Министарка државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Марија Обрадовић дуги низ година радила је у новинарству, а од 2008. почиње активно да се бави политиком.

Била је народна посланица, затим је 2016. изабрана за потпредседницу СНС, а иако је пре два месеца постала министарка, каже да јој се живот није много променио јер је навикла на активан политички живот. У овом интервјуу заобишли смо политичке теме, већ је министарка одговарала на питања о свом приватном животу.

* Колико се ваш живот променио откад сте дошли на ову функцију?

- Није се знатно променио, моје занимање је и раније захтевало доста одсуства од куће. Сада је само другачији степен одговорности јер сам први пут у извршној власти. Уколико сте одговорни и посвећени послу, нема велике разлике.

* Како су реаговали чланови вше породице на вест да сте постали министарка?

- Радовали су се и супруг и син јер је то нешто што се очекивало после оволико година бављења политиком. Последњих неколико месеци смо причали шта би било ако бих ја случајно добила место у Влади и то је више пролазило у неким шалама. Када је то одлучено, схватили су као неки заједнички успех. Поред супруга и сина има још људи који су блиски с нашом породицом и то је била заједничка радост због напретка у каријери. После ова два месеца они схватају да тако озбиљан пословни ангажман одвоји од приватних обавеза и породице, али покушавамо да недељу поподне проведемо квалитетно заједно, јер радним данима ја кући стигнем увече око 22 сата.

* Какву комуникацију имате с министаркама из Владе?

- Чини ми се да је сада релаксиранија атмосфера, имамо више пристојности, мушке колеге мало више обраћају пажњу како комуницирају, мало су више џентлмени. Има женских коментара о гардероби и шминки и имам све похвале за све министарке. Мислим да су прилично модерне, савремене и да смо дале, поред професионалног, и леп тон изгледу Владе. Нисмо класичне политичарке типа Ангеле Меркел.

* Како започиње ваш радни дан?

- Кафа домаћа црна - то ми је императив. Имам уобичајену процедуру, као било која друга жена која се спрема за посао. Гардероба, шминка, то је уобичајени део мог функционисања.

* Какав однос имате са партнером, да ли се осећања мењају?

- Ја њега волим као првог дана. Сигурно је он мењао понашање и свој начин живота више него што сам то чинила ја, тако да засад немам примедби.

* Како сте се упознали и заљубили?

- Ми смо Краљевчани и познајемо се из детињства, живели смо у комшилуку. Када неко заједно одраста и када пролази заједно све фазе у животу, онда се и неки тежак или напоран тренутак лакше преброди. Женама саветујем да за партнера траже пријатеља, а онда то да буде отац, љубавник и све што је потребно.

* Ваш син има 25 година, које су најважније вредности којима сте га научили?

- Током његовог одрастања инсистирала сам на томе да научи да има меру. И у понашању, односу према другима, у исхрани, облачењу, изгледу, па и у учењу. Мислим да је та мера нешто што може много да помогне у животу. Инсистирала сам да буде посебно пажљив према женама, према старијима и онима који нису довољно заштићени.

* На које своје особине сте поносни?

- Чини ми се да сам изузетно упорна. Трудим се да будем одговорна. То су две особине које су обавезне код политичара који желе озбиљно да се баве својим послом. Додала бих још и да сам самокритична.

* Да ли постоји нешто што бисте код себе променили?

- Себи замерам што нисам била више посвећена приватном животу и што имам само једног сина. Одлучила сам се за професионалну каријеру и то и у новианрству и у политици, хтели или не, доста ограничава када је рођење деце у питању. Ипак, ако ћемо сасвим искрено, то су све само моји изговори. И још једна ствар, жао ми је што нисам имала више времена да кувам, али то не значи да се неће променити. Мислим да би жене у Србији требало више да траже да се цени све оно што оне раде за кућу.

* Да ли има коментара иза леђа и да ли вас они погађају?

- Чујем те коментаре, али ме то посебно не узнемирава. Јасно ми је да овај посао вуче много коментарисања и позитивних и негативних, то ми више служи да схватим ко је особа која то коментарише и у ком смеру та особа размишља, а то ме лично не дотиче. Само критике мојих дугогодишњих приајтеља прихватам озбиљно. А како оно беше: "Пас лаје, каравани пролазе".

Извор: Курир