Укупна помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом корона вируса, односно у 2020. години, укључујући и нови пакет мера, износи 704 милијарди динара, односно шест милијарди евра. То је заправо 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа (БДП). Тиме смо спасили привреду и одржали је на стабилним ногама, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Министар Мали је у интервују рекао да година за нама није била лака, да је била пуна изазова које је држава, уз одговорну политику и планирање, успела да превазиђе. Како је рекао, епидемија корона вируса, која је покорила цео свет, указала је и на чињеницу колико је важна улога државе и колико је битно да се на прави начин, брзо и ефикасно делује у тренуцима када је најтеже.

 

* Колико износи укупна помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом КОВИД-19, који је обележио 2020. годину, не само у Србији, већ и у целом свету?

 

- Пандемија корона вируса направила је огромне потресе у целом свету, зауставила привреде, пореметила тржишта. У таквим околностима на планетарном нивоу, ми смо, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, правовременим и ефикасним деловањем помогли нашу привреду и грађане, како би осетили што мање негативних ефеката пандемије.

 

Већ у априлу смо имали ребаланс буџета и усвојили Програм економских мера који је подразумевао исплату три минималне зараде за више од милион запослених, одлагање пореза и доприноса на зараде за три месеца, повољне кредите преко гарантне шеме са комерцијалним банкама и преко Фонда за развој и исплату једнократне помоћи од по 100 евра за више од 6,1 милиона грађана. У априлу смо издвојили и 2,6 милијарди динара за помоћ пољопривредницима. Једна од мера било је и смањење референтне каматне стопе, а стављен је и мораторијум на отплату кредита најпре за три, а затим за још два месеца.

 

У месецима који су уследили смо донели још мера, па је тако додатно за август и за септембар била обезбеђена директна помоћ микро, малим и средњим предузећима у износу од 60% минималне зараде и продужено одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде за још један месец. Припремљен је и усвојен програм помоћи делу привредних субјеката из области туризма и угоститељства.

 

У децембру је исплаћена још једна минимална зарада за запослене у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рент-а-кар агенцијама, као и једнократна помоћ пензионерима у износу од по 5.000 динара. Само да подсетим да је и на почетку пандемије исплаћена једнократна помоћ за пензионере од 4.000 динара, и да су повећане плате медицинским радницима за 10%. Такође, у новембру су запослени у здравственим установама добили једнократну помоћ од 10.000 динара.

 

Свекупно, обим мера економске помоћи привреди и становништву у 2020. години достигао је 12,7% БДП, односно 704 милијарде динара, што је око шест милијарди евра. Тиме смо буквално спасили привреду и одржали је на стабилним ногама.

 

* Одлука да се 17. и 18. децембра прошле године исплати по 5.000 динара за око 1,7 милиона пензионера, као и минимална зарада радницима у угоститељству, хотелијерству и турситичким и рент-а-кар агенцијама је лепа вест за грађане. Одакле новац за те додатне мере?

 

- Добри економски резултати које смо као држава остварили у претходних неколико година, суфицит у буџету и низак удео јавног дуга у БДП, омогућили су нам да на почетку пандемије имамо довољно новца у државној каси за помоћ нашим грађанима и привреди. Та помоћ привреди је затим током године утицала на то да се одрже производње као и пуна запосленост, те да и даље имамо добре приходе у буџету и јако мали пад привредне активности.

 

Ми смо у децембру исплатили минималну зараду за око 72.500 запослених у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рент-а-кар агенцијама, за шта је обезбеђено две милијарде динара. Такође, исплатили смо и једнократну помоћ пензионерима у износу од по 5.000 динара. Више од 1,7 милиона пензионера добило је ту помоћ од државе за шта је било обезбеђено 8,6 милијарди динара.

 

Држава у тешким временима треба да помогне своју привреду и грађане и сматрам да се снага једне земље види управо у деловању у кризним ситуацијама. Ми смо успели да сачувамо стабилност, да помогнемо привреду и грађане и да, у претходној, тешкој, претешкој години, имамо најбољи резултат када је реч о привредном расту у овој години, односно да имамо најмањи пад у Европи од -1%.

 

* Утиче ли криза са пандемијом KОВИД-19 на реализацију плана „Србија 2025“?

 

- Пандемија је можда на кратко одложила неке планове, али није нас зауставила, нити победила. Напротив, радили смо још више и ни једног тренутка се нисмо зауставили и нећемо. То показују и конкретне бројке. У буџету Републике Србије је за капиталне инвестиције издвојено 273,9 милијарди динара, што је 18,08% укупних расхода, док је на нивоу опште државе та бројка око 330 милијарди динара, односно 5,5% БДП.

