Србија жели да омогући да кроз њену територију пролази гас из различитих држава, а не само из Русије, као и да се интерконекторима повеже са свим суседним државама у региону, оцењује у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) министарка рударства и енергетике Србије, Зорана Михајловић.

Михајловић, која је ресор министарства енергетике преузела крајем октобра, уверена је да ће Србија успети да се усклади са регулативама Европске уније (ЕУ) да ће спровести диверсификацију гаса које ће омогућити конкуренцију те да ће трансформисати јавна предузећа из области енергетике која тренутно послују на терет државе и уз губитке.

* Србија се углавном ослања, односно не углавном - практично се ослања на руски гас. Свега око 13 одсто подмирује из сопствене производње. Шта ћете урадити по питању диверсификације?

- Оно што је за сада добра вест, без обзира како се на разним местима коментарисала, добро је за Србију да има два пута и да је диверсификовала своје путеве без обзира што на тим путевима налази, у праву сте, само један снабдевач.Дакле, у питању је руски гас.

Али је добро да имамо два пута, будући да је стално или често проблем транзита пута гаса преко Украјине и он ће се наставити, сигурно ће га бити.Али оно што је јако важно јесте да покушамо да диверзификујемо и снабдевача, јер то даје могућност да цена гаса пре свега за становништво буде нижа него што је данас и за привреду. Подсетићу само да је цена природног гаса за привреду највиша у Европи у Србији.

Ја се надам да ћемо ми прво да почнемо, расписујемо тендер крајем јануара за интерконекцију између Ниша и Димитровграда, то је гасовод који иде Ниш - Димитровград - Софија. Са друге стране, ту је могућност да кроз тај гасовод управо долази и неки други гас, како гас везан за Азербејџан, тако и један потпуно нови гасовод о којем се прича већ неколико година, који има потпуну подршку и Европске уније, и Сједињених Америчких Држава - то је такозвани Источномедитерански гасовод који долази из Израела. Дакле, Израел, Кипар, Крит, Пелопонез, Атина, Солун и на крају Софија - односно Ниш. Од тог Ниша који треба да буде центар кад говоримо о гасу, може се такође правити гасовод ка Приштини, ка Црној Гори, као што се од Врања може правити ка (Северној) Македонији. Дакле, то је оно што стоји негде испред нас и нема разлога да се ми не прикључимо таквом једном гасоводу.

* Која је Ваша пројекција, када би то могло да буде?

- Мислим да је свима јасно, највећи ратови воде се управо око тих гасних рута и било је потребно пуно година да се уопште дође у ситуацију да сви министри и сви државници из овог региона, говоримо од Израела па на даље, седну и договоре и потпишу споразуме. Те године су прошле. Негде би се могло очекивати да за неколико година почне да се гради такав један гасовод. Потребно је време, време између три и по и четири године. Ако причамо о источномедитеранском гасу, неких осам година је сигурно потребно, али што се тиче азербејџанског гаса и ТАП (Трансјадрански) гасовода - ту су ствари много ближе, можемо их користити чим завршимо наш интерконектор.

* Вратили сте се после шест година у ово Министарство рударства и енергетике. Какву сте ситуацију затекли кад сте дошли?

- Данас после два и по месеца могу слободно да кажем - пропустили смо много шанси у области енергетике и рударства претходних шест година. Те шансе су довеле до тога да имамо готово неконтролисано трошење новца у јавним предузећима, да она нису реформисана, да недовољно користимо потенцијале у рударству за које мислим иначе да је наша велика, огромна шанса. Мало се прича о томе, али то јесте тако. Да не говоримо о том кретању у корак са заштитом животне средине, екологијом, са чистијим изворима енергије које смо ми већ требали да радимо одавно. И да, наравно, будемо стварно лидер у енергетици, као што смо, рецимо, у транспорту. Дакле, не да смо закаснили, него сада треба да трчимо да бисмо неке ствари урадили у овој области.

