Министар финансија Србије Синиша Мали рекао је, одговарајући на писмо које му је упутио Драган Ђилас, да председник Странке слободе и правде износи неистине о јавном дугу и економији Србије, оценивши да се он не разуме у јавне финансије и да је незналица.

“Добио сам једно писмо од Драгана Ђиласа у коме објашњава и критикује економску политику Владе Србије. Да вас још једном подсетим ко је Драган Ђилас и о каквој се незналици ради кад су постулати економске политике у питању”, рекао је Мали.

Мали је подсетио да су Ђиласове фирме у периоду док је био на власти зарадиле и приходовале 619 милиона евра, а да је само нето добит у њима била 105 милиона евра, као и да је оставио дуг граду Београду од 1,2 милијарде евра.

Како је рекао, дуг Београда је растао истовремено са растом профита у његовим фирмама.

“Ђилас је задужио и сопствену странку, откупио дуг ДС-а од 49 милиона динара за 38 милиона динара, а онда уз камату од 18 одсто, као последњи лихвар је задужио и довео у ситуацију у којој се и данас налази”, рекао је Мали.

Навео је и да је Ђиласов сарадник, председник београдске општине Стари град Марко Бастаћ, по сведочењу (Лазара Лешњака), стављао кесу на главу свом венчаном куму и то због пара.

Мали је потом одговарао на све тврдње које је у писму навео Ђилас, а које се тичу економских показатеља.

Ђилас је рекао да се Србија задужила за додатних милијарду евра и додао да је то пронашао на сајту Министарства финансија, рекао је Мали и демантовао:

“Господине Ђилас, додатних милијарду евра је обвезница коју смо реемитовали како бисмо вратили ваше старе скупе дугове из 2011.године, чиме ни на који начин нисмо подигли ниво јавног дуга. Ваша камата је на дугове била 7,25 одсто, а наша је 1,6 одсто и тако смо уштедели 4,4 милијарде динара”, рекао је Мали.

Када је реч о јавном дугу, Мали је изнео податке како се он кретао у претходних 10 година.

Навео је да је јавни дуг 2008.године порастао са 8,7 милијарди на 17,7 милијарди динара, а на крају 2018.године јавни дуг је био 23 милијарде.

Мали је, међутим, истакао да то није повећање задужености, јер је смањено учешће јавног дуга у БДП-у на 51,3 одсто.

Према његовим речима, дефицит у буџету је 2008.године био минус 2,5 одсто, 2009.године минус 4,2 одсто, 2010.године минус 4,3 одсто, 2011.године минус 4,5 одсто, а 2012.године минус 6,4 одсто.

"Јавни дуг је годинама након тога покривао ваше дефиците”, рекао је Мали и указао да је тај дуг 2014.године кроз учешће у БДП-у био 70 одсто, те да је после тога почео да пада и данас је дошао до 51,3 одсто.

Како је додао, у апсолутном износу од краја 2015.године јавни дуг Србије је био 24,8 милијарди евра, 2016.године 24,8 милијарди евра, 2017.године 23,2 милијарде евра, а 2018.године 23 милијарде евра.

Мали је коментарисао и Ђиласове тврдње да ће се Србија задужити за 8,6 милијарди евра, како је то наводно предвиђено Предлогом буџета за 2020.годину, навевши да је реч о члану 3 закона о буџету који даје могућност за то, али да то не значи да ће се држава и задужити.

Министар финансија је рекао да о добрим економским показатељима не говори “Синиша Мали већ кредитне рејтинг агенције”.

“Господине Ђилас, да не понављам ваше профите, да не понављам начин на који сте задужили ДС и уништили, да не говорим о кесама које ваши сарадници стављају на главу венчаним кумовима... Јавни дуг наше земље је под контролом, зауставили смо негативну злу спиралу повећања јавног дуга које сте ви започели 2008, јавне финансије су на стабилним основама”, рекао је Мали.

Мали је поручио Ђиласу да настави да му пише писма на која воли да одговара и да слободно може да настави да се бави кампањом мржње против председника Србије Александра Вучића и свега доброг по грађане Србије.

