''Србија је први пут после шест година емитовала 10-годишњу еврообвезницу у вредности милијарду евра, и то на Лондонској берзи, једној од најважнијих и највећих на свету, по најнижој каматној стопи коју је наша држава икада остварила на хартије ове рочности'', саопштио је данас министар финансија Синиша Мали.

Камата износи само 1,619 одсто, рекао је Мали на конференцији за новинаре, истичући да је то "историјски успех, никада бољи резултат, и најнижа каматна стопа икада на десетогодишње обвезнице у еврима емитоване од стране Републике Србије на међународом финансијском тржишту".

"Поређења ради, цена обвезница деноминованих у доларима из 2011. и 2013. је била 4,8 одсто и 7,5 одсто, а ми смо јуче добили 1,619 одсто", прецизирао је министар.

Према његовим речима, пет пута нижа цена за капитал који смо добили, значи пет пута веће поверење инвеститора и међународног финансијског тржишта у хартије Републике Србије и у реформе које је спровела Влада Србије. Милијарду евра од нове обвезнице, објаснио је, биће искоришћено за превремени откуп ових старих скупих обвезница деноминованих у доларима, при чему ће се уштедети 3,8 милијарди динара само на камати коју би Србија плаћала до краја отплатног периода. Мали је додао да је постигнута цена боља чак и од обвезница земаља у региону које имају инвестициони рејтинг и које су чланице Европске уније.

"Ово је необезбеђена обвезница, дакле немате никакв колатерал, никакву гаранцију која је везана за то, и када упоредите друге земље чак и ЕУ и региона, мислим да смо бољи од Румуније, Бугарске, нисам сигуран за Мађарску, тако да имамо кредибилитет". Према његовим речима, делегација Министарства финансија и Народне банке Србије, одржала је низ састанака са инвеститорима у Бостону, Њујорку, Франкфурту и у Лондону, након чега се 19. јуна приступило прикупљању понуда.

"Остварена је тражња од преко 6,4 милијарди евра од стране респектибилних светских фондова, осигуравајућих кућа и банака уз веома добру географску дисперзију", рекао је Мали, и подвукао чињеницу да је тражња инвеститора за нашом хартијом од милијарду евра чак шест пута надмашила понуду, односно укупну вредност емисије.

"Преко 300 инвеститора је изразило своју заинтересованост, и то је највећа потврда успеха наших економских реформи и поверења које смо стекли, имајући у виду да људи инвестирају у наредних 10 година у нашу хартију под никад бољим условима. То значи да и они верују у све оно што радимо и планирамо да радимо у наредном периоду", оценио је Мали.

Министар је навео да новом еврообвезницом, не само да штедимо на скупим каматама, већ потврђујемо и рејтинг наше земље.

"На нама је велика обавеза да до краја године подигнемо кредитни рејтинг Србије бар за још једну лествицу, а у наредне две године да добијемо инвестициони рејтинг и тиме смо у потпуности завршили и реформе које се односе на финансијско тржиште и показали да неке ствари у Србији могу да се промене", поручио је Мали.

Као најважнију далекосежну последицу јучерашњег успеха нове еврообвезнице сматра то што је "држава увек репер за цену капитала, а овако низак износ камате за наше обвезнице значи да ће и наша предузећа која се задужују на међународном тржишту имати никада боље услове". То за грађане Србије значи, како каже, да ће инвестирати више и запошљавати више и да ће наша привреда расти још брже.

"Ово је веома важан тренутак за развој наше привреде јер сада са правом можемо да кажемо да смо праве реформе спровели на прави начин и да можемо да будемо оптимисти када је раст наше привреде у питању. Ова обвезница ће допринети даљој фискалној консолидацији кроз значајно смањење трошкова камата у буџету Републике Србије", закључио је Мали.

На питање да ли ће новац од нове обвезнице бити искоришћен за враћање косовских дугова, одговорио је одрично.

"Емитовање ове обвезнице, по историјски ниској стопи од 1,5 процената годишње, неће утицати на повећање јавног дуга јер се целокупан износ емисије користи за отплату обвезница деноминованих у доларима које су емитоване 2011. и 2013. године, по драстично вишим стопама, 7,25 одсто и 4,875 процената, респективно, и које доспевају 2020. и 2021. године".

Превремено се отплаћује 1,1 милијарда долара постојећих обвезница.

Нова фискална правила до 2020. године

Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће до краја године бити усвојена нова фискална правила, која подразумевају и швајцарски модел пензија, што ће бити саставни део буџета за 2020. годину.

На питање како коментарише то што је председник Фискалног савета најавио доношење нових фискалних правила, Мали је рекао:

"Павле Петровић и ја смо имали састанак пре мог одласка у Лондон и управо смо о томе дискутовали и његова изјава је последица разговора који смо заједно имали. Сматрам да је то веома важно, о томе смо разговарали и са ММФ-ом, да додатно појачамо фискална правила којих морамо да се држимо како би одржали финансијску и фискалну стабилност коју смо остварили у претходних неколико година".

Мали каже да фискална правила подразумевају проценат учешћа јавног дуга у БДП-у и максимални дефицит који у буџету можете да планирате.

"Тенутно размишљамо о 0,5 одсто, што је потпуно прихватљиво и дугорочно утиче на смањење учешћа јавног дуга у БДП-у. Да нам пензије никада немају веће учешће од 11 одсто, нити износ плате у јавном сектору не буде већи од 9,4 или 9,5 одсто, то су та правила о којима разговарамо и ту постоји потпуна сагласност између владе и Фискалног савета, као и ММФ-а да је то неопходно урадити како би смо тешко стечену финансијску стабилност одржали на прави начин", истакао је Мали. Наводи да ће нова фискална правила свакако бити усвојена до краја године, као и да већ у октобру долази нова делегација ММФ.

"У међувремену треба да конкретно дефинишемо која су то правила. И заједно са швајцарском формулом за пензије коју смо дефинисали, што је такође велика ствар и чули сте похвале Фискалног савета и других експерата по том питању, то ће бити саставни део буџета за 2020. Настављамо са реформама, оно што смо остварили не желимо да изгубимо. И када погледате тај мозаик, фискална правила и индексација пензија коју ћемо спровести 2020, након тога нам остаје само реформа плата у јавном сектору коју наредне године треба да завршимо".

''Тако ће бити заокружена ова фаза структурних реформи и заједно са реформом Пореске управе и бољим управљањем у јавним предузећима наставићемо да растемо и градимо боље привредно окружење'', закључио је Мали.

извор: Танјуг