Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да у Извештају Европске комисије о напретку није констатовано назадовање ни у једном поглављу, док је констатовано да нема напретка у три, ограничени напредак за пет, одређени напредак за скоро 20 и добар напредак за четири поглавља.

Јоксимовић је на седници скупштинског Одбора за европске интеграције рекла да се напредак мери кроз описне оцене које бележе да ли је у секторским областима било напретка или не. Како каже, без напретка су оцењена три поглавља: поглавље 3 - пословно настањивање и слобода пружања услуга; поглавље 5 - јавне набавке и поглавље 8 - политика конкуренције.

Описном оценом ограничени напредак оцењена су поглавље 1 - слобода кретања роба, поглавље 13 - рибарство, поглавље 15, енергетика, поглавље 23 - правосуђе и основна права и поглавље 27 - животна средина.

Одређени напредак, који је умерени ниво припремљености за чланство, каже Јоксимовић забележен је у скоро 20 поглавља и то: поглавље 2 - слобода кретања радника, поглавље 6 - право привредних друштава, поглавље 7 - право интелектуалне својине, поглавље 9 - финансијске услуге, поглавље 10 - информационо друштво и медији, поглавље 12 - безбедност хране, ветеринарско фитосанитарна политика, поглавље 16 - порези, поглавље 17 - економска и монетарна политика. Такође, ограничени напредак забележен је и у поглављу 18 - статистика, поглављу 19 - социјална политика и запошљавање, поглавље 20 - индустријска политика и предузетништво, поглавље 21 - трансевропске мреже, поглавље 22 - регионална политика и координација структурних елемената, поглавље 24 - правда, слобода и безбедност, поглавље 25 - наука и истраживање, поглавље 28 - заштита потрошача и здравље, поглавље 29 - царинска унија, поглавље 30 - економски односи са иностранством, поглавље 31 - заједничка спољнобезбедносна политика, поглавље 32 - финансијска контрола и поглавље 33 финансијске и буџетске одредбе.

Добар напредак, каже Јоксимовић, који је један од највиших нивоа описне оцене је констатован у четири поглавља и то: поглавље 4 - слободно кретање капитала, поглавље 11 - пољопривреда и рурални развој, поглавље 14 - транспортна политика, поглавље 26 - образовање и култура.

''Описна оцена врло добар напредак, што би значило потуни ниво припремљености, ту за сада нема ниједног поглавља, што је и нормално у овој фази преговарачког процеса'', наводи министарка и додаје да су статистички подаци о оцењености поглавља важни.

''Мислим да је ово врло важно, јер показују да суштинског, реформског напретка има у скоро свим секторским политикама које Србија преговара'', додала је она. Истиче да се подразумева да су у фокусу поглавље 23 и 24, јер то су, наводи, суспензивна поглавља у односу на чији се напредак мери могућност за отварање нових поглавља.

Подсетила је да смо ми прва земља на коју је примењена нова технологија ЕУ, а то је да се поглавље 23 и 24 отварају у најранијој фази преговора, односно на почетку, а да ће бити на крају затворено. Како наводи, позитивна оцена је дата у области регионалне сарадње и добросуседских односа и то се у континуитету понавља, што је један од критеријума за мерење оцене спремности и одговорности државе да учествује у међународним и регионалним односима и доприноси миру и стабилности.

''Посебно добре оцене смо добили и у области економије, чиме је потврђен успех економских реформи које Влада спроводи, а посебно је добро оцењено у поглављу 24, у области миграција. Добру оцену смо добили и у заштити мањина'', казала је Јоксимовић.

Што се тиче оцена да нема напретка у слободи медија, Јоксимовић каже да сматра да је то више политичка оцена која не би требало да пошаље поруку да све што је урађено није довољно.

''Наравно да није довољно и да није посао завршен, али требало је да буде више забележено. Сматрам да није до краја све евидентирано'', каже министарка додајући да је Србија и прошле године добила исту оцену за слободу медија, али се тада нису претерано оглашавали и бунили, већ су је прихватили као објективну. Констатовано је да има напретка у борби против корупције, каже Јоксимовић и додаје да међутим нису препознати сви напори које држава предузима.