 

 

Пореско растерећење зарада за додатних један одсто

Пореско оптерећење нето зарада биће у 2020. години смањено са 62 на 61 одсто, чиме ће држава наставити да смањује порезе и доприносе на плате, изјавио је Мали.

"На наредном заседању скупштине биће сет пореских закона који прате Закон о буџету, где смо, колико нам је фискални простор омогућио, још смањили обавезе које оптерећују плате, односно порезе и доприносе за један одсто, што је око 13,1 милијарди динара", рекао је министар током расправе о предлогу буџета за 2020.

Мали је подсетио да је прошле године то оптерећење било 63 одсто, а ове године 62 одсто у односу на нето плату.

"То је јасно опредељење Владе Србије. У новим законима о порезу на доходак имате велика ослобађања од плаћања пореза за новозаполене, а поготово за младе - чак и до 70 одсто у првој години запошљавања. Видећемо како ће те мере да се приме и урадићемо још више како би што све више младих и старих људи могло да се запосли", рекао је Мали.

Нагласио је да стопа незапослености иде на доле и да је Србија по том питању на добром путу.

Напоменуо је, такође, да се мора наћи права равнотежа у повећању стопе привредног раста, која подразумева и повећање плата и пензија како млади не би напуштали Србију.

Мали је истакао да је један од главних изазова како наставити привредни раст земље и да је зато буџет за 2020. скројен тако да омогућава равнотежу између раста привреде и подизања животног страндарда грађана, кроз повећање плата и пензије, и интензивирање јавних инвестиција.

"Важно је да млади овде остваре свој српски сан, а не у Канади или неким другим страним земљама", истакао је Мали.

Мали је рекао да му је драго што сви примећују да је буџет стигао на време и да се не усваја по хитном поступку, као и да је 15 и више дана био пред посланицима како би могли детаљно да се упознају са њим, као и да је једина тачка седнице.

Истакао је да се све око буџета ради транспарентно и да је циљ да се добије што бољи буџет за наредну годину.

 

 

Крајем године прва објективна провера рада јавних предузећа

Мали је најавио да ће на крају године можда по први пут на објективан начин бити проверени резултати рада јавних предузећа у Србији.

"Ми већ целе године пратимо њихове резултате и анализирамо њихове планове пословања и чекам крај године да погледамо како су остварили и да ли су остварили оно што су планирали. То ће можда бити први пут да ћемо имати објективно сагледавање њиховог пословања, а како бисмо већ у првом и другом кварталу наредне године изашли с конкретним мерама за побољшање њихове организације, управљања и начина на који планирају и извршавају своје буџете", рекао је Мали.

Мали је рекао да ће провера рада јавних предузећа бити једна од приоритетних области за Министарство финансија којом ће се бавити наредне године поред планиране реформе плате и увођења платних разреда.

Истакао је да је предлогом буџета за 2020. предвиђен мањи ниво субвенција за државна предузећа, с обзром да неким предузећима помоћ више није потребна јер су, на пример, нашли стратешког партнера.

"Оформили смо сектор за праћење фискалних ризика, то се односи на све што може да угрози макроекономску стабилност наше економије, а једна од области на које се потенцијални ризици односе јесу управо јавна предузећа", навео је Мали.

 

 

За десетак дана понуде пројектаната за национални стадион

Мали је изјавио да за десетак дана очекује понуде пројектаната за израду пројекта за национални фудбалски стадион, као и да би до половине 2020. могла да почне изградња.

Мали је рекао да је тај пројекат од изузетно великог значаја за Србију и напоменуо да и Албанија има свој национални стадион, као и Мађарска и многе друге земље.

Подсетио је да се Србија кандидовала да, заједно са још неким земљама у региону буде домаћин европског и светског првенства у фудбалу.

Мали је нагласио да би тај пројекат био покретач развоја целог тог дела Београда, али и српске привреде.

