Уважена председавајућа, поштоване колеге посланици, доста смо тога чули када говоримо о кандидатима, али да поновимо, значи, одбор је донео одлуку да Милан Петковић, Биљана Ратковић Његован, Горан Пековић, Велимир Милошевић су у ствари листа кандидата за члана Савета РЕМ-а, која се предлаже из организација које заједно чине овлашћену листу предлагача. Бирамо два члана. Али, оно што треба рећи, сигурно да је на основу излагања и колегиница које су чланови Одбора за културу и информисање, процедура обављена перфектно, да оно што је сигурно могло да се чује на том одбору о разговору кандидата је једна конструктивна дебата и разговор о томе који је кандидат бољи и на основу чега ћемо ми тек донети одлуку. Наша посланичка група ће пре дана за гласање имати састанак посланичке групе и тада, практично одучити за које кандидате ћемо гласати.

Оно што је важно рећи да РЕМ као регулаторно тело према својим надлежностима треба да обезбеди да сваки медиј обезбеди слободно, објективно, истинито и благовремено информисање, али да људи који, практично ће радити овај посао треба у сваком тренутку превазилазе и своје личне анимозитете унутар саме институције, али и личне ставове, које једноставно свако од њих има, и једноставно решава проблеме који су се сигурно током ових година наталожили.

Проблеми које треба људи које ћемо изабрати да решавају који су практично били некада, а некада су се проблеми односили на оно да нису радили свој посао, јер нису смели да раде свој посао, јер је политички утицај до 2012. године толики да њихово мишљење никада ни у једном тренутку није смело бити донешено, а да није било одобрено од највиших инстанци тадашње власти до 2012. године.

Данашњи проблеми се односе на решавање наметнутих проблема. Наметнутих проблема у јавности који се воде под називом, цензура, аутоцензура, диктатура. Да отворимо причу и о цензури, и о томе да ЕУ је дала позитивно мишљење на читав сет медијских закона које је усвојила ова Народна скупштина. Да је у извештају о напретку Србије од стране Европске комисије и за прошлу и за претпрошлу годину похваљен, практично, напредак, чули смо и од моје колегинице, да постоје организације које су радиле извештај, и да је Србија напредовала за осам места у овој области.

Када причамо о цензури, просто, у држави у којој су и председник државе и премијер државе представљени од стране многих медијских кућа, али и штампаних медија, на најгори могући начин, са изнешеним гадостима које се односе по личној основи, на чланове породице, да то једноставно није карактеристика држава у којима постоји цензура. И наведите ми једну државу у којој овакав вид цензуре постоји.

Са друге стране, када говоримо о истраживачком новинарству, очито је потреба странака бившег режима била да позову у помоћ одређене невладине организације које су направљене искључиво због тога да би се бавили пласирањем неистина и лажи. Када узмете две године и погледате колике су те лажи биле потпуно је разумљиво било што је СНС организовала изложбу нецензурисане лажи, где ја за две године прегледала све наслове који су били и констатовали да их има 6732 од којих је изложила свега 2523 наслова, директно од свих оних медија који су имали могућност и дали своја одређена виђења, не само премијера као човека који води Владу Републике Србије и државу Србију већ и на личној основи где су наведени приватни подаци, где су наведени људи из његовог најближег окружења које није забележено ни у време господина Тадића, ни у време господина Коштунице, па чак ни у време господина Слободана Милошевића.

То је чињеница и факат који не можете променити. Да одређене невладине организације које се баве истраживачким новинарством типа БИРН, тиша БИРОТ су финансиране по одређеним пројектима од стране ЕУ, по пројектима медијског праћења по одређеним темама, сада имамо и жуту патку која се бави медијским праћењем одређеног рада градских структура. Видите да постоје оркестриране лажи које се пласирају на медијској сцени Србије.           

То је оно од чега не можемо нико да побегне у Србији и то је оно што су докази ка томе да су они који су владали до 2012. године изгубили изворе финансирања у којима, поготово оних медијских кућа које су до тада по принципу плати па ћу да те рекламирам, водили своје политичке кампање, водили своје личне кампање као успешни привредници, имали одређене не само медијске куће, него читаве групе које су биле посредници за инсталирање одређених програма, као што су ријалити програми и практично су зачетници таквог једног креирања јавном мњења у Србији.

Данас су највећи критичари свега тога, данас су највећи критичари и изложбе коју је СНС почела да приказује Србији као доказ о томе како изгледа медијска слика у Србији и чиме се све баве политичке стране. Оно што још треба рећи, када говоримо о аутоцензури треба рећи да се Србија данас суочава да медијске куће трче за новце, трче за извором финансирања. Због тога су у том свом путу кренуле ка популаризацији тема које у друштву изазивају сензацију. У тој популаризацији дошли су до тога да одређене емисије типа ријалити, који сви овде осуђујемо и цела јавност осуђује, су популарније него политичке емисије. На то не можемо да утичемо.

