Загађење ваздуха је комплексан еколошки проблем кога смо сви свесни и чије решавање захтева велика улагања. Једна од кључних промена у том правцу биће субвенције за замену котларница у државним установама и домаћинствима.

Ове године ће градска топлана у Kрагујевцу, један од већих загађивача у том граду, бити прикључена на гас, што је важан пројекат за Kрагујевчане, најавила је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.

* Загађење ваздуха је без премца тема број један када је у питању сектор екологије у Србији. Београд и многи други српски градови редовни су на црним европским листама, па и у самом врху светских. Небројено много чланака писано је о томе како се Србија гуши. Ми данас, ипак, и даље немамо одговор - како ћемо и када тај проблем решити.

- Kвалитет ваздуха је проблем који постоји последњих 30 година и на његовом решавању интензивно радимо. Министарство заштите животне средине ће ове године субвенционисати замену котларница у школама, вртићима, домовима здравља, како би се омогућио прелазак на чистије енергенте. Преко јединица локалне самоуправе додељиваћемо субвенције и грађанима за замену кућних котларница. Наставићемо са субвенцијама за куповну електричних и хибридних возила за које постоји интересовање, а с јединицама локалне самоуправе радићемо и на пројектима пошумљавања и озелењавања јавних површина. Ове године ће градска топлана у Kрагујевцу, која је један од већих загађивача у том граду, бити прикључена на гас. Сличне пројекте планирамо и другим градовима у којима постоји проблем с квалитетом ваздуха. Kад говоримо о пројектима и мерама заштите животне средине у сектору енергетике, важно је поменути да је држава у протеклих шест година у системе за одсумпоравање уложила више од 400 милиона евра. Пре две године је започета изградња постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕ Никола Тесла A, а крајем прошле године положен је камен темељац за изградњу таквог постројења у ТЕ Никола Тесла Б. То су важни пројекти чија ће реализација допринети да квалитет ваздуха који сви удишемо буде бољи.

* Општи је утисак је да држави овај проблем није у првом плану. Хоће ли се то коначно променити?

- Екологија је сложена област која поред воде, ваздуха и земљишта подразумева и живи свет. Стога је немогуће издвојити један сегмент и поставити га као приоритет јер су сви узрочно-последично повезани кроз природни циклус. Kвалитет ваздуха јесте један од проблема којим ћемо се озбиљно бавити, али постоје и други проблеми као што су дивље депоније, недостатак канализационе инфраструктуре и пречистача отпадних вода, који су подједнако важни и које морамо брже да решавамо. Све то захтева велике инвестиције, а када узмемо у обзир да је ова власт затекла економски разорену земљу, велику незапосленост, проблеме на свим пољима, јасно је зашто то до сада није решено. Пре свега, требало је санирати проблеме у области економије и спровести тешке реформе, које су дале резултате. Захваљујући одговорној политици СНС и председника Александра Вучића и свему што је постигнуто претходних година, стекли су се услови да данас на здравој економској основи можемо да улажемо у заштиту животне средине, што ће свакако бити приоритет Владе у наредном периоду. Србија је прошле године потписала Софијску декларацију о зеленој агенди за Западни Балкан и то је једно од приоритетних питања којем смо посвећени. Зелена агенда има примат у Европској унији, а њеним усвајањем показујемо снажну вољу и решеност да се ухватимо укоштац са свим изазовима који се тичу заштите животне средине и одрживог развоја наше земље.

* СЕПА је променила начин на који представља категорију квалитета ваздуха, а највећа критика у јавности је била за ублажавање критеријума за честице ПМ2.5. Можете ли да објасните грађанима шта се ту десило?

- Kритеријуми за оцену квалитета ваздуха нису ублажени, нити могу бити ублажени, јер су дефинисани Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха. Индекс јесте усклађен, што је имало за циљ обједињавање података и бољу транспарентност података за ширу јавност. Подаци који се налазе на сајту Завода за јавно здравље Београд и на сајту Агенције за заштиту животне средине су усаглашени након усклађивања поменутог индекса за оцењивање квалитета ваздуха.

