Захваљујући мерама, активностима и успешно спроведеној кампањи Министарства здравља, промет антибиотика у 2020. години је значајно мањи и то за 20 одсто у односу на 2015. годину, рекао је министар здравља Златибор Лончар.

Лончар је на отварању симпозијума "Рационална употреба антибиотика и прописивачка пракса у примарној здравственој заштити" рекао да је потрошња антибиотика на рецепт реализована у апотекама у 2020. години смањена за осам одсто, у односу на 2019. годину а са трендом континуираног пада за 36 одсто у односу на 2015. годину.

"Ми смо у Србији одлучно предузели такве мере. Усвојили смо Национални програм за контролу резистенције бактерија на антибиотике, формирана је Национална мултисекторска координациона група за контролу резистенције на антибиотике, а у току 2017. године спроведена је Четврта национална студија преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика, и то први пут у оквиру Европске студије, у којој су учествовале све болнице у Србији, са укупним обухватом од 15.000 пацијената", подсетио је министар.

Додао је да резултати студије показују смањење преваленције болничких инфекција у Србији са 5,3 одсто, колико је била 2010. године, на 4,6 одсто.

"Важно је рећи и то да је Србија једина земља изван Европске уније која је заједно са земљама чланицама учествовала у студији, чиме је препозната као лидер у региону у овој области", истакао је министар.

Навео је и да је посебна пажња посвећена едукацији здравствених радника, лекара разних специјалности и нивоа здравствене заштите, фармацеута и другог медицинског особља, као и едукацији студената медицине и фармације, трудница, родитеља мале деце и осталих грађана.

"У оквиру тих едукативних активности одржано је преко 70 едукативних предавања којима је присуствовало скоро 20.000 учесника. То је само део онога што смо урадили, да бисмо постигли овакве резултате", навео је Лончар.

Промет антибиотика за системску употребу у 2020. години, првој години епидемије вируса корона повећан је само 10 одсто.

"Не морам посебно да наглашавам колико је то значајан резултат, имајући у виду посебне услове које носи пандемија и глобално повећање употребе антибиотика. Постигнути резултати су доказ да заједничка акција и примена системских мера у тој области дају резултате", објаснио је Лончар.

Возачи у здравству заслужују веће плате, решићемо то

Лончар je изјавио да ће возачи у здравственим установама бити посебно категорисани како би добили веће коефицијенте за обрачун плата.

Лончар је рекао да возачи у здравственим установама, посебно у Хитној помоћи, то заслужују јер обављају изузетно тежак и одговоран посао.

"Радимо нацрт да то регулишемо и да возачи буду посебна категорија, да извреднујемо оно што раде и што заслужују. Они несебично помажу и раде оно што не раде возачи у другим установама", рекао је Лончар.

Лончар је на питање о могућностима да се возачима, спремачицама и хигијеничарима у здравственим установама повећају коефицијенти за зараде, рекао да се на све начине, у оквиру постојећег закона и правилника, покушава да се возачима надокнади за оно што раде и да им се дају стимулације.

Када је реч о спремачицама, проблем је што када добију посао за стално иду на боловања и добијају експертизе да више не могу да раде тај посао.

"Онда за њих мора да се нађе решење, да раде нешто друго, а највише трпе болнице и пацијенти. Мораћемо да све више идемо на "outsource" што се показало као најбоље решење, отварају се специјализоване фирме за то, надамо се да ће бити све више и да ће испуњавати услове да одржавају хигијену у здравственим установама", рекао је Лончар.

Додао је да се тај модел добро показао у ковид болницама у Батајници и Крушевцу.

Извор: Танјуг