 

Питање одговорности директора јавних предузећа

* Има много јавних предузећа из области енергетике која су или у минусу послују уз велика задуживања на штету државе. Како мислите да решите тај проблем и у ком временском периоду?

- То мора брзо да се ради. Није случајно што смо ми почели, практично, са радом са јавним предузећима. Ми овде имамо најзначајнија јавна предузећа. Говорим и о Електропривреди Србије, о Србијагасу, Траснафти, Нафтној индустрији Србије, посебно експлоатацији угља.

Ту су предузећа која данас практично запошљавају директно најмање 65 хиљада људи, а да не говоримо индиректно, кроз сва друга предузећа. То је прва ствар. Друга ствар, сва она, иако мало приказују добит, озбиљно је питање каква је та добит и је ли уопште добит, будући да држава сваког тренутка кад год је то потребно ускочи са новцем и са свим што је потребно да би она могла да функционишу.

Ја често кажем - најлепше је данас у Србији бити директор јавног предузећа, државног предузећа јер ни за шта нисте одговорни, све вам ради држава. Али та предузећа морају да донесу управо оно што ја хоћу све време - профит. Дакле, морају да донесу бољи квалитет енергије. Није више питање за Србију има ли гаса, има ли струје, има ли нафтних деривата и тако даље. То није питање, то имамо и имаћемо, него је питање ког је то квалитета.

Оно што ми мислимо, јесте да она прво морају да се организационо уреде и то смо урадили тако што смо донели одлуке на Влади везано и за Србијагас и за Електропривреду Србије, да тачно знамо ко шта ради. Шта раде рудници, шта ради производња и термоелектране, шта посебно раде дистрибутивна предузећа када је у питању Електропривреда Србије.

Издвојили смо, разделили смо делатности тих предузећа. То исто радимо и у Србијагасу, делимо Србијагас од транспорта гаса и од дистрибуције гаса. Након тога знамо пре свега и приходе и трошкове. То је прва ствар. Имамо прегледно пословање. Након тога, шта су стварно приоритети у раду тих предузећа. Шта је стварно пројекат који је од важности и од значаја и у области гасификације и у, рецимо, области улагања у нове хидроелектране или у дистрибутивни систем. Време за које то мора да се уради... Друго, та предузећа морају да послују у складу са, прво законом нашим. Још увек не послују иако тај закон постоји од 2014. године.

* И између осталог и да се ускладиамим тим са ЕУ...

- Са директивама Европске уније и са свим оним што је некако нормална ствар. То није сада питање да ли ми то хоћемо или нећемо. Ми не можемо да радимо ван граница ове земље уколико то не будемо урадили.

 

Реструктурирање Србијагаса

* Кажете да се кренуло са реструктурирањем Србијагаса, да постоји одвојено предузеће за транспорт - "Транспортгас". Међутим, и сами сте више пута рекли да је Стеван Дукић, директор тог предузећа врло близак Душану Бајатовићу, директору Србијагаса и да заправо и не постоји неко пословање које је раздвојено, иако би то морало да буде. Како у пракси решити тај проблем?

- Ми причамо о реформисању Србијагаса и ЕПС-а од 2014. године. И они на папиру, баш као што сте рекли, имају и транспорт гаса и дистрибуцију гаса. Као што је ЕПС имао на папиру, на неки начин дистрибуцију, односно оператера дистрибутивног система. Али ово је сада потпуно раздвајање. Дакле, ово су сада посебна предузећа. Одлука Владе је у том смислу донета. Министарство је то које ће заједно са тим предузећима спровести те послове.

То значи да ће се поделити имовина, утврдиће се јасно капитал и та предузећа ће имати своје скупштине, именоване од стране пре свега Министарства привреде, односно Владе Србије, а не као што је до сада било да, рецимо, директор Србијагаса именује себи директора Транспортгаса, директора Дистрибуцијегаса и ту више посла правог, прегледног нема. А на крају суштински трпе грађани, ми сви трпимо зато што гасни сектор заиста може да донесе огроман профит.

