Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је на отварању 8. регионалне конференције о трендовима у телекомуникацијама и медијима „Digital 2021“ да су убрзани технолошки развој и присуство великих телекомуникационих система допринели високом нивоу медијског плурализма у региону и Србији.

Масовна употреба интернета, како је рекла, значила је и промену начина производње, ширења и пријема вести. „Медијски садржаји постали су доступнији и дошло је до пораста конзумената. Платформе за претраживање и друштвене мреже одлучују о организовању и приказивању медијских садржаја, чиме снажно утичу на начин на који се грађани информишу и формирају своја мишљења. Поред тога, заузеле су централну позицију на тржишту онлајн оглашавања“, подвукла је Гојковић.

"У нашој земљи послује већи број кабловских и оператера мобилне телефоније, што је основ за јачање конкурентности и здраву тржишну утакмицу. Податак да данас у Србији постоји и ради око 2.400 медија,  гарантује најразноврснију медијску понуду, захваљујући којој сваки грађанин Србије може слободно да изабере коју и какву врсту информисања жели“, рекла је Гојковић. 

Гојковић је указала да су друштвене мреже постале најчешћи извор информисања, поготово код млађих генерација и да су битан елемент у креирању јавног мњења.

"Примат друштвених мрежа над традиционалним медијима донео је повећани обим ширења лажних вести и дезинформација. Многи корисници друштвених мрежа немају свест да су и сами извор информација, самим тим, не поштују професионалне медијске стандарде и етику, нити за њих постоје механизми одговорности. За читаво друштво од велике је важности да научимо да већ кроз селекцију вести направимо филтер и међу њима препознамо оне лажне“, указала је Гојковић.

Више је него очигледно да су нови медији и технологије, али и промена начина свакодневног живота, утицали да знатан број медија убрза свој прелазак на дигитални ниво, рекла је Гојковић и оценила да се са појавом подкаста из корена мења приступ у процесу информисања.

"Лично, не бих била срећна да било који технолошки напредак потпуно скрајне ‘традиционалне’ медије, као што су штампа и радио. Не само због важних улога које су ти медији имали у људској историји, већ и због тога што су многи од њих специјализовани за различите друштвене области, а ту пре свега мислим на културу. Изостанком садржаја као што су радио-драме, критике позоришних представа, концерата и изложби, биле би ускраћене бројне генерације стваралаца и заљубљеника у културу”, истакла је Гојковић. 

Гојковић је напоменула да дигитално доба није само дало подстицај медијском плурализму, већ је у нашој земљи створило плодно тле за јачање кинематографије и филма као изузетно битног медија.  „Захваљујући примени Уредбе о подстицајима инвеститору да у Републици Србији производи аудио-визуелно дело, филмске индустрија у претходних пар година доживела је снажан замах и постала озбиљна привредна грана. Србија је по броју снимљених филмова и серија у 2019. години достигла свој историјски врхунац, и тај број би наставио да расте да није било пандемије“, истакла је Гојковић.

Гојковић је нагласила да осим што у великој мери погодује продукцији филмова аутора из Србије, привлачење страних и домаћих филмских продуцената подразумева коришћење локалних професионалних и материјалних ресурса, запошљавање великог броја људи, повећање број ноћења и угоститељских услуга. “Снимање великог броја филмова на атрактивним локацијама у Србији значи и добру рекламу у другим државама. Анализе су показале да се на динар који додељује држава, у буџет враћа девет”, подвукла је Гојковић.

"Правовремено и истинито информисање представља основу за свако демократско друштво. Зато смо, као министарство задужено и за културу и за информисање, предузели кораке ради унапређења ове изузетно важне друштвене области. Ту пре свега мислим на корекцију постојећих медијских закона, као и подстицање и афирмисање медијске писмености у сарадњи са Унеском“, закључила је Гојковић.

Извор: Танјуг