Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић рекла је да очекује да ће упркос изазовима због пандемије вируса корона и енергетске кризе, економски раст и напредак Србије бити настављен.

Брнабић је на редовној Пленарној седници Националног конвента о Европској унији, рекла да ће све остале реформе, пре свега реформе у области владавине права, као и у области заштите животне средине и енергетске транзиције ка зеленој циркуларној економији бити нешто што ће утицати додатно на економски развој.

Коментаришући економске критеријуме у Извештају Европске комисије и њихове оцене, Брнабић је рекла да је већ уобичајено да је тај део Извештаја најпозитивнији.

"То је природно, јер имамо прилично добре резултате у области економије", рекла је Брнабић и подсетила да је пад Бруто домаћи производ у 2020. години био 0,9 одсто, а да ће ове године раст Бруто домаћег производа бити најмање седам одсто.

Брнабић је подсетила и да је у буџету за 2022. годину, који ће се 23. новембра наћи у Скупштини, планиран раст од 4,5 одсто.

"Кумулативно имамо неке од најбољих резултата у читавој Европи, међутим имамо и много тога да надокнадимо. Како год брзо трчали, морамо да трчимо још брже како би остварили бољи квалитета живота грађана, како бисмо надокнадили пропуштено", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да ће плате до краја године прећи 600 евра, чиме ће се потврдити вођство у региону Западног Балкана, а очекује и да ће наша земља по просечним платама престићи једну чланицу Европске уније.

"То је додатна мотивација да наставимо да се такмичимо", рекла је Брнабић.

Брнабић је подсетила да је донета одлука да се минимална зарада повећа за 9,4 одсто, те да ће од 1. јануара следеће године бити 300 евра.

"Економском и фискалном политиком за 2022. годину покушаћемо да се фокусирамо на запосленост младих", рекла је Брнабић и указала да је незапосленост те популације око 20 одсто и истакла да Влада мора да покуша да стимулише и на додатне начине запошљавање младих у Србији.

Када се погледају инвестиције које сада долазе у нашу земљу, као и начин на који се трансформише локална привреда, види се да је све већи обим инвестиција новчано, али са мање радне снаге, каже премијерка и додаје да то значи да су ти инвеститори технолошки напреднији, а ми смо све мање препознати као земља јефтине радне снаге.

Брнабић је подсетила и да ће пензије од 1. јануара бити увећане за 5,5 одсто по швајцарској формули и додала је да ће бити настављена сарадња са Међународним Монетарним Фондом.

Осврнувши се на дијалог који је Влада Србије остварила са Националним конвентом, Брнабић је рекла да је то сигурно један од разлога за позитиван или свакако много позитивнији Извештај Европске комисије о напретку.

"Европска комисија је препознала намеру Владе да појача комуникацију са организацијама цивилног друштва, да ради фокусираније на реформама у области владавине права и да то ради на транспарентан начин. Препознат је фокусиран труд на спровођењу реформи у тим областима", рекла је Брнабић.

 

Урадили смо максимум за животну средину

Брнабић је изјавила да што се тиче заштите животне средине у Србији, Влада урадила све што је могла у датом тренутку, посебно када је реч о квалитету ваздуха.

Бранбић је то рекла на питање да ли је задовољна оним што је овај сазив Владе урадио по питању животне средине и да ли је могло још нешто да се учини.

"Што се тиче животне средине урадили смо максимум, посебно када је реч о квалитету ваздуха. То је толико комплексан проблем и толико је дуго времена потребно да се те ствари исправе. Све што смо могли да урадимо, урадили смо", рекла је Брнабић.

Подсећајући да је усвојен нови Закон о обновљивим изворима енергије, Брнабић је рекла да је њим регулисано како се граде филтери за термоелектране.

Истиче и да је тим законом регулисано да у Србији први пут грађани могу да производе сами електричну енергију тако што ће уградити соларне панеле, као и да у оквиру тог закона први пут имамо и енергетски заштићеног купца за топлотну енергију.

