Вести

Гојковић: Моја врата за дијалог су стално отворена

Извештај Европске комисије о напретку наше земље ка Европској унији није толико негативан у делу који се односи на Народну скупштину, али има простора за унапређење рада, неке мере сам већ предочила, а позивала сам и пре извештаја, наставићу да позивам и даље, све шефове посланичких група да, кроз дијалог, дођемо до најбољих решења за све, рекла је Маја Гојковић, председница Скупштине Србије.

Међутим, кључ проблема није у скупштинским процедурама, већ у томе што неко ко није учествовао на изборима хоће да преузме власт. Они који немају легитимне посланике у парламенту су најгласнији противници дијалога у њему, мада је он једино место за то, што истичу и европски званичници, напомиње председница Народне скупштине.

* Парламент је, такав је утисак, најгоре оцењен.

- Не слажем се с тим. Такав утисак се ствара јер је парламент годинама, шта год да ми урадимо, медијима најлакша мета за критику. И сада су „промакли” делови извештаја ЕК у којима је регистрован напредак што се тиче седница на којима посланици постављају питања члановима владе, да је настављено одржавање дебата о преговарачким позицијама Србије за поглавља о придруживању, као и да се размењују мишљења с цивилним сектором о ЕУ. Кад се апстрахују политичке оцене, а има доста тога.

* Које су то политичке оцене?

- Кад у извештају говорите да Савез за Србију бојкотује рад парламента, а он није ни учествовао на изборима пре четири године, па не може ни да постоји у скупштини, то је политичка конструкција.

* Амбасадор Сем Фабрици је, на седници Одбора за евроинтеграције, рекао да је у извештају написано „неке странке из СзС-а, а не СзС”.

- То не мења ништа. Овај сазив чине странке, коалиције и покрети који су учествовали на изборима. Тако је и у свим земљама ЕУ, па ваљда то важи и за земље кандидате. Не можемо да говоримо како СзС бојкотује парламент, кад није ни учествовао на изборима. Амбасадор Фабрици и ја смо дуго разговарали, изнела сам му своје замерке, али сам рекла и да има простора за унапређење по ставкама које су они навели као проблем. Објаснила сам му да ознаку за хитан поступак, што је замерено, не ставља парламент, него влада, да сам и раније писала влади да не предлаже хитан поступак и да сам наишла на разумевање премијерке Ане Брнабић. Успели смо да смањимо број аката по хитном поступку са 65 одсто у 2016. години на 44 одсто по последњем извештају, али и то је много и убудуће ће се тако радити само изузетно, на пример, кад се догоде поплаве као сада, па је потребно нешто одмах урадити да се помогне грађанима. Дуплираћемо време за расправу о буџету, мада с досадашњих пет сати нико није био оштећен, и расправљаћемо о буџету као самосталној тачки.

* Све те примедбе су износили и опозиционари, али се није реаговало, а хитно се реагује кад стигну од ЕК, Војислав Шешељ и Чедомир Јовановић, не бојкотују рад, али су вам спочитавали и то, као и то што су посланици владајуће коалиције подносили бесмислене амандмане, који се помињу и у извештају ЕК.

- Прво, то нису бесмислени амандмани, а друго: од јануара месеца нема тих амандмана посланика владајуће коалиције који се помињу у извештају. И то је требало да буде регистровано у извештају ЕК јер он обухвата период од марта до марта. Могао је и да се помене проблем с подношењем 220 предлога за допуне дневног реда, потпуно бесмислених, тога нема у извештају, али има нечега с чим се престало.

* Зашто су посланици владајуће коалиције уопште подносили те амандмане, могли сте да дискутујете о, такође, стотинама бесмислених опозиционих амандмана, „брише се”. Да ли је овде реч о бахатости власти која неће уопште да слуша критике?

- Нема овде никакве бахатости, таман посла. Први је Саша Радуловић из ДЈБ поднео на стотине амандмана на Закон о образовању с потпуно истим садржајем на сваки члан. Ја сам, као посланик, дискутовала о томе, а Радуловића су тада подржали сви који су после почели да причају о „бесмисленим амандманима”. Али, посланици владајуће коалиције су од те праксе одустали, видећемо да ли ће део опозиције одустати од бесмислених предлога допуна дневног реда. Да видимо да ли би парламент требало да поштује само један део посланика, или сви. Део опозиције који је бојкотовао пленумски рад се вратио, али медијима то није интересантно јер би извештавање о томе сведочило да постоје посланици који су схватили да је политички потпуно бесмислено бојкотовати пленум.

* Они који неће да се врате кажу да је резултат бојкота одустајање посланика владајуће коалиције од бесмислених амандмана.

- Они не знају шта више да кажу. Нису ни бојкотовали све активности парламента, учествовали су у одборима, делегацијама, само неће да раде у пленуму. Кад је била расправа о Косову и Метохији, дошли су неки чланови посланичког клуба ДС-а, јавна је тајна да су посланици из посланичког клуба ДС-а гласали за повратак у парламент, као што је јавна тајна да им је централа забранила.

* Тренутно је, како рече Бошко Обрадовић, „услов свих услова за повратак у парламент одлазак Маје Гојковић”.