* Организација Еко стража недавно је протест организовала због загађења у Београду. Организације цивилног друштва и појединци указују на висок степен загађења, али и на конкретне проблеме, али та критика обично заврши у политичком обрачуну без конкретних решења проблема. Планирате ли с њима да разговарате?

- С представницима поменуте организације смо већ разговарали. Министарство је отворено за конструктивне разговоре, сугестије и размену мишљења у циљу изналажења најбољих решења. На протесту је сигурно било људи које занима квалитет ваздуха и који желе да подигну свест о том проблему, али је било и оних који су протестовали из политичких разлога. Забринутост грађана када је у питању загађење ваздуха је оправдана јер је тај проблем присутан готово 30 година. Загађење погађа сву децу у Србији и није важно кога њихови родитељи подржавају, моја је дужност као министра да решавам те проблеме, што свакако чиним и радићу на томе у наредном периоду кроз субвенције и планиране конкурсе за јединице локалне самоуправе. Министарство ће подржати пројекте локалних самоуправа везане за подизање еколошких стандарда. С грађанима ћемо увек разговарати, јер загађење ваздуха је питање које се тиче свих нас и у његовом решавању сви треба да учествујемо. Истакла бих да на тему екологије немамо о чему да разговарамо с политичарима бившег режима, који су 12 година били на власти и ништа по питању заштите животне средине нису урадили, а сада су се преобразили у борце за здраву животну средину. Смета им загађење, а није им сметало када су они управљали државном касом. Зашто нису радили на побољшању квалитета ваздуха када су били на власти, него су нагомилане проблеме оставили нама да их решавамо. Управо су појединци из бивше власти били најгласнији на поменутом протесту у Београду. Узвикивали су лопови. Kо је лопов? Да ли сам ја нешто злоупотребила? Они очигледно полазе од себе, а шта су и како су радили, то грађани Србије знају, као што знају да међу нама нема никакве сличности, нити ће икада бити.

* Ако ставимо политички аспект у страну, бесмислено је да рачунамо на кошаву када је реч о чистом ваздуху. Шта ће се конкретно померити набоље ове године?

- О субвенцијама и пројектима за побољшање квалитета ваздуха које ћемо ове године спроводити кроз конкурсе за јединице локалне самоуправе већ сам говорила. Свака локална самоуправа има различите проблеме. Баш из тог разлога, у оквиру Министарства смо формирали посебно одељење за сарадњу с јединицама локалне самоуправе, како бисмо кроз свакодневну комуникацију имали прецизне податке који су то проблеми у локалним срединама. Такође, локалне самоуправе треба максимално да се укључе у све оно што ресорно министарство буде радило у циљу побољшања ваздуха, као и да примењују одредбе закона које су у њиховој надлежности. Током ове године ће бити израђен и нацрт Националног програма заштите ваздуха с акционим планом, који ће дефинисати циљеве по питању квалитета ваздуха и мере за њихово постизање, пружиће основу за даљи развој и усвајање подзаконских аката и наставак примене европског законодавства у области заштите животне средине. Израда нацрта Националног програма заштите ваздуха с акционим планом је једна од активности која се тренутно спроводи у оквиру пројекта "ЕУ за бољу животну средину – развој оквира за усклађивање са законодавством ЕУ у области ваздуха, хемикалија и хоризонталних питања", који представља један од видова добре сарадње и подршке, односно наставак техничке помоћи ЕУ институцијама Републике Србије у процесу европских интеграција.

* Најавили сте да ће у овој години буџет за екологију бити већи него икада, који су још велики пројекти који ће бити реализовани у 2021?

