Вести

Стефановић: На памет нам не пада да некоме претимо, нарочито не опозицији

 

Обећали сте другачију атмосферу у парламенту, шта под тим подразумевате?

Превасходни задатак је да обезбедимо што бољу међусобну комуникацију, а уз добру вољу, кроз разговор, сви се проблеми могу решити. За ово кратко време у сталном сам контакту са шефовима посланичких група, покушавам да будем председник који ће имати разумевања за све њихове захтеве, можда више за оне опозиционе него за представнике већине. Наравно, не могу сви бити задовољни и не зависи све од председника, али председник мора да покуша да буде медијатор који ће приближити ставове позиције и опозиције, да пронађе компромис, који ће омогућити да скупштина ради добро. Неће то увек бити лако и неће сви бити увек задовољни, али ако као председник постигнем да сви буду више задовољни него незадовољни, сматраћу то успехом.

Било је много незадовољних поделом председничких места у одборима?

Пословником који је донела претходна парламентарна већина уведена је обавеза да онај ко је на власти у сваком одбору има посланика више. Праксом коју је иста та већина увела, фактички су све важније одборе водили представници владајуће коалиције, па је, практично, одлука о томе ко ће водити одборе препуштена доброј вољи већине. Ја сам предложио да у сваком одбору председник буде из власти, а заменик из опозиције и обрнуто. Направили смо и преседан, како бисмо изашли у сусрет захтеву опозиције, па смо у Одбору за евроинтеграције и председничко и потпредседничко место дали опозицији, ДС-у и СВМ-у, јер им је то било важно. Осим тога, ако има воље за сарадњу, ништа није проблем. Ево ја сам, као председник Уставног одбора био спречен због припреме пленарне седнице, да председавам, па је тај посао обавио Срђан Миковић (ДС), који је и потписао извештај упућен свим посланицима...
Послушали сте савет Балинта Пастора да поразговарате са Славицом Ђукић-Дејановић, која је, како је рекао, била добар председник?
Разговарао сам и са госпођом Ђукић-Дејановић, али и са господом Предрагом Марковићем, па и са Оливером Дулићем и све троје бивших председника понудили су да својим знањем и искуством помогну, што сам, са задовољством прихватио. Морам да истакнем и добру вољу свих потпредседника, који су изразили жељу да заједно радимо на томе да овај дом буде оно што и треба да буде, место где ће се сучељавати мишљења, аргументовано без увреда, место достојно поштовања које и треба да има највише законодавно тело...

Добили сте неки савет од својих претходника?

Било је и савета.

Рекли су вам, можда, да и толеранција има границе?

И тога је било. Али мислим да то понајвише зависи од личности председника и начина на који се одвија рад у парламенту. Ја ћу се трудити да те границе буду што веће, да никада не дозволим да ме понесу емоције и да посланика на било који начин онемогућим да искаже оно што жели. Неки повишени тон, или друга емоција, неће бити разлог да неком одузмем реч. Али, трудићу се да, у складу с пословником, реагујем, да би се расправа водила у складу са правилима, а бићу најзахвалнији ако за то не буде потребе. Не треба председник да буде кључна личност на седници, већ посланик који износи своје мишљење.

Славица Ђукић-Дејановић је имала и понеки „трик” за скраћење расправе код коришћења права посланичких група да затраже седницу на актуелну тему,
на којој чланови владе одговарају на питања, спајањем два захтева, па опозиционари добију дупло мање времена за питања?

Нисам председник који ће пробати да „скрати” време опозицији. Мислим да опозиционари неће имати разлога да се жале. Бићу председник који ће инсистирати да се председник, потпредседници и чланови владе, или било који државни функционер, кад их парламент позове појаве пред посланицима и одговарају на њихова питања. Нико неће моћи да остане глув на позиве парламента.

Свака власт утврди да нешто „недостаје” пословнику и обично се утврди да опозиција има превише права, хоћете ли ви нешто мењати?

Пословник има мањкавости, али ми сматрамо да је то последње што треба променити у овој земљи, има много важнијих ствари, попут закона о јавним набавкама, аката који ће омогућити ефикасну борбу против корупције и много тога што ће омогућити бољи живот грађанима и бољи положај Србије у свету. Ако, можда, дођемо до пословника, променама ће претходити дуге консултације са свим посланицима и онима који немају посланичке групе, дакле са свима, јер желим да тај документ буде производ консензуса, да нико не каже – правили су га по својој мери, јер парламент није ничије приватно власништво.

Хоћете ли претити посланицима, као ваши претходници, да ће остати без плате, ако не учествују у кворуму?

На памет нам не пада да некоме претимо, нарочито не опозицији. Био сам опозиционар и мислим да је право сваког посланика да одлучи по којој тачки дневног реда ће учествовати у раду. Задатак владајуће коалиције је да обезбеди кворум и ја никад нећу ниједном посланику замерити, ако се не појави на почетку седнице да учествује у кворуму. На крају крајева, то је, можда, нечији начин да искаже свој политички став. Што се мене тиче, никада због тога неће морати да се плаше.

 
Мирјана Чекеревац
објављено: 29.07.2012