

Од 222 предузећа младих, угашена су само 8

Брнабић је изјавила да су млади у периоду од јануара 2019. до јула 2020. године, у оквиру Програма пореских олакшица, основали 222 предузећа, а да прву годину пословања није преживело само њих осам.

На основу тог програма, наводи Брнабић, примећено је да се млади теже одлучују да отварају своја предузећа, али када их отворе, много су успешнији од старијих који су, такође, део тог Програма.

Подсетила је да је држава 2018. године донела Програм посебних пореских олакшица за оне који су у последњих 12 месеци завршили средњу школу или факултет.

Та олакшица подразумева, додаје Брнабић, да онај ко оснива предузеће не плаћа порез и допринос за себе и девет својих запослених у првој години пословања, како не би имали "терет државе на својим леђима", већ почињу са плаћањем од друге године.

"Нама је било важно да пробају, да у првих годину дана имају успешно пословање, да нађу неки свој сегмент на тржишту и купце и кориснике за своје производе и услуге", рекла је Брнабић.

На пореске олакшице, навела је Брнабић, имају право и они којима је тешко да нађу посао, који су старији и који су дуже од шест месеци на бироу.

"Оно што је занимљиво из тог програма подстицаја - млади се теже одлучују да отварају своја предузећа, али када их отворе, много су успешнији и не затварају их након тих 12 месеци, у односу на старије, који су бржи и слободнији у отварању, али су у већем проценту затварали у првих годину дана", указала је Брнабић.

Брнабић истиче да су од укупног броја отворених фирми у оквиру Програма подстицаја 20,6 одсто основали млади.

 

Нетачно да је мања незапосленост младих јер одлазе из Србије

Теза да се бележи тренд смањења незапослености младих, јер они одлазе из земље је нетачна, зато што бележимо и тренд повећања запослености младих, изјавила је Брнабић.

Како је рекла, не прати се само стопа незапослености, већ и запослености, а подаци показују да је укупно у Србији јасан тренд повећања запослености младих.

Међутим, Брнабић је навела да се мора урадити још много да би се стопа незапослености младих са 20,7 на крају другог квартала и даље спустила, јер је то и даље лош проценат, иако бољи него раније, с обзиром да је пре шест та стопа била 51,1 одсто.

На питање колико младих се одселило за тај период, Брнабић је рекла да такав податак нема, јер нико нема право да пита људе када одлазе, да ли су отишли за стално, на школовање са планом да се врате...

Брнабић је рекла да држава активно ради на томе да се наши људи из иностранства враћају у Србију, на мапирању дијаспоре, како би се знало где су отишли и шта да надлежни треба да ураде да се они врате.

У том смислу, подсетила је да платформу "Тачка повратка" чији је циљ да дијаспори пружи информације о томе како да ступе у контакт са Србијом, као и циркулацији информација за појединце који желе да се врате у земљу.

"Јављају се људи који желе да се врате. Имали смо велики скок упита оних који су желели да се врате у Србију за време короне, јер су тамо изгубили послове или раде од куће, па желе да им се деца школују у Србији", рекла је Брнабић и додала да има примера да су се наши људи вратили из Аустралије и са Новог Зеланда.

Брнабић је навела да постоји значајан број људи који се враћа у Србију.

"Није проблем сам ''одлив мозгова'', то може да буде и добро ако пређе у ''циркулацију мозгова'' - да млади одлазе, али да се враћају, јер то земљи доноси нека нова знања", рекла је Брнабић.

 

Држава настоји да 2021. почне станоградњу за младе

Брнабић је изјавила да ће држава настојати да следеће године почне изградњу станова за младе, а да ће организације младих направити план коме су станови најпотребнији.

Брнабић је навела да ће станове добити млади научници, млади брачни парови и млади које вреди подржати.

"Да ми не би размишљали о томе које су приоритетне групе и кога све треба подржати, дали смо да о томе одлуче удружења младих, да направе сами тај план за кога су најпотребнији станови, где су најпотребнији, какви станови и по којим критеријумима да их дајемо", рекла је Брнабић.

Навела је да је држава почела са удружењима младих да ради на реализацији пројекта станоградње за младе, али је све стало током ковида.

"Међутим, данас смо се договорили да наставимо рад на томе, да 2021. имамо и ту неке конкретне резултате и да кренемо у изградњу станова за младе", истакла је Брнабић.

Најавила је да ће држава наставити да разговара са младима и да су отворили и тему да ли средње образовање учинити обавезним.

 

 

Извор: Танјуг