- Ове године започећемо изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и канализационе мреже у 28 јединица локалне самоуправе, за шта су спремни пројекти. Градићемо и осам нових регионалних центара за управљање отпадом с пратећом опремом, а бавићемо се уклањањем и санацијом дивљих депонија. Буџет Министарства за ову годину је 8,3 милијарде динара, док ће изградња поменутих фабрика за пречишћавање отпадних вода и канализационе мреже бити финансирана из кредитне линије Развојне банке Савета Европе, за шта је обезеђено додатних 200 милиона евра. За градњу осам нових регионалних центара за управљање отпадом преговарамо за 100 милиона евра с Европском банком за обнову и развој. Ови пројекти се уклапају у Програм "Србија 2025".

* Протеклих дана гледали смо ужасавајуће слике праве пливајуће депоније у Потпећком језеру. Те слике нам показују две ствари - да грађани немају свест о заштити животне средине, али исто тако да не постоји довољан број адекватних и еколошких депонија. Шта држава ради по том питању?

- Нажалост, ради се о деценијском проблему који се активира с обилнијим падавинама и порастом водостаја река. То јесте горући проблем, али је исто тако регионални проблем који Србија, ма колико била вољна, не може сама да реши. Потребна је сарадња са Црном Гором и Босном и Херцеговином, чијим смо ресорним министарствима упутили позив и очекујемо састанак наредних дана. На нашу иницијативу, ЈВП Србијаводе је прошле недеље, уз логистичку подршку ЕПС-а, започело хитно чишћење Потпећког језера. Према проценама, потребно је уклонити преко седам и по хиљада кубика отпадног материјала који се накупио код бране Потпећ на Лиму, а који се након извлачења транспортује у Регионални центар за управљање отпадом Дубоко, код Ужица. Министарство ради на прикупљању података колико се дивљих депонија налази у близини река, како бисмо направили план њиховог уклањања, што смо већ и започели затварањем несанитарне депоније Стањевине у Пријепољу. Следећи корак је изградња трансфер станице у Новој Вароши, која је у плану ове године. Такође, крајем прошле године Министарство је граду Ужицу трансферисало 96 милиона динара за санацију клизишта и проширење тела регионалне депоније Дубоко. Реализацијом тог пројекта биће обезбеђени услови за правилно управљање отпадом и адекватна заштита животне средине како за регион Ужица тако и за Прибој, Пријепоље, Нову Варош и Сјеницу, које ће до изградње свог регионалног центра користити Дубоко за одлагање отпада из својих општина. Локалним самоуправама ћемо помоћи у решавању проблема дивљих депонија, али ћемо исто тако захтевати појачан надзор и контролу њихових инспекција над несавесним одлагањем отпада.

* Ваш претходник је често критикован како због проблема у сектору тако и због својих изјава, бежања од одговорности... Шта сте затекли у Министарству и да ли се имали ту врсту политичког страха да преузимате врућу столицу?

- Бежање од одговорности не решава проблеме, већ озбиљан рад, труд, посвећеност и резултати. Припадам млађој генерацији политичара који решавају проблеме, а не остављају их у наслеђе неком другом. За стање животне средине смо сви одговорни, а највећи терет одговорности пада на државу и због тога ће министарство на чијем сам челу имати главну иницијативу. Проблеме нећемо игнорисати, а исто тако грађанима нећу причати да нешто за шта је потребно више година можемо да решимо за месец или два, јер то не може нико. Желим да људи знају да ћемо се квалитетом животне средине бавити сада и да нагомилане проблеме нећемо остављати будућим генерацијама.

* Мини-хидроелектране дуго су још једна од тема која је иницирала дуготрајне протесте јер оне уништавају екосистем, и то најчешће у пределима где је природа очувана. Да ли ће Србија увести неке промене на том пољу?

- Закон о заштити природе имаће одређене измене у циљу очувања екосистема, предела, станишта, заштићених врста… Закон ће ускоро бити на јавном увиду и јавној расправи, а све заинтересоване стране ће моћи да искажу своје мишљење. Мини-хидроелектране не треба да се граде у заштићеним подручјима и то ће бити дефинисано изменама закона.

Извор: Блиц