"То ће нам помоћи даље. Направили смо правни оквир да људи којима је даљински централни систем грејања превише скуп и греју се на индивидуална ложишта, да могу да се прикључе и буду енергетски заштићени купци", рекла је Брнабић.

Брабић је указала на то да сада закон даје простор да ће један од основних извора загађења поред термоелектрана, а то су индивидуална ложишта, моћи да се гасе, јер ће људи имати интерес и сигурност да се прикључе на централно грејање.

"Треба још додатно проширити мрежу, променити енергенте", рекла је Брнабић.

Говорећи о дивљим депонијама којих у Србији има више од 3.500 и које су већински старије од шест деценија, Брнабић каже да је потребно решити и тај проблем како би се животна средина што мање загађивала.

У том смислу Брнабић је поменула да чишћење депоније Стањевине и тражење решења за депонију у Винчи.

"Пример депонија Винча, радимо са партнерима ИФЦ и Европском банком за обнову и развој. У последњем тренутку банка је изашла из пројекта јер су сматрали да постоји додатно прихватљивије решење за Винчу, што вероватно и постоји, али ово што имамо је упоредиво боље него што смо имали. Идемо у једно потпуно еколошки прихватљиво решење", рекла је Брнабић.

Када чистите депоније, Брнабић је рекла, то значи да морате негде да одлажете тај отпад.

"То значи улагање у изградњу трансферних станица и улагање у изградњу и проширење санитарних депонија и рад на рециклажи", навела је Брнабић.

Говорећи о отпадним водама, Брнабић је рекла да се мора изградити постројење за прочишћавање.

"То да Београд нема ниједно једино постројење за пречишћавање отпадних вода је нешто што, какву год приоритизацију да урадите, то ће вам бити приоритет", истакла је Брнабић.

Брнабић наглашава да у мало локалних самоуправа у Србији има постројења, као и да су оне грађене тако да је капацитет углавном много већи него што се тренутно искоришћава.

Брнабић истиче да самим тим то није ни одрживо за грађане да плаћају, а како је рекла, морају да плаћају, јер се све инвестиције за заштиту животне средине плаћају.

 

Разговор са инвеститором о фабрици воде у Зрењанину

Брнабић је изјавила да Влада Србије разговара са инвеститором о куповини фабрике воде у Зрењанину и да сматра да су близу договора који би решио проблем пијаће воде у Зрењанину.

Брнабић је рекла да паралелно са тим Влада Србије хоће да уложи у цео водоводни систем у Зрењанину јер су, како је рекла, тамо јако старе цеви и велики губици.

"Без тога бисмо могли да имамо проблем да иако имате квалитетну воду при изласку из фабрике док дође до грађана нећете је имати, осим ако не замените цеви", навела је Брнабић.

Брнабић истиче да је проблем са пијаћом водом у Зрењанину изузетно тешко решити и појашњава да нико из Зрењанина није питао Владу како да реше проблем воде па су ушли у јавно - приватно партнерство иако нису могли у том тренутку.

"Тада није постојао довољно јасан правни оквир да вам прочишћавање воде ради приватни партнер, па смо како бисмо то омогућили ушли у хитне измене закона и изабрали приватног партнера", рекла је Брнабић.

Брнабић додаје да тај партнер није показао да је способан да реши проблем и да Зрењанинцима испоручи квалитетну пијаћу воду како би Аутономна покрајина Војводина могла да укине забрану.

"Онда сте дошли у један ћорсокак зато што је било тако организовано и нису могли да испоруче воду, Зрењанин то не може да плаћа и та фирма је банкротирала. Пошто ју је финансирала једна комерцијална банка, она је практично преузела фабрику за воду", појашњава Брнабић.

Брнабић истиче да је држава могла да купи ту фабрику, али да то није било решење проблема јер се не зна колико новца треба да се уложи да би прорадила.

"Или смо могли да нађемо приватног партнера који је спреман да са банком настави тај пројекат и да Зрењанинци добију воду и то је оно што радимо последњих неколико месеци. Мислим да је сада на прагу договор са једним инвеститором који има светске референце у тој области", рекла је Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг