Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић пред крај свог мандата признаје да је у протекле три и по године било тешких тренутака и да јој најтеже падају напади на породицу. Брнабић истиче да се нада да Вучић неће напустити место лидера Српске напредне странке, као и да је највећа привилегија радити са њим, иако се дешава да немају исто мишљење о свему. Истиче да кад је реч о интересима Србије не дозвољава никакве калкулације.

Много тога смо урадили - расту плате и пензије, Србија је све стабилнија, завршили смо Коридор 10, имамо ауто-пут до Чачка, имамо програмирање у школама, дигиталне уџбенике, до краја мандата ћемо имати четири научно-технолошка парка у Србији, а до 2014. године нисмо имали ниједан. Најтежи пут смо прешли у увођењу електронске управе и сигурним корацима мењамо јавну управу тако да буде сервис грађана - најбољи примери су „е-Беба“ и „е-Рецепт“. Оформили смо Фонд за науку, отворили Народни музеј, Музеј савремене уметности, позориште у Врању. Незапосленост је једноцифрена. Све су то ствари које ми доносе неизмерну радост. Поносим се када Србија има резултате и сваки резултат појединачно чини да је све што пролазимо на том путу вредно. Највећа част у животу ми је то што ми је указано поверење да водим владу своје земље.

* Да ли сте на почетку мандата веровали да ће по традицији конзервативни Срби ипак прихватити премијерку која је геј? Како сте успели да спојите наизглед неспојиво?

- Јесам, зато што верујем да већини људи у Србији то није важно, већ да је важно каква сте особа, да ли предано радите свој посао, да ли сте посвећени, да ли вам је стало да радите у интересу ваше земље и људи у њој. Трудила сам се кроз свој посао да покажем колико су стереотипи бесмислени. Ипак, ништа од овога не би било могуће без подршке коју ми је од првог дана пружао председник Вучић и свесна сам колико је политички ризиковао када је одлучио да ме позове у Владу. Хвала му на томе и хвала СНС-у што су ми дали шансу и све евентуалне предрасуде ставили на страну.

* Ако будете у позицији да поново састављате кабинет, која је најважнија особина која ће вас определити да дате још једну шансу актуелним министрима. Лојалност? Тимски дух? Марљивост? Стручност?

- Осећање личне одговорности, посвећеност, љубав према Србији и њеним грађанима, жеља да радите за те грађане и да сваког дана дате баш све од себе.

* Врло брзо напредујете у хијерархији СНС-а. Да ли искључујете могућност да након Вучићевог најављеног одласка са чела странке заузмете његово место?

- Ја заиста не знам никога ко је толико посвећен Србији и СНС-у и ко је такав борац као што је Александар Вучић. Разумем колику жртву он и његова породица подносе због таквог његовог односа према Србији - да немате викенде, празнике, одмор, путовања, приватност... Разумем и да није фер тражити више од њега и његове породице, али се питам да ли ми без такве врсте лидерства можемо да наставимо истим интензитетом. СНС има фантастичне људе и светлу будућност, али се ипак надам да у догледној будућности неће бити промене на месту председника.

* Да ли осећате да су вас људи у СНС-у прихватили као своју?

- Од првог дана - и увек ћу бити бескрајно захвална на томе. Иако нисам била чланица СНС-а, и председник Вучић и странка су ми пружили пуну подршку и веровали у оно што радим. Знам колико је тешко то понекад било и колико се друге политичке опције не би одважиле на тако нешто. Никада ме нису условљавали - ни тиме да морам да постанем чланица странке, ни мојим избором најближих сарадника, ни приоритетима које дефинишем у свом раду. Дали су ми у свему простор и пружили подршку. СНС је храбра, одговорна и озбиљна странка, чија се идеологија своди на то да Србија побеђује. Ко год у томе може да помогне на било који начин, добродошао је. Тако су прихватили и мене.

* Сигурно се понекад дешава да ви и председник Вучић као две водеће личности у држави немате исто мишљење о неком проблему. Како то решавате? Деси ли се да неко од вас двоје у полемици повиси тон?