"Желимо да направимо буквално нови Београд на води и да додатно унапредимо спортске активности и промовишемо нашу земљу, привучемо међународна такмичења", рекао је Мали и додао да је циљ да финале Лиге шампиона може да се игра на том стадиону.

Како је рекао, у питању је локација на око 600 хектара која је предвиђена Мастер планом који ће бити представљен грађанима када за две или три недеље буде изабран пројектант за национални стадион.

Додао је да ће тај пројекат погурати грађевинарство и повећати стопу привредног раста земље.

Такође је рекао да се тренутно ради на изради физиблити студије за национални стадион.

Мали је рекао да се тренутно разговара са француском и са кинеском страном око разних модалитета финансирања за изградњу прве линије београдског метроа.

"У буџету смо предвидели део који се односи на фазу 1 и додатних 500 милиона евра. Не могу да вам кажем како ће на крају изгледати финансијска конструкција изградње метроа пошто тренутно о томе преговарамо", рекао је Мали.

Мали је објаснио да је у буџету предвиђен додатни износ како би у случају да се постигне договор могла да се плати та капитална инвестиција.

Говорећи о Београду на води, Мали је рекао да је направљено највеће градилиште у овом делу Европе, и то на месту где су се скупљали пацови и наркомани и где нико није залазио.

"У наредна четири месеца креће изградња још пар зграда, тако да ће укупно 1,54 милиона квадаратних метара бити изграђено или се тренутно гради у оквиру Београда на води. То све утиче на позитивну промену имиџа наше земље", рекао је Мали.

Мали је рекао и да су у буџету превиђене 22 милијарде динара за пенале и казне, то јест за спорове које је изгубила држава Србија и обавезе из 2007, 2008, 2009. и 2010. године, због неодговорних уговора претходне власти.

 

 

За културу предстоје бољи дани

Мали је рекао вечерас да буџет који се издваја за културу чини скоро један одсто од укупног републичког буџета и да, уз повећање плата запослених у тој области и улагања у инфраструктуру, за културу предстоје бољи дани.

Мали је у Скупштини Србије у току расправе о предлогу буџета за 2020. годину рекао да буџет за културу износи 13,3 милијарде динара, што је скоро један одсто, те навео да тај проценат не укључује инвестиције у модернизацију инфраструктуре од 2,4 милијарде динара и улагања у концертну дворану од 14,1 милијарду динара.

“Не само да нам је буџет један одсто од укупног буџета већ имамо 2,4 милијарде динара улагања у инфраструктуру и изградњу концертне дворане од 14,1 милијарди динара”, рекао је Мали.

Истакао је и да су плате запослених у култури веће од 1.новембра ове године за 10 одсто, што је више у односу на већину запослених у јавном сектору чије повећање износи осам одсто у просеку.

“Мислим да за културу предстоје бољи дани”, поручио је Мали.

Мали је рекао да предлог буџета за 2020. годину предвиђа никад већа улагања у културу и да ће бити урађен велики број објеката и инфраструктуре намењене култури.

"За разлику од претходне власти која је затворила и Народни музеј и Музеј савремене уметности, ми смо и један и други музеј отворили, као и позориште у Врању "Бора Станковић", већ за 2020. планирамо читав низ активности у области културе", навео је Мали.

Како је рекао, током 2020. биће читав низ активности који је везан за Нови Сад који је 2021. европска престоница културе.

“На Народном позоришту у Суботици завршићемо радове, радимо на припреми изградње најмодерније концертне дворане у Београду, затим ту је алтернативна сцена Народног позоришта, реконструкција Дома Војске, Креативна амбасада у Лондону, оснивање легата Владимира Величковића и отварање Галерије на Косанчићевом венцу…”, навео је Мали.

Додао је да је у припрема изградња Факултета музичке уметности, чиме ће се решити вишедеценијски проблем који је везан за привремени и неусловни смештај младих музичара.

"О култури размишљамо дугорочно, малопре сам и рекао, повећане су плате запосленима у области културе за 10 одсто, што је више од осам одсто износ за који су повећане плате највећег броја запослених у јавној управу. И ту показујемо колико нам је стало до културе и мислим да са тим улагањима у инфраструктуру и повећање плате на прави начин и конректно кроз бројке и буџет за 2020. показујемо колико је влада посвећена овој области", нагласио је Мали.