Проверавала сам, не постоји ни једна земља на свету која има гасно предузеће, било да је оно државно, било да је делом државно, делом приватно, које послује са губицима и са тако ниском ефикасношћу као што је то Србијагас.

* Србијагасу је само у 2019. години опроштено 1,2 милијарде евра дуга. Колико заправо Влада има уплива у одлуке и у начин задуживања Србијагаса и колико ћете ви сада бити у могућности да то мало боље контролишете?

- Не мало боље, то мора да изгледа потпуно другачије. Ја нисам случајно рекла да је директорима јавних предузећа и то тако великих, предивно данас да буду директори зато што немају одговорност ни за једну једину своју одлуку. Није то само питање 1,2 милијарде евра, то је питање да је држава сваки пут, па на крају крајева и у последњих месец или два додавала новац практично Србијагасу како би он завршио заиста за нас важну инвестицију, која се зове Балкански ток. И ви сада више у тој ситуацији, када сте дошли до неке линије, не можете да кажете: "Не може да се заврши и нећемо да дамо новац да се заврши".

Врло добро знате да је озбиљно питање прегледности потрошње тог новца или уопште потребе за тим новцем. Дакле, те се ствари мењају оног тренутка када та предузећа буду имала приходну и расходну страну и ви више не можете да говорите "Знате треба ми новац", а не објасните за шта вам треба новац. Разлог те 1,2 милијарде и још, много је више од тога, јесте када ви видите резултате. Ви немате гасификовану Србију.

О гасификацији Србије се прича 20 година. Претходних десет година то је наводно био најважнији циљ. Ништа се није десило на територији централне Србије или јужне Србије. Да не говорим о неким другим пројектима које је гасна привреда могла да ради. Ми се нисмо још повезали са регионом, а морамо да направимо интерконекторе са регионом. Са друге стране, новца нема. Тај новац је негде отишао у том претходном периоду. Ту ће се ствари озбиљно променити. Ја заиста и даље сматрам да и та управљачка структура мора да буде потпуно другачија.

 

Алтернативе руском гасу

* Србија се 1. јануара 2021. прикључила гасоводу Турски ток за који је, између осталог, и Енергетска заједница дала зелено светло Србији али под условом да се обезбеди могућност конкуренције. Да ли ће кроз тај нови гасовод, и када, ићи још неки гас осим руског?

- За почетак, ми морамо у потпуности да обезбедимо тај гасовод у смислу да га скроз завршимо, са компресорским станицама, да би тај притисак гаса био такав да омогући да дође где год је то потребно, јер када притисак није правилан, не може стићи где је то потребно. Очекујем да то буде у овој години. Исто тако очекујем да се са Агенцијом за енергетику ради на томе да се направе простори да кроз тај гасовод може доћи и други гас.

Паралелно са тим, понављам још једном, за нас је могућност да дође други снабдевач гаса и интерконекција коју почињемо да радимо низ Димитровград, која ће бити готова за годину дана. Дакле, ако сада у јануару имамо расписан јавни позив, ми очекујемо почетак радова најкасније у августу. Значи, годину дана пре 2022. године Србија има још један интерконектор који даје могућност да гас дође и са неке друге стране, да то није руски гас.

* Енергетска заједница је рекла да је практично у застоју преговора са Србијом од априла 2019. године. Да ли сте Ви са њима имали контакт откад сте поново ступили на место министра енергетике?

- Оно што је добро за Србију, то је да је 2021. година година кад Србија председава Енергетском заједницом. Ви сте ту у праву - Србија, пре свега, није урадила ништа по питању раздела својих делатности управо у Србијагасу. Међутим, ми смо у децембру много радили и неке ствари смо заиста припремили. Оно на што смо се као земља и раније обавезали, а и сада поновили, јесте управо да ћемо ми те ствари завршити, јер је то добро за Србију.

* Колико тренутно тече гаса кроз нови, Турски ток у Србији и колико је прошло за ове две недеље откада је отворен?