 

Оно што смо обећали то и спроводимо, сваке године, све више новца улажемо у јавне инвестиције. Ове године је у буџету за капиталне пројекте издвојено 72,3 милијарде динара више у односу на буџет из 2020. године, што је увећање од 36%. Градимо и обнављамо ауто-путеве, пруге, мостове, луке, клиничке центре, болнице, школе, вртиће…

 

Истовремено, радимо и на побољшању животног стандарда наших грађана, И ове године су повећане плате и пензије, и не одустајемо од циља да да просечне плате на крају 2025. године буде 900 евра, а пензије између 430 и 440 евра.

 

* Где ће држава штедети у 2021. години, ко ће добити највише новца?

 

- Као што сам истакао, имамо велика издвајања за капиталне пројекте, односно за саобраћај, путну и железничку инфраструктуру, али не смемо заборавити ни значајна издвајања за пољопривреду, заштиту животне средине, образовање, дигитализацију, спорт, културу…

 

Ипак, оно што бих посебно издвојио јесу улагања у здравство. Претходна година нам је показала колико је здравствени систем значајан и неопходан за функционисање и државе и друштва, и зато настављамо са рекордним улагањима у здравство. Са једне стране, та улагања ће се видети кроз изградњу и обнову болница и домова здравља и набавку медицинске опреме, материјала и лекова, а са друге стране кроз повећање примања запослених у том сектору.

 

Ове године смо за здравство определили око 386 милијарди динара, а међу пројектима који ће бити реализовани су реконструкција клиничких центара у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, изградња нове Универзитетске дечије клинике „Тиршова 2“, обнова болница и домова здравља широм Србије…

 

* Када ће грађани на свом џепу да осете бољи стандарад од тренутног, и да ли је то изводљиво због ситуације са короном?

 

- Побољшање животног стандарда грађана је један од наших приоритета и циљ од кога не одустајемо. Од 1. јануара повећане су плате у јавном сектору, пензије и минимална цена рада, што су мере којима се подиже квалитет живота грађана Србије.

 

Пензије су повећане у складу са швајцарском формулом за 5,9 одсто, а оно што посебно желим да истакнем то је да су, од 2014. године, када смо спровели фискалну консолидацију, пензије у просеку порасле за око 29 одсто, укључујући и ово најновије повећање.

 

Када говоримо о повећању плата, од 1. јануара имамо повећање од 5 одсто за здравствене раднике. За остале запослене у јавном сектору имамо повећање од 3,5 одсто, а од 1. априла ове године, и за њих ће укупно повећање бити 5 одсто у односу на новембарску зараду.

 

Повећана је и минимална зарада за 6,6%, чиме је минималац порастао са 30.137 динара на 32.126 динара. Иначе, подсетићу вас да је минимална зарада пре неколико година износила око 15.000 динара, а сада је више него дупло већа.

 

* Како коментаришете оптужбе опозиције да је држава наводно презадужена?

 

- Опозиција константно врти празне, лажне приче, у које више нико не верује, вероватно ни они сами. Наша држава није презадужена, и то је једина истина. Поносан сам на то како управљамо јавним дугом, поготово у овим изазовним временима.

 

Ми смо 30. децембра 2020. године превремено отплатили кредит од Азербејџана из 2012., којим је финансирана изградња аутопута Љиг-Прељина, а који смо требали да отплаћујемо до 2027. године. Тиме смо уштедели 25,9 милиона евра. Након превремене отплате, удео јавног дуга у БДП смањен је на 57,8% на нивоу опште државе, односно 56,8% на централном нивоу, што је испод нивоа Мастрихта.

 

Да ли се тако понашају презадужене државе? Тако што превремено отплаћују кредите, тако што се задужују по каматним стопама од 1%? Тврдње појединих представника опозиције да је држава презадужена једноставно нису тачне и то је свима јасно.

 

* Како резимирате 2020. годину која је била специфична и неочекивана, како за Србију, тако и за цео свет?

 

 - Година иза нас, која је била веома тешка за цео свет, научила нас је да су здравље и породица оно што је најважније. Научила нас је и да не смемо да се предамо, већ да морамо да се боримо и да вредно радимо. Видели смо, можда јасније него икада раније, колико је важна улога државе и колико је битно да на прави начин, брзо и ефикасно, делује у тренуцима када је најтеже. Идемо даље и радимо напорно како би Србија наставила да се развија, гради и остварује одличне економске резултате!

 

 

 

 

Извор: Пинк