Чланство у Европску Унију подржава 57 одсто грађана Србије, што је најбољи резултат у последњих пет година, показало је истраживање Министарства за европске интеграције о односу грађана Србије према Европској Унији.

"Ако би референдум био расписан сутра 57 одсто грађана гласало би за улазак земље у Европску Унију, осам одсто више у односу на прошлу годину, резултат је истраживања спроведеног крајем јула и почетком августа, а које према показује да је наше друштво ипак фокусирано на будућност и на оно што су квалитетне реформе.С друге стране, 30 одсто грађана било би против, уз смањен број неопредељених на 12 одсто", рекла је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да резултат од 57 одсто подршке процесу јасно говори о рационалном односу грађана према Европској Унији и у прилог владине политике приступања Европској Унији и још више, у прилог реформама које се на том путу спроводе."Тај став је охрабрујући показатељ да је јавност већински прихватила и разумела да све активности председника Србије, председнице владе, министарства, свих који су почели одмах да спроводе нову методологију, која треба да буде нови замајац за цео процес, нову прилику и простор да буду валоризовани већ видљиви позитивни реформски резултати", рекла је Јоксимовић. Највише грађана - 83 одсто каже да би реформе требало спроводити због нас, ради стварања боље Србије а не зато што су услов за чланство.

Према речима Јоксимовић, тај податак је можда још значајнији, јер значи да постоји веома реалан суд јавности да Србија мора да се мења пре свега због себе и добробити својих грађана, а не само због приступања Унији.

Јоксимовић истиче да је важно то што грађани уважавају реалност у сагледавању свих елемената политике проширења, како позитивних и оних на које радом можемо да утичемо, тако и укупни шири политички контекст - кризу изазвану актуелном пандемијом, прелазак на нову методологију преговора о чланству, као и започету дебату у самој Унији о сопственој будућности, политику миграција - приступ Владе Србије у потпуности је у складу са порукама европских партнера - да је важно да очекивања грађана буду у сагласју са стварношћу, уз јасну европску перспективу, као и усмерена на користи које од тог процеса могу да имају и пре самог чланства у Унији.

Када је реч о видљивости пројеката које је Европска Унија финансирала, 50 одсто зна за бар један такав пројекат, највише у области заштите животне средине 21 одсто, пољопривреде и здравства 11, образовања, науке и иновација 10, те реформе јавне управе седам.

Као највећег даваоца међународне развојне помоћи Србији од 2000. године до данас, грађани виде Европску унију.

Чак се 41 одсто испитаника изјаснило да зна да је Унија у последњих 20 година највећи донатор. Потом, 34 одсто сматра да је то Кина, 11 одсто Русија, док по пет одсто грађана мисли да су то Норвешка и Јапан.

"Свака висока посета из Европске Уније, као што је ова председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Србији, доприноси већој видљивости развојне помоћи, многобројним пројектима који побољшавају живот наших грађана, као што је онај на којем ћемо сутра, у њеном присуству и присуству председника, отпочети радове на обнови и модернизацији пруге Ниш - Брестовац. Вредност тих радова је око 60 милиона евра, од којих 85 одсто донира Европска Унија, а 15 процената трошкова покрива буџет Републике Србије", нагласила је Јоксимовић.

Готово половина испитаника - 48 одсто сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар, 27 одсто има неутралан став, док њих 23 одсто улазак земље у Европску Унију види као лоше.

За петину Европка Унија представља више могућности за запошљавање, 16 одсто чланство види као могућност да путују где год желе унутар Европске Уније, а 14 да је то пут ка бољој будућности младих.

Четвртина анкетираних мисли да ће преговори Србији донети бољи живот и нова радна места, 19 процената мисли да ће бити више админстративних обавеза, 18 односно бољи имиџ Србије, 17 процената да ћемо имати приступ много већим европским фондовима, 12 већу безбедност, док само осам процената испитаника мисли да чланство неће донети ништа добро.

На питање које реформе имају најпозитивнији ефекат на свакодневни живот, 62 одсто сматра да су то оне у здравственом систему, 60 у заштити животне седине, 54 у пољопривреди, 51 у области заштите потрошача, 50 у борби против корупције, за 49, односно 48 у области јавне управе и људских права. Реформе имају најпозитивнији ефекат на правосуђе по мишљењу 36 одсто грађана.

Да би Србија имала користи од чланства сматра 47 одсто, њих 37 види личну користи, а исто толико сматра и да не би имало користи.

Извор: Танјуг