''Чињеница је да је борба против корупције сталан процес, али у Извештају напори нису до краја препознати. Руководимо се политиком нулте толеранције према корупцији'', истиче Јоксимовић.

Када је у питању оцена Бриселског споразума у оквиру Извештаја, Јоксимовић каже да је за дијалог Београд и Приштине забележена чињеница да је Београд био конструктиван, као и да се нотира да је увођење такси од стране Приштине узрок блокаде дијалога. Јоксимовић сматра да је изостала јаснија осуда Приштине због увођења унилатералних такси.

''Чули смо да је у Извештају такозваном Косову препоручено и тражено да се таксе повуку, у нашем Извештају тога нема, али у том случају јасно је да је Приштина та која, не само да блокира дијалог, већ у последње време чини све да би се било каква шанса за постизање компромиса обесмислила'', наводи Јоксимовић.

Наводи да је генерално овај Извештај позитиван, јер је у највећем броју области забележен напредак, а констатовано је да ни у једној области нема назадовања.

''Немогуће је да Извештај буде гори него претходни ако је забележен напредак у Извештајном периоду у већини области'', истакла је министарка и додала да су контроверзе које су се отвориле последњих дана у медијима да смо у свађи са ЕУ и да смо одустали од европског пута изазване коментарима и ставовима српске стране која се није до краја сложила са одређеним оценама.

''Чињеница је да смо сматрали да неке од активности нису довољно нотиране у Извештају. Мој принцип рада је да у искреном партнерском односу кажете шта је могло да буде другачије, да се уваже сугестије, али истовремено да изнесемо и наше оцене и то је једини начин на који можете на кредибилан начин да заступате позицију државе кандидата'', навела је министарка.

 

Бриселски споразум - свеобухватна нормализација, а не признање

Поглавље 35 није замена за дијалог Београда и Приштине, већ мери степен имплементације Бриселског споразума, казала је одговарајући на питање посланика министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и, додала да је постојање Бриселског споразума доказ да Србија није принуђена да призна Косово већ да се постигне свеобухватни споразум о нормализацији.

„Да је Србија принуђена на нешто дијалог и Бриселски споразум не би постојали - јер морају да се уваже легитимни интереси Србије“, рекла је Јоксимовић.

Додала је да је Србија прихватила да ЕУ буде медијатор у дијалогу Београда и Приштине, јер ЕУ мора да буде статусно неутрална због пет држава чланица које не признају независност Косова.

„Ништа нажао није учињено Србији са овом медијацијом, има ту мањкавости, ја сам један од већих критичара онога што није урађено зато што је неко показао да је за њега потписани уговор жврљотина и парче папира, али за Београд није, јер смо ми озбиљна држава која се држи међународних уговора и својих обавеза на које смо се потписом обавезали“, навела је Јоксимовић.

Каже и да председник Србије Александар Вучић и Влада Србије указују на то да је потребан већи притисак из ЕУ извршити на Приштину, као и да га очекују и то, не само за таксе, већ и за формирање заједнице српских општина.

Одговарајући на наводе да је Влада Србије инфериорна у односу са ЕУ, Јоксимовић каже да то није случај, већ да Влада Србије и ЕУ имају партнерски, отворени однос, који некада има успоне и падове.

Како је рекла, ти односи не зависе само од Београда и Брисела, већ и од свих земаља чланица, а да Србија са некима од њих има одличне билатералне односе, а са некима и отворена питања, која могу утицати на одлуке.

У том смислу, Јоксимовић наводи да је 13 земаља чланица ЕУ јутрос упутило писмо за убрзање интеграција земаља Западног Балкана.

„Чињеница је да смо својом слободном вољом подржаном грађанима дошли у ситуацију да будемо и мерени и оцењивани, то је наша слободна одлука и то је нешто што прихватамо и то не као ђачићи којима се дају инструкције, већ као заинтересовани партнер који хоће да уради нешто добро за себе и своје грађане“, казала је Јоксимовић.