- То морамо проверити. Мислим да је укупно 80 милиона протекло, око осам милиона дневно. Мислим да ће то свакако да се повећава, онако како је негде направљено одређеним договорима.

* Спомињали сте интерконектор Србија- Бугарска. Који ће све гас туда пролазити и ко ће учествовати у изградњи?

- Све су јавни позиви. Ми смо пуно радили са делегацијом Европске уније и кроз ИПА пројекте. Дакле, тај гасовод је дугачак око сто километара, тај гасовод ће нас коштати око 85 милиона евра.

У почетку прве недеље јануара расписан је јавни позив за ту компанију која ће вршити надзор над изградњом. Очекујем да између 20. и 25. јануара буде расписан јавни позив, тендер за извођача. Пар месеци је сигурно потребно по свим условима да се то спроведе и да негде август, септембар, почнемо радове. Важно је да 25 милијарди метара кубних може да прође тим гасоводом, тим интерконектором, а сигурно је и да азербејџански гас може проћи туда, то је већ негде припремљено.

 

Политички утицај на енергетику

* Колико, заправо политика има утицаја на енергетику када је реч о Србији?

- Мислим да је код свих земаља иста ствар, код свих земаља је питање енергетике у ствари питање политике и то не може једно без другог. Уопште чак није битно ни да ли је земља развијена или није, да ли је више транзитна или није, да ли зависи само од једног снабдевача или не. Немогуће је причати о енергетици а да не постоји, пре свега, та политичка позадина целе приче. Што се Србије тиче, ја стварно мислим да Србија као и у транспорту треба да буде транзитна рута. Наша позиција је таква да нити смо велики нити смо богати, али оно што јесмо, имамо пуно граница које нас окружују и то треба да искористимо. Дакле, ми морамо да радимо интерконекторе са регионом, да дозволимо да се овде отвори тржиште природног гаса. То отварање тржишта природног гаса значи да, поред трговаца који ће долазити, можемо да имамо и друге добављаче, а такође на даље значи нижу цену гаса за крајњег потрошача.

* Каква су у том смислу очекивања Сједињених Америчких Држава? САД нуде свој течни гас. Да ли има у том правцу планова?

- Ја мислим да ми треба да дозволимо све понуђаче гаса који могу овде да се појаве. Како природног, тако ЛНГ гаса (течни гас, прим.ред). Ми смо земља која се определила да итекако улаже у своју гасну политику. Поред гасовода који смо поменули, Србија је земља која треба да се гасификује, значи треба јој гас.

Друго, Србија је земља која хоће да гради гасне електране. Нама је гас суштински потребан и плус смо транзитна држава. Ја сам за то да се направи простор за све - и за ЛНГ који ће долазити бродовима, дакле, амерички али исто тако и за додатне неке снабдеваче гаса који могу овде да се појаве.

Мислим да је база тога и припрема и законска процедура и отварање тржишта. Дакле, не затварање које нам се дешавало претходних година, да изузимамо, практично да неко трећи може да прође нашим гасоводом и тако даље. То су ствари које морају да се мењају и које ће се законским процедурама сада које ми мењамо, омогућити.

* Имате амбициозне планове, али и сами сте рекли да су испреплитани и различити инереси и утицаји. На који начин ћете се Ви борити са изазовима да спроведете бар део онога што сте планирали и како бисте евентуално поступили у случају да схватите да доста тога заправо не можете?

- Ја мислим да је жеља Владе Србије, кад причамо, рецимо, о зеленој енергетици и о климатско неутралној економији, та жеља је жеља свих нас. Да ли је то жеља можда неког дела који ће рећи морамо то да урадимо, јер је то обавеза која нам се намеће, или је искрена жеља, мање је важно, важно да јесте жеља и да је то Влада Србије ставила као један од својих стратешких циљева.

Ја стварно верујем у то. Ово радим зато што верујем да то можемо да урадимо.

 

 

Извор: Слободна Европа