Скрининзи за сва поглавља у преговорима са ЕУ успешно су данас завршени, изјавила је министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која очекује отварање првих поглавља током ове године.

"Процес скринига, односно анализе домаћег и представљања европског законодавства, показује да смо били успешни, да су наши тимови из ресорних министарстава били јако добро припремљени и посвећени и да су изнели посао на прави начин", рекла је Јоксимовић Танјугу.

Она је оценила да је једна од мањкавости у досадашњем процесу била то што још није формиран ужи преговарачки тим са компетентним људима који ће секторски да прате поглавља, истичући да ће то морати да се учини ове године, кад нам следи фаза отварања преговора.

"Кад се отворе поглавља, онда не преговарамо о стандардима, већ о начинима и роковима кад ћемо да применимо одређене ставке из законодавства ЕУ у наше законодавство. Зато су потребни добри преговарачи, како би се испреговарали добри рокови и најбољи начини примене европског стандарда", рекла је Јоксимовић.

Додала је да Србија свакако може да буде поносна на преговарачке групе, које су чинили пре свега запослени у ресорним министарствима, а које су у процесу скрининга изнеле највећи део посла.

Након билатералних и експланаторних скрининга, односно анализе домаћег и представљања европског законодавства, објашњава Јоксимовић, Европска комисија у одређеном року прави извештаје у којима оцењује усклађеност српског законодавства са европским и утврђује критеријуме за отварање поглавља, односно шта је то што Србија мора да уради да би могла да отвори поглавља.

Ради се на акционим плановима за поглавља 23 и 24, најзахтевнија политичка поглавља, која су већ прошла кроз неколико фаза коментара, каже Јоксимовић.

"На томе се ради да бисмо, и ја верујем да хоћемо, ове године успели да отворимо та важна политичка поглавља, а не заборављамо ни Поглавље 35, које се тиче дијалога Београда и Приштине и имплементацију Бриселског споразума", рекла је Јоксимовић.

Говорећи о појединачним поглављима и ефектима примене онога што се у њима преговара, Јоксимовић је навела и неколико примера.

Тако, рецимо, у Поглављу 8, у којем се третира политика конкуренције, ради се о томе да ће, кад Србија постане чланица ЕУ и испуни све захтеве, грађани имати ниже цене, бољу услугу и шири избор на тржишту.

У поглављу 10, које се тиче информационог друштва и медија, преговара се, између осталог о дигитализацији и увођењу електронског потписа, који скраћује време и трошкове пословања.

У Поглављу 11, које се тиче пољопривреде и руралног развоја, преговара се о пуно детаља који захтевају дугорочан рад, али ће, како каже министарка, на крају нашим пољопривредницима бити доступно тржиште од више од 500 милиона људи.

Подсетила је да ће српски пољопривредници већ од следеће године моћи да користе предприступне фондове, али и истакла да ће ти фондови бити много већи кад постанемо чланица ЕУ, те подсетила на Пољску која је, како је навела, своју пољопривреду развила до "неслућених размера" ефикасним коришћењем новца ЕУ.

Поглавља 23 и 24, каже министарка, тичу се борбе против корупције, ефикасног и независног правосуђа, стабилне правне државе, чиме се ствара погодан оквир за нове инвестиције.

"У поглављу 24 говоримо о једном од највећих постигнућа ЕУ, то је укидање унутрашњих граница, за које треба пуно припреме, захтева се интензиван рад и кад постанете чланица ЕУ", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла и да ће Србија, кад постане чланица ЕУ, имати могућност пуноправног учешћа у програмима ЕУ за истраживање, што значи укључивање наших научника истраживача у велике пројекте за иновације, истраживања, науку, као и да ће спрски студенти моћи да студирају на европским универзитетима под истим условима као и студенти земље у којој је универзитет.

То су све теме у поглављима 25 и 26, о науци, образовању и култури, објаснила је Јоксимовић.

"У оквиру поглавља образовање и култура, постоје програми ЕУ који су намењењи за развој, очување и промовисање културе и традиције земље чланице, тако да се не ради о утапању у нешто што не познаје и не вреднује нашу специфичност, напротив за то се издвајају велика средства", рекла је Јоксимовић.