На Међународни дан борбе против сиромаштва велики број људи у свету не може да задовољи основне животне потребе и живи испод границе сиромаштва. У Србији 267.949 грађана користи новчану социјалну помоћ. Најугроженије је становништво на селу, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају су и многочлане породице, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да је право решење улагање у младе и доношење Закона о социјалним картама.

Ђорђевић је рекао да је задатак министарства и Владе искорењивање сиромаштва.

"Ми не желимо да демагошки причамо да нешто постоји, већ да својим корацима и делима покажемо да идемо ка том циљу", истакао је Ђорђевић.

Пут ка томе је, како је истакао, Закон о социјалним картама чије се усвајање очекује током јесењег заседања парламента.

"То је први корак да видимо каква нам је структура становништва, да државна давања која се повећавају сваке године иду на праву адресу. Да они којима је то најпотребније добијају у већој мери, и да тај новац који држава даје, а он није мали, оде на праву адресу", навео је Ђорђевић.

Србија је међу земљама које за социјалну заштиту издвајају најмање у Европи, 3,3 пута мање од европског просека. Мање издваја само Румунија.

"Ми морамо да идемо ка томе да нећемо само да дајемо кроз давања, јер је то нешто чиме се само привремено гаси пожар, а морате суштински нешто да промените. Овај дан ћемо посветити оним најмлађима, на њима је будућност. Ми желимо да будуће генерације немају проблем који ми имамо данас. Да не дајемо више пара, већ да видимо како да пружимо могућност да они имају запослење, да образујемо прави кадар, да могу да раде, заснују породицу, да не очекују да им држава даје паре, него да могу својим радом да то остварују и да на тај начин имају сигурност", рекао је Ђорђевић.

Посебна пажња усмерена на породицу

Социјалне карте ће, како је објаснио Ђорђевић, ако се гледају деца и село, показати тренутно стање.

"Желимо да подстичемо да та деца данас имају право на образовање, да се образују у оној сфери у којој ће сутра имати посла, и да помажемо ту породицу, јер ако дете живи у породици која има неку социјалну сигурност оно ће једног дана моћи да остари квалитетно образовање", рекао је Ђорђевић.

Додаје да су раније, током израде закона, неке категорије искључене, јер имају неку имовину, а да ту имовину не могу да користе.

"Ми желимо све то да променимо. Имамо доста рањивих категорија којима желимо да посветимо пажњу, као што су на пример слепе и слабовиде особе, међу којима има доста високо образованих људи који немају посао", истакао је Ђорђевић.

Додаје да је кроз разне законе посебна пажња усмерена на породице.

"Знамо када је вишечлана породица да је ризик све већи и већи. У Србији 400.000 деце остварује неки додатак који има као дете, да бисмо смањили ризик од сиромаштва. Сиромаштво није настало сада, него када држава пролази кроз неку кризу, када постоји неодговорност. Тај рецидив наше прошлости мора некада доћи на наплату. Сигурно неће држава да заборави оне који су сиромашни или се налазе на граници сиромаштва", рекао је Ђорђевић.

Није идеја да сви живе у граду

Држава ће да улаже све више, али то није решење, рекао је Ђорђевић

"Право решење је улагање у младе, децу, да се школују, да правимо за њих нова радна места, да остварују неке приходе, да они праве своје породице и да стичу неку имовину. То је гаранција да нећете имати сиромаштво", додао је Ђорђевић.

Министар за рад и социјална питања наводи како није идеја да сви живе у граду.

"Кад радите на селу и кад имате имање, што ми суштински желимо да подстакнемо, требало би да може да каже да са своје две руке може нешто да уради, чак и да му неко ништа не да. Раније смо имали једну потпуно погрешну политику у којој се није водило рачуна о селу", рекао је Ђорђевић.

Нереално је, сматра, да неко 12 година урушава систем, а да се за три године нешто промени.

"Тридесет година се провлачи да ће бити социјалних карата. Сада радимо Закон о социјалним картама, који ће нам омогућити да укрстимо податке, да знамо структуру становништва, и да када имамо ту слику пред нама, држава то распореди на најправеднији начин - транспарентно", закључио је Ђорђевић.

Извор: РТС