 

 

Све више новца за филмове о важним историјским догађајима

Мали је изјавио да би у првом кварталу 2020. године требало да буде завршено снимање првог филма о Јасеновцу (Дара из Јасеновца) и истакао да ће држава све више финансирати филмове о важним догађајима у историји српског народа.

"У току је снимање филма о Јасеновцу, ово је само један од филмова који финансира Влада Србије. У једном тренутку је било речи да немамо новца и да ћемо наћи неке спонзоре, али је председник Александар Вучић одлучио да влада у потпуности стане иза снимања тог филма и он ће бити готов у првом кварталу наредне године", рекао је Мали говорећи о предлогу буџета за 2020. годину по питању културе.

Мали је истакао да тај филм говори о тужним догађајима за српски народ.

"То је страгетија од које нећемо одустати, снимаћемо све више филмова и имамо довољно новца за снимање о догађајима који су важни за историју спрског народа", поручио је Мали.

Мали је поновио да буџет који се издваја за културу чини скоро један одсто укупног републичког буџета и да, уз повећање плата запослених у тој области и улагања у инфраструктуру, за културу предстоје бољи дани.

Мали је у току расправе о Предлогу буџета за 2020. годину рекао да буџет за културу износи 13,286 милијарди динара, што је скоро један одсто, те навео да тај проценат не укључује инвестиције у модернизацију инфраструктуре од 2,4 милијарде динара и улагања у концертну дворану од 14,1 милијарду динара.

Не само да нам је буџет један одсто од укупног буџета већ имамо 2,4 милиајрде динара улагања у инфраструктуру и изградњу концертне дворане од 14,1 милијарду динара, рекао је Мали.

Мали је истакао и да су плате запослених у култури веће од 1. новембра ове године за 10 одсто, што је више у односу на већину запослених у јавном сектору чије повећање износи осам одсто у просеку.

За разлику од претходне власти која је затворила и Народни музеј и Музеј савремене уметности, ми смо и један и други музеј отворили, као и позориште у Врању Бора Станковић, додао је Мали.

За 2020. годину планиран је читав низ активности у области културе: у Новом Саду који је 2021. европска престоница културе биће финансиран низ активности, затим на Народном позоришту у Суботици биће завршени радови, припрема се изградња најмодерније концертне дворане у Београду, затим ту је алтернативна сцена Народног позоришта, реконструкција Дома Војске, Креативна амбасада у Лондону, оснивање легата Владимира Величковића и отварање Галерије на Косанчићевом венцу...

Мали је додао да је у припреми изградња Факултета музичке уметности, чиме ће се решити вишедеценијски проблем који је везан за привремени и неусловни смештај младих музичара.

 

 

Све више пара у буџету за пољопривреду

Мали је изјавио да ће српска пољопривреда у буџету за 2020. имати до сада највише средстава и највеће субвенције, укупно 58,15 милијарди за пољопривреду, заједно са средствима из програма ИПАРД 2, што је 5,13 одсто укупног буџета државе.

"Знатно су веће субвенције за пољопривреду, јер сматрамо да су нам пољопривредници и пољопривреда веома важни као извор раста и један од основа наше економије", рекао је Мали.

Мали је истакао да су у "време самосталног посланика Миладина Шеварлића", односно 2012. године, субвенције за пољопривреду биле 29,5 милијарди, док ће 2020. бити 43,7 милијарди динара.

Поручио је да ће буџет за пољопрвиреду, као и субвенције за пољопривредне произвођаче, наставити да расту.

 

 

Хоћемо да грађани Србије још боље живе

Мали је одбацио критике Фискалног савета и других да је буџетом за 2020. годину предвиђено превелико повећање плата од 8 до 15 одсто и поручио да је циљ да се што пре подигне животни стандард грађана без угрожавања финансијске стабилности земље.

Мали је рекао да је политика владе кад је реч о платама усмерена на то да се животни стандард грађана побољша и у што краћем временском периоду.

"Повећање плата које важи од новембра је треће повећање плата у јавном сектору у последње три године, тако да се ту не ради о једном повећању пред изборе. Трудимо се да све што зарадимо и уштедимо делом вратимо и грађанима Србије", нагласио је Мали.

Како је навео, за повећање плата између 8 и 15 одсто новац је обезбеђен буџетом за 2020. годину, а учешће зарада у БДП-у биће 9,5 одсто у 2020.години.

"Бесмислени су коментари да је повећање плата било абнормално велико или како год, јер просек 28 земаља чланица ЕУ је учешће зарада са 9,9 одсто у БДП-у, 11,6 одсто у Хрватској, 11,1 одсто у Словенији, 11 одсто у Руминији, у Француској 12,5 одсто учешће плата у БДП-у, а ми смо 9,5 одсто. И одговор за све који кажу да су плате подигнуте више него што је требало: ми хоћемо још више да подигнемо плате и да грађани још боље живе, јер не угрожавамо тиме макроекономску и финансијску стабилност", рекао је Мали.

Мали је додао да повећање плата призилази из оног што смо зарадили и уштедели и да има још простора за њихово повећање.

Подсетио је да је стопа привредног раста прошле године била 4,4 одсто, ове године у трећем кварталу 4,7 одсто, док ће у четвртом кварталу бити изнад пет одсто.

Томе су, додао је, допринели раст у грађевинској индустрији, пољопривреди, прехрамбеној индустрији, сектору услуга...

Министар је рекао и да је за наредну годину пројектован раст од четири одсто, као и да је сигуран да ће то бити премашено.

"После финансијске консолидације, небо је граница, од нас зависи, зато морамо да наставимо да улажемо", нагласио је Мали.

 

Враћали смо скупе кредите и минусе које је оставила претходна власт

Мали је изјавио да је добио још једно писмо од председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа у вези са јавним дугом и поручио му да је садашња власт успела да смањи удео јавног дуга у БДП-у и покрене привредни раст, иако је морала да враћа скупе кредите и мањкове које је оставила претходна власт.

"Пише да нисам одговорио на његово писмо од јуче, мада јесам детаљно. Понавља како је за његово време јавни дуг порастао са 8,7 милијарди на 17,7 милијарди евра на крају 2012. године, а онда је, ето, порастао тај дуг у време власти са 17,7 на садашњих 24,8 милијарди. Јуче сам то лепо објаснио", рекао је Мали.

Мали истиче да је од 2008. до 2012. јавни дуг наше земље порастао са око 8,8 милијарди на 17,7, дакле за девет милијарди евра.

"У то време ваше приватне фирме зарадиле су 619 милиона евра, од чега нето добит 105 милиона евра. Задуживали сте земљу и приближавали је банкроту, али ви сте лично профитирали. На ту моју констатацију нисам добио одговор од вас", рекао је Мали.

Министар наводи да је у време од 2008. до 2012. кумулативни дефицит у буџету био 748,9 милијарди динара или 7,6 милијарди евра, по просечном курсу у том периоду.

"Ми смо 2013. и 2014. морали да повећамо јавни дуг да бисмо тај ваш минус покрили да не би држава банкротирала. Зато је скочио јавни дуг 2014. и 2015. и уз меру фисклане консолидације то смо зауставили и онда је јавни дуг са 70 одсто БДП опао на данашњих 51 одсто и има тенденцију даљег пада. Никада се дуг ни не гледа у апсолутном износу већ у односу на БДП. Шта би онда рекли САД или Јапан које имају хиљаде милијарди дуга, али га носе пошто расту", приметио је Мали и додао да и привреда Србије исто расте.

Мали је поручио да је током Ђиласове власти дошло до пропадања економије и бацања пара у бунар за текућу потрошњу, узимање скупих кредита, прављења минуса и лично богаћење.

За разлику од тога садашња власт је, каже, морала да узме новац да покријемо те губитке и да имамо позитивне стопе расте, што раније није био случај пошто су током Ђиласове власти биле негативне стопе раста привреде.