- Нисам ја никакав проблем. Резултат бојкота за Бошка Обрадовића је да је остао без посланичког клуба. Док је комуницирао с грађанима по улици, упадао у РТС, насилно се понашао прво према председници парламента у овом кабинету, па још према новинаркама Пинка, изгубио је посланички клуб и стигао до шатора. Он неће да каже грађанима чињеницу да би, када би се вратио у салу, морао да се бори с још 25 самосталних посланика за време, за дискусију, пошто три пута по пет минута користе и ти посланици, а они вредно раде и кад виде да је сазвана седница, одмах се пријаве. Разлог његовог бојкота пленума јесте то што би грађани видели да више нема клуб и да, због тога, не може да говори, односно врло су му ограничене могућности. Он је нашао себи друштво у Драгану Ђиласу и Вуку Јеремићу, који нису посланици, који су највећи заговорници бојкота, а на изборима нису ни учествовали.

* Двери више немају клуб, у другим клубовима, који бојкотују рад, има много несугласица. Какви су онда изгледи ваших позива на дијалог?

- Редовно ћу наставити да позивам шефове посланичких група. Моја врата су отворена за разговор. Ветеран сам у политици и знам да нема другог места за дијалог парламентарних странака, него у парламенту.

* Чедомир Јовановић је на седници Одбора за евроинтеграције рекао да се у извештају баве амандманима, а не суштинским стварима и да је све то притисак на Александра Вучића због Косова?

- Драго ми је што су сви учествовали у тој расправи, била је и Гордана Чомић, и што је амбасадор Фабрици чуо различита мишљења о извештају. Не могу да коментаришем било чије изјаве које нисам чула, али генерално све се користи као притисак на Александра Вучића. И декларације у једном делу наше земље о специјалним статусима, све је то у функцији притиска на Вучића, али његов и став државног врха је јасан. Нема потребе да неко тражи пукотине. Исту политику заступају председник, влада и владајућа коалиција у Народној скупштини.

* Амерички званичник Метју Палмер разговарао је с делом опозиције, а Бошко Обрадовић је после тог разговора рекао да је Палмер у СзС-у препознао алтернативу Вучићу.

- Не знам шта ко из иностранства планира и којим политичким инжењерингом се бави, ако се бави, али алтернатива Александру Вучићу и његовој политици мора да буде нека политика. Баш ме интересује која је то политика. Имали смо врло важну седницу о КиМ, председник је два дана седео у парламенту и одговарао свима који су учествовали у расправи. Сви су могли да чују ставове СНС-а, наших коалиционих партнера и председника државе. Своје ставове изнели су и Фатмир Хасани, представник албанске националне мањине, Мађари, Бошњаци, СМС, Верољуб Стевановић (ЗЗШ), који је ушао на листи ДС-а, а тој важној седници није присуствовао део опозиције који бојкотује парламент. Да су дошли, морали би да кажу свој став, ту алтернативну политику.

* Рекли су да нису дошли јер су месецима тражили седницу о КиМ, а да је власт то игнорисала, а онда решила да прави фарсу од тога.

- Да би дошао да причаш о КиМ у овом тренутку, мораш да имаш став, да будеш храбар да га изнесеш. Док су били на власти, Драган Ђилас и Вук Јеремић су водили катастрофалну политику у односу на КиМ. Поставили су оно страшно питање Међународном суду правде, на чији одговор се данас Рамуш Харадинај и Хашим Тачи позивају, изместили су разговор о КиМ из УН у ЕУ. Њих неко мора да пита о програмима за питања која су важна за будућност Србије, да кажу каква је и шта садржи та њихова алтернативна политика, или им је страшно да кажу да се залажу за признање лажне државе Косово у границама које су добили након агресије НАТО-а на Србију.

 

Бошњачко национално веће се бави политиком

* Поменули сте захтеве за специјалне статусе, то је захтев Бошњачког националног већа у коме је на власти и странка коју је, како је сам рекао, подржао и ваш коалициони партнер Расим Љајић. Како гледате на то?

- Све што сам имала да кажем о томе, рекла сам на једној седници скупштине, као посланик, у расправи. БНВ, као и сви савети националних мањина, има законом дефинисане надлежности и за њихову реализацију има пуну подршку државе. БНВ се, међутим, бави сувом политиком и овај њихов захтев спада у онај корпус ствари које се смишљају као притисак на Александра Вучића, а ко их подржава у томе, које странке учествују и зашто се не изјашњавају о том питању, а део су владајуће коалиције у Скупштини Србије, закажите интервју, па разговарајте с њима о томе. Ја имам своје мишљење, износила сам га на страначким форумима и јавно, због чега су ме у медијима данима одређени коалициони партнери карактерисали на разне начине.

 

Пословник и политика

​* У извештају ЕК је поменут и пословник на који се жали опозиција.

- Моја врата су отворена за консултације, нема ничег боље него да посланици који су писали овај пословник, а сада седе у парламенту, као што су Ненад Константиновић, који је тада био у ДС-у, а сада је у СДС-у, и Гордана Чомић, која је и даље у ДС-у, писмено кажу шта то треба да се мења, где су то погрешили. Ја нисам бранилац овог пословника, али видим да постоји та мантра како пословник не ваља, само нико да каже јавно шта не ваља. Они су донели пословник прегласавањем усред лета, што је рекао и Чедомир Јовановић, и то због проблема с кворумом. Ако овај пословник и парламент не ваљају, што су напустили скупштине Војводине и локалних самоуправа?

* То је политичка борба.

- Знам да је политичка борба, а не процедуралне ствари. Слажем се да у процедуралним стварима може много тога да се поправи у корист свих посланика. Али, да се разумемо, пословник може да се донесе само консензусом. Док сам председник парламента, пословник се неће доносити прегласавањем, како је то својевремено радила Демократска странка.

 

 

 

Извор: Политика/Танјуг