Можемо да утичемо да се оне емитују, јер је то тржиште, да се они емитују у време када једноставно је гледаност јако мала, али не можемо да утичемо да тржиште ради своје.

Оно на чему треба да утичемо да квалитет уопште медијског програма, а и да у томе помогне РЕМ, мора да буде бољи, мора да постоје одређени критеријуми по којима ће уопште такви програми бити емитовани и да једноставно и као посланици дигнемо глас да сви они који желе такво тржиште треба једноставно да дају своје виђење уопште целе медијске слике у Србији да она треба да буде боља и да наша деца треба да уче много боље ствари него да буду једноставно опседнути оваквим ријалити програмима.

У томе мора да учествује и политичка елита, али и образовна, али и родитељи који једноставно треба да контролишу своју децу.

Оно што бих још рекла, када говоримо о аутоцензури, то је да одређене емисије које су овде наведене да су скидане због политичког утицаја, та чињеница једноставно не стоје. Ево зашто. Зато што онога тренутка када сте пустили тржиште и када неко жели да иде ка што већој гледаности, као одређена медијска кућа, онда она прати те „пиплметре“. Ако се установи да одређене емисије немају одређену гледаност, сваки власник одређене телевизијске куће и електронског медија једноставно ту емисију ће скинути са свог програма управо зато што жели све већи прилив у буџету да би имао што веће инвестиције у својој медијској кући. Тако да је потпуно оправдано због чега одређене емисије нису толико гледане.

На крају крајева, рећи ћу вам са одређеним изборима, политичким кампањама, време када је дошло до тога да причамо чак и о емисији „Утисак недеље“ у контакту са народом све више смо чули да једноставно људи нису могли више ни да гледају ту емисију. Увек су гасили и та гледаност је повремено опадала све више и више и потпуно је логично било да је та емисија једноставно угашена и не само она.

Ако причамо и о „Тренутку истине“, као што знате, та емисија је у почетку била врло гледана до тренутка док није прешла практично границу доброг понашања и културе и у том тренутку људи су такође окретали канал и чим је та емисија почела да пада по својој популарности власник је једноставно променио и угасио овакву емисију.

Према томе, када причамо уопште о цензури у политици и када причамо о аутоцензури која се односи у ријалити програмима у једној комерцијалној основи покушај бившег режима је да изједначи те две ствари. То никада неће бити и никада се неће поједноставити. У томе је разлика између нас и вас. Ми једноставно политику не доживљавамо као комерцијалну ствар и не доживљавамо као нешто што је за продају.

Политичке идеје треба да имају заиста свој медијски простор, треба да буду на одређеном нивуо комуникације и треба да говоримо заиста реално са чињеницама.

Када причамо о цензури и када помињемо РТС треба рећи да ако говоримо о цензури ево само пример јучерашњег Дневника РТС од пола осам. Скупштина Србије је приказана од свих политичких странака, само не од стране посланика СНС.

Прича о томе да су проблеми за верификацију мандата у Савету Европе били и да је то једноставно проблем целе Србије није ниједном речју поменута у том Дневнику. Треба рећи да ако енглески посланици социјалистичке групе, што је објаснила госпођа Маја Гојковић, долазе на одређене одборе и траже стопирање верификације мандата Србије, онда је то проблем Србије. Значи, није проблем ДС, није проблем ни СНС, него је проблем неодговорне политике оних који шаљу своје представнике у Савет Европе незадовољни тиме што су владали тамо 15 година па би хтели и даље да буду на силу посланици, али грађани Србије им нису дали то поверење када једна посланичка странка трећа по реду по броју својих посланика нема права да има онда свог представника у одређеној делегацији.

Према томе, тако нешто никада нисте могли да чујете на РТС, проблеме које имамо као држава због неодговорне политике бившег режима никада нећете чути на РТС, па вас онда питам – о којој цензури причамо? Да ли говоримо о цензури политике коју води Влада Републике Србије и ова скупштинска већина или причамо о томе да су неки себи дали за право уз помоћ одређених центара моћи да једноставно креирају јавно мнење тзв. спиновањем и једноставно побуном јавности и лажима које пласирају грађанима Србије.

Грађани Србије су препознали шта је истина и сваки пут на изборима дају свој глас истини и тако је било и тако ће бити и због тога СНС нема проблем са тим да изађе на изборе и каже грађанима Србије за коју политичку платформу треба да се определе. Због тога ћемо у дану за гласање сигурно подржати кандидате за РЕМ који ће обезбедити у медијском простору подједнаку заступљеност и да истина увек буде на политичкој сцени Србије. Хвала.