Како наводи, због тога што Србији отварање нових поглавља зависи од поглавља 23 и 24, процес јесте успорен, што она оцењује као непотребно и понекад контрапродуктивно.

„Ако су отварања поглавља сама себи постала циљ, а не треба да буду, већ само инструмент за реформе које се спроводе да бисмо дошли до затварања поглавља, ми тај темпо заиста прихватамо и имамо увек више спремних поглавља него што их отварамо, што значи да је посао урађен, али није увек све до земље кандидата“, казала је Јоксимовић.

Додаје да у овом тренутку постоји једна интроспективна фаза ЕУ која не дозвољава да види шире и даље и која не дозвољава да види политику проширења као елемент којим ће се сама оснажити, као и то да је највећа предност ЕУ интегративна моћ коју још увек има и за себе и за друге.

 

Извештај ЕК анализиран у свим институцијама

Извештај Европске комисије о напретку у евроинтеграцијама Влада Србије ће на најозбиљнији начин схватити, изјавила је данас министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истичући да га нико није потценио, нити има тај став.

Јоксимовић је на скупштинском Одбору за европске интеграције, одговарајући на примедбе и констатације народних посланика чланова тог Одбора, казала да постоје делови у Извештају са којима се Влада Србије не слаже до краја, у смислу да није до краја унето све што је требало да буде нотирано, као и у погледу неких оцена.

“Нико није потценио тај Извештај, нити има тај став”, истакла је Јоксимовић не седници Одбора где је заједно са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем представила Извештај народним посланицима.

Додаје да није покушавала да прибави политичке поене ни себи, ни Влади Србије тако што је оценила да је Извештај ЕК позитиван, а генерално јесте, и додала да је веома аргументовано и отворено говорила у којим областима је оцењен мањи напредак, или одсуство напретка, као и где мисли да има политичких оцена.

“Тачно је да политичке оцене служе за објашњење политичких критеријума, али политичку оцену дају политички актери, а они који припремају Извештај требало би да уврсте све оно што је релевантно и објективно и да унесу све политичке оцене које дају различити извори информисања”, каже Јоксимовић.

Као пример је навела да када се каже у Извештају да је председница парламента позвала посланике појединих опозиционих партија на консултације и дебату, а не унесете чињеницу да је тај део опозиције који је позван одбио позив, то онда даје елементе неправилне селекције цињеница и уноси политичку оцену и конотацију.

Одговарајући на коментар посланице да је потребан контекстуални напредак у тумачењу Извештаја, Јоксимовић каже да је контекстуални напредак неопходан да се борите за истинитост и објективност и да је то улога одговорне Владе и одговорних министара и свих који се баве процесом европских интеграција.

“То што указујемо на нешто са чим се не слажемо или што сматрамо да није довољно забележено, па то није рушење договорене платформе, то је једна нормална и разумна размена мишљења између оних који су пристали да буду оцењивани и оних који желе да нас оцењују, јер сматрају да имамо потенцијал да постанемо функционални део ЕУ”, наводи Јоксимовић.

Што се тиче тога шта ће Влада Србије радити са препорукама, Јоксимовић наводи да су неке од препорука дате у форми мерила за затварање поглавља.

“Када имате мерила за затварање поглавља као препоруку коју треба да спроведете, јасно је да не можете све да постигнете у једном извештајном периоду од годину дана. Ако бисмо у сваком извештајном периоду успевали да затворимо и спроведемо све препоруке за затварање, онда ја верујем да бисмо за две године били спремни да причамо о ратификацији уговора о чланству, а то објективно није могуће”, навела је министарка.

Додаје да зато постоји извештајни период и зато постоје и прелазна мерила и мерила за затварање, а крајња сврха имплементације јесте да се спроведу мерила за затварање.

“Ми смо доста од ових препорука спровели, али није све до краја урађено”, рекла је Јоксимовић.

 

 

 

 

 

извор: Танјуг