"Наши зајмови су усмерени ка ауто-путевима, новим болницама и школама, а не у текућу потрошњу. Усмерени у будућност и инвестиције", истакао је Мали.

Како је рекао, у време претходне власти, просечна камата је 2012. била 5,29 одсто, док је сада просечна камата на јавни дуг 3,27 одсто.

"На јавни дуг од 24 милијарде, па замислите колико је то годишњих уштеда, јер боље водимо нашу економију и цео свет нас више цени. Ђилас исто каже да није тачно да се узимају кредити да би се враћали стари дугови. Јесте, тачно је, имали смо и две емисије евробонда ове године, са 1,25 одсто и 1,6 одсто стопе приноса да би враћали ваше скупе кредите, чија је стопа била 7,25 одсто. И у буџету за 2020. имамо могућмост да рефинансирамо ваше скупе обавезе", рекао је министар.

Мали је додао да није добио одговор од Ђиласа и да ли је у праву венчани кум Марка Бастаћа када је рекао да су му кесу стављали на главу и да ли је то политика Ђиласове странке.

"Увек одговарам бројкама. Прочитајте мало боље бројке, добро вам иду ваше приватне финансије очигледно, али јавне финансије изгледа да вам иду доста лоше", поручио је Мали.

 

 

Више новца за АП Војводина него ове године

Мали је рекао да ће ове године издвајања за АП Војводину бити већа у односу на 2019.годину, напомињући да се планира изградња важних саобраћајница.

Мали је рекао да је за Војводину, када се саберу сва издвајања, укупно ове године издвојено 91,1 милијарду динара, што је 8,6 одсто.

Мали је рекао да се 2020.године тај износ повећава на 100,1 милијарду, што је за 9 милијарди динара више и износи 8,8 одсто укупног републичког буџета.

“Само бих волео и било би ми драго када бисте сабрали све оне пројекте који иду у Војводину и који на тај начин показују колико бринемо и улажемо у тај део Србије”, рекао је Мали.

Мали је навео да су у предложеном буџету за идућу годину планирани пројекти попут изградње брзе саобраћајнице Нови Сад-Рума-Шабац, као о Нови Сад-Рума, такозвани Фрушкогорски коридор вредности 550 милиона евра.

“По питању екологије, не само да имате више новца у буџету ресорног Министарства, постоји и пројекат унапређења инфраструктуре за заштиту животне средине, за фабрике за пречишћавање отпадних вода, још 500 милиона евра у буџету. То су огромни новци”, рекао је Мали.

Министар је подсетио да је Предлог буџета за 2020.годину развојни.

 

 

Финансирамо унапређење положаја националних мањина

Мали је изјавио да предлог буџета за 2020.године предвиђа 300 милиона евра за финансирање Канцеларије за људска и мањинска права ради унапређења положаја националних мањина и спровођење антидискриминационе политике.

"Тај новац иде за унапређење положаја националних мањина и на праћење примене међународних обавеза и спровођење антидискриминационих политика. То је новац који је усмерен у добру сврху и драго ми је што је опредељен новац за ту област", рекао је Мали.

Министар је рекао да је неопходно помагати организације цивилног друштва и да оне имају своју улогу у развоју Србије.

Мали је рекао и да је тачно да постоје организације које користе средства опредељена за Канцеларију за људска и мањинска права.

"Не видим зашто не бисмо унапређивали положај националних мањина и зашто не бисмо спроводили антидискриминационе политике, то је тековина савременог друштва. Боримо се против дискриминације и то је политика од које нећемо одустати", поручио је Мали.

 

 

С повећањем у јануару, пензије веће од 13,7 - 19,4% него  2014.

Пензионери ће са повећањем пензија од  5,4 одсто у јануару, по швајцарском моделу, имати веће пензије од 13,7 до 19,4 одсто у односу на оне из 2014. године, када су биле умањене због минуса у буџету које је оставила претходна  власт, изјавио је  Синиша Мали.