- Наравно да председник Вучић и ја немамо увек исто мишљење, али скоро по правилу се своди на то да сам ја често брзоплета и превише емотивна, а да он промишља ствари на стратешки и дугорочан начин. Он никада не реагује на прву лопту, већ људима или другим земљама да простор да покажу тачно какви су и шта мисле. И то се увек, без изузетка, деси. То је оно што је Србији донело највећу предност и разлику и у унутрашњој и у спољној политици. Ја и даље реагујем инстинктивно, на прву лопту, покажем емоције и „откријем карте“. Он то себи не допушта, а за то су потребни огромна самоконтрола, стрпљење и емотивни напор. Ако сте паметни, ви гледате, слушате и учите од њега. Посебно у политици, нема бољег учитеља на свету од Александра Вучића. Учити од њега је привилегија коју би многи у свету желели, важно је само да ми схватимо да имамо ту привилегију и ту предност и да је искористимо на прави начин. У том случају, Србија ће имати генерације политичара које ће умети да воде земљу напред.

* Када се ради о питањима од националног значаја, често сте оштрији и бриткији од већине својих сарадника у Влади, иако долазите из окружења које је грађански опредељено. Откуд у вама толико патриотског духа?

- Ја обожавам своју земљу и њене људе. То, и осећање личне одговорности и истинољубивост ми не дозвољавају да тиме калкулишем. Мислим да је Србији последњих неколико деценија учињена огромна неправда, како споља, тако и изнутра, и желим да учиним све да се та неправда исправи. Желим да радимо тако да Србија поново покаже свима шта и колико може.

* Да ли сте разочарани што такозвани грађански сектор, који би по дефиницији морао бити модернистички, није подржао Вучићеву визију Србије и реформе које заједно са вама предузима? Што је склонији да подржи Ђиласа, који је у суштини далеко ригиднији политичар од Вучића?

- Неки су подржали Вучићеву визију и напоре, али већина није. Наравно да сам разочарана због тога. Запањена сам колико површно гледају на ствари. Жао ми је што је код њих све форма, а ништа суштина. У том сталном тумарању за формом, за неким привидима, изналазе перманентно нове и нове „месије“: Радуловића, па Сашу Јанковића, па Сергеја Трифуновића, без претераног удубљивања и без било какве самокритике. Ђилас је најбољи пример површности и бесвесности дела грађанског сектора или квазиграђанског сектора. Човек који је на власти био десет година, контролисао апсолутно све медије, па и као власник, у чије време није смео да се објави извештај Савета за борбу против корупције Верице Бараћ о стању медија у Србији, у чије време је Србија доживела економски колапс, 600.000 људи остало без посла, који је као градоначелник својој фирми дозволио да прави „кућу Великог брата“ у Пионирском граду, који је у политику ушао са једним станом и изашао као један од најбогатијих Срба, е, тај човек је данас легитимни лидер опозиције, који дозвољава себи да прича шта Србија треба и како треба, све скупа са љотићевцем Бошком Обрадовићем, кога је сам, још када је био власт, створио и финансирао. Када се у то удубите, то је заиста тужно и поразно. Али сам такође схватила да је бављење тиме беспотребни губитак енергије.

Стојим иза сваке Вучићеве речи о Црној Гори

* Како коментаришете актуелна дешавања у Црној Гори после доношења Закона о верским слободама, који је на силу донео Ђукановићев режим?

- То је веома тешко и осетљиво питање, а Србији и Србима у региону је потребна стабилност. На последњој конференцији за новинаре, председник Вучић је дао важне и јасне поруке. Рекла сам да Влада Србије стоји иза сваке његове речи. Србија је данас стабилан партнер, искрен и отворен, што значи да ћемо исто тако искрено говорити о свему што се дешава нашем народу и да ћемо се борити истином, резултатима и позивима на сарадњу у најбољем интересу свих у региону, али уз истинско међусобно уважавање.

Нећемо кукати, борићемо се

* Зашто Срби не могу да имају иста права као сви други народи у модерној Европи? Некад се чини да нам је намењена судбина, рецимо, Курда. Да ли смо сами криви за стигматизацију или је чињеница да нас свет не воли? Зашто се међународне институције и форуми не оглашавају кад су угрожена права и слободе Срба?

- Нисам фаталиста, увек верујем у позитиван исход и да се све може променити радом и упорношћу. Много тога морамо сами да урадимо. Важно је да данас имамо и економски и политички стабилну Србију. Само јака економија је гаранција просперитета земље и свих њених грађана. Политички, показали смо да смо поуздан и искрен партнер који држи своју реч. Светски лидери поштују председника Вучића и верују му. Као што можете да видите, Београд је место где долази и канцеларка Меркел и председници Путин и Макрон, председник Кине, председник италијанске владе и многи други. Нећемо кукати, борићемо се даље за углед наше земље у свету.

Извор: Ало