Мали је  током наставка расправе о предлогу буџета за 2020. годину, рекао да су пензије морале да буду умањене 2014. године, јер је, како каже, током власти Драгана Ђиласа од 2008. до 2012. године јавни дуг порастао са 8,7 на 17,7 милијарди динара, као и да је тада направљен минус у буџету од 748,9 милијарди динара или 7,6 милијарди евра.

"За то време Ђилас је у својим фирмама приходовао 619 милиона евра и остварио добит од 105 милиона евра. Ту је одговор на ваше питање", поручио је Мали посланику СРС Немањи Шаровићу, који питао када ће бити враћен пензионерима "огроман новац који им је противуставним умањењем отет".

Мали је истакао да ће са повећењм од 1. јануара сви пензионери имати веће пензије него 2014. године, од 13,7 до 19,4 одсто, те поручио да ће оне захваљујући мерама фискалне консолидације и тој жртви пензионера наставити да се увећавају, као и плате. Мали је још једном захвалио пензионерима што су подржали реформе.

"Ми смо 2014. покренули тешке, одговорне реформе фискалне консолидације. Велики, можда, највећи део тих реформи поднели су наши најстарији суграђани. Још једном, велико хвала за то, они су разумели у ком се стању налази држава, какву су нам државу оставили и уз њихову подршку ми смо данас дошли до тога да након само четири или пет година, имамо у потпуности стабилне јавне финансије и говоримо о повећању плата и пензија".

 

 

Ђилас лажов, 804 милиона динара више за БУ у 2020.

Министар финансија Синиша Мали реаговао је данас на тврдње председника С СП Драгана Ђиласа рекавши да је Влада Србије за следећу годину издвојила 804 милиона динара више за Универзитет у Београду у односу на 2019. годину.

Мали је објаснио да се приходи буџета Универзитета у Београду састоје из два дела, један је буџетска подршка, а други су сопствени приходи. Он је истакао да је подршка БУ из републичког буџета 2019.године била 10,4 милијарди динара, а за 2020.годину је 11,3 милијарде динара, што је за око 804 милиона динара више.

"Сопствени приходи Универзитета се смањују, а ви ваљда знате и треба да питате руководство Универзитета, њих знате боље него ја, због чега им се смањују сопствени приходи, па им се укупан буџет због тога смањује, али Влада Србије је повећала подршку буџету за 804 милиона динара", објаснио је Мали.

Ђилас каже да је Синиша Мали кукавички смањио буџетску подршку Универзитету у Београду за 2020.годину за 525 милиона динара, да је злоупотребио положај министра и да се на овај начин осветио универзитету, прочитао је Мали део писма које му је, како је рекао, упутио Ђилас.

"Господине Ђилас, то је безочна лаж, само једна у низу. Треба да вас је срамота, не само због незнања већ због тога што лажете", рекао је Мали у Скупштини Србије. Он је поручио Ђиласу да се нећу спустити у његово блато и на његове гране и да вероватно председник ССП полази од себе када говори о кукавичким реакцијама и освети.

"Ја то не радим. Ви сте кукавица и велики лажов и треба да вас је стид да се бавите оваквим неистинама и лажима, али то нека вама служи на част. Тако сте опљачкали и грађане Србије за 619 млиона евра, тако ваши први сарадници стављају својим кумовима кесе на главу, мало их и гуше због нелегалних пара. Ви се тиме поносите и нека вам је, али ја ћу наставити да се борим против таквих као што сте ви и такве политике", рекао је Мали.

Мали је навео да је цео буџет за просвету за 2020.годину већи и да износи 226,7 милијарди динара, а у 2019.години је био око 211 милијарди динара. "Фонд за иновациону делатност добија 1,2 милијарде, а имао је 1,1 милијарду динара. Буџет Центра за промоцију науке је повећан са 101 на 108 милиона динара, Фонд за науку је дуплиран са 500 милиона динара на милијарду динара", рекао је Мали.

Мали је рекао да и држава води рачуна о младима, наводећи да ће се у оквиру Националног инвестиционог плана обезбедити 500 милиона евра за станове за младе, као и да се већ обезбеђују и подстицаји за запошљавање младих. 

 

Наредних дана представљамо предлог НИП-а

Мали је најавио да ће у наредних неколико дана бити представљен јавности предлог Националног инвестиционог плана за наредних четири или пет година, као и да предвиђа додатна средства за подршку младима у земљи.

"Наредних дана, а најкасније за недељу или две, као сто је председник Вучић и обећао, изаћи ћемо са педлогом НИП-а", рекао је Мали у скупштини током расправе о предлогу буџета за 2020. годину. Каже да је предвиђено да се утроши 200 милиона евра додатно на оно што иде у буџету за пронаталну потитику и подршку нашим младима, као и младим брачним паровима.

"Реч је о програму да имамо што већи број деце", навео је министар. Истиче да се НИП ужурбано припрема и да ће бити издвојено 500 милиона евра за подршку младима, за изградњу станова за младе, као и додатне субвенцијама за њихово запошљавање. "Ми већ сада имамо, а и то видети већ на следећем заседању, пореске законе усмрене ка додатним подстицајима за запошљавање младих, за ослобађање великог дела пореза и доприноса на зараде ако се неко први пут запошљава...", рекао је Мали.

Истакао је да је важно да млади остану у Србији и да се зато повећавају плате и могућности њиховог запошљавања. Како је рекао, здрава економија је предуслов за здраву будућност наше деце.

"Мислим да већи број беба и бољи дани тек долазе. Од свих земаља у окружењу, које имају пад наталитета, ми једини имамо пораст, пошто имамо ове године 615 беба више него прошле године. То показује да смо на правом путу по питању пронаталне политике". Каже да је у оквиру права корисника из области заштите породице и деце у 2020. планириано 65 милијарди динара, што је за 1,9 милијарди више него у 2019.

"У 2008. је било 26 милијарди динара за пронаталну политику, а сада 65 милијарди. Такодеј, по новом закону у вези са зарадама и осталим накнадама обухваћено је у јуну 44.926 породиља, а у јуну 2018. године 42.653 породиља". Мали истиче да су увећана средства за родитељски додатак за прво дете - 100.000 динара једнократно, 240.000 динара за друго дете на 24 рате, 1,44 милиона за треће дете на 120 једнаких месечних рата и 2,16 милиона за четврто дете.

Мали је рекао и да је повећан број запослених, којих је 2012. било 2,22 милиона, а у 2019. 2,898 милиона. Такође, стопа запослених расте са 35,5 одсто у 2012. години на 49 одсто у 2019. године.

"Просечна зарада ће бити преко 500 евра у децембру, тако да ћемо испунити дато обећање", нагласио је Мали.

 

За Војводину око 10 милијарди динара више у 2020.

Предлог буџета за 2020. предвиђа око 10 милијарди динара више за територију АП Војводине и сви пројекти предвиђени за финансирање потекли су као иницијативе Владе Војводине и локалних самоуправа, изјавио је данас у скупштини министар финансија Синиша Мали током расправе о предлогу буџета.

Предлогом буџета за 2020. за Војводину је предвиђено око 100,1 милијарда динара. "То је веома важно питање, али и питање које захтева шири консензус и дужу расправу и анализу. Али, могу, а то сам и предвидео у предлогу буџета, да обезбедимо 10 милијарди динара више новца него 2019. за територију АП Војводине", навео је он.

Мали је истакао да тако влада показује да жели да напредује и севрни део наше земље. Како је рекао, све локалне самоуправе у Војводини имају своје изворне приходе као и град Београд и исте су по начину на који убиру приходе. "Са те стране, не видим никакву разлику између локалних самоуправа на територији Воводине и оних на територији неког другог дела Србије", нагласио је Мали. Посланици су данас завршили разматрање у начелу предлога буџета за 2020. годину и скупштина ће наставити са радом 25. новембра у 10 сати, расправом о буџету у појединостима односно амандманима.

 

 

 

 

Извор: